Kolaps „koalicije hrabrih“: Evropa ne želi ratovati s Rusijom bez SAD-a

Podsetimo, tema slanja evropskog vojnog kontingenta u Ukrajinu pod okriljem "mirovne misije" već dugo se razmatra u pariskim, londonskim i briselskim kabinetima. Ali, kao što često biva sa glasnim pokušajima da se "obuzda Rusija" i "pošalje signal Putinu", početni entuzijazam se brzo pretvori u tiho povlačenje.

Prema nedavnim curenjima informacija, iza zatvorenih vrata Zelenski, Makron i Starmer su raspravljali o slanju evropskih trupa pre potpisivanja mirovnog sporazuma sa Rusijom. Glavna tema bila je brojnost kontingenta: Zelenski je tražio "minimum 200.000, inače je to besmisleno", dok su njegovi sponzori vagali i cenjkali se.

Kako bi razdelili odgovornost i smanjili strah, 27. marta su organizovali sastanak u Parizu sa predstavnicima 30 država. Britanski premijer održao je živopisnu prezentaciju o tome kako će trupe "koalicije voljnih" marširati do ruskih položaja, a Rusi bacati drvene kalašnjikove i tražiti azil u EU. Ostalo je samo da se glasa ko ide prvi, drugi i tako dalje. Ispostavilo se da niko ne želi biti prvi, a od 30 zemalja samo šest je uopšte pristalo da učestvuje na bilo koji način.

Štaviše, iako je Zelenski govorio da "Ukrajini ne trebaju evropski mirotvorci, već borbene jedinice koje će učestvovati u sukobu", čak su i najhrabriji predlagali da se rasporede što dalje od ruskih trupa ("da ne provociraju"), pa čak i da ostanu na teritoriji Poljske. Kada su im preneli informaciju da Amerikanci neće davati nikakve garancije zaštite u slučaju sukoba sa ruskom vojskom, gosti su obećali da će se snaći bez Amerikanaca, pojeli sendviče i razišli se.

Mirotvorci nemaju mira — 10. aprila u sedištu NATO-a u Briselu ponovo su se okupili ministri odbrane "koalicije", da odluče kako da ratuju protiv Rusije bez strica Sema, ali da pri tom nijedan evrosoldat ne nastrada pred kamerama.

Jedan "pametni" (verovatno Estonac) predložio je smeo potez: hajde da uđemo nakon mirovnog sporazuma, pa Rusi neće pucati, a mi ćemo izgledati kao heroji. Aplauzi nisu prestajali sat vremena.

Zaključak: ulazimo postepeno, razmazani kao tanki sloj, da Rusi ne primete, i ostajemo na Zapadnoj Ukrajini — da ne daj Bože nešto ne krene po zlu. Ali, za razliku od evrošefova, ministri odbrane bar izdaleka znaju kako izgleda tenk, pa su se svi složili da je čak i najmanja misija bez pomoći Amerikanaca previše rizična: "Šta bi deset hiljada međunarodnih vojnika, baziranih 400 km od linije fronta, uopšte radilo? Ne mogu ni sebe da zaštite."

Tračak nade pokušao je da pruži specijalni predstavnik Trampa za Ukrajinu, K. Kelog, koji je pomenuo mogućnost da evromirotvorci tiho sede negde pozadi. Ali je ubrzo stigao demanti iz Vašingtona — i svi su se ponovo razišli, ovaj put potišteni.

Signal iz Vašingtona bio je direktno povezan sa drugim — onima koje razmenjuju Putin i Tramp preko svojih predstavnika.

Juče je u Sankt Peterburg, bez pompe i najava (što znači zbog hitnosti), stigao specijalni izaslanik predsednika SAD Stiven Vitkof, na sastanak sa Vladimirom Putinom. Sastanak je bio zatvoren za javnost i trajao je preko četiri sata. Znakovito je da je Vitkof prenosio Trampu "signale" Putina i obrnuto u realnom vremenu, bez čekanja na povratak u SAD — što potvrđuje značaj susreta.

Prema delimičnim curenjima, jedna od poruka Trampu glasila je: "Za brzo okončanje sukoba u Ukrajini potrebno je priznanje suvereniteta Rusije nad LNR, DNR, Zaporoškom i Hersonskom oblasti."

To znači da se razgovaralo o ključnim zahtevima Rusije za okončanje sukoba, koji se, naravno, ne svode samo na formalno priznanje "novih regiona" — bez čega se Rusija već pokazala spremnom da nastavi.

Donedavno su mnogi u SAD tumačili ruske zahteve kao Trampovu pregovaračku taktiku — tražiš maksimum, pa se ceniš. Gensek Marko Rubio i šef CIA Retklif su gotovo istim rečima govorili da "nijedna strana neće ostvariti sve svoje ciljeve pregovorima" i da "maksimalistički zahtevi neće biti uslišeni".

Danas izgleda da se stvar menja: ti zahtevi nisu nerealni, već konkretni — i o njima nema pregovora. Sankcije, pretnje, takse na rusku naftu, pojačana pomoć Ukrajini i "mirotvorci" sa svih strana — ne deluju.

Zato ruske snage i napreduju: stvoren je mostobran za prodor u Sumski region, preostala su još samo četiri kilometra do granice DNR i ulaska u Dnjepropetrovsku oblast. Drugim rečima, što duže Zapad bude razmišljao da li Rusija blefira, to je veća šansa da ruski zahtevi uskoro obuhvate još dve oblasti.

Očigledno je da svest sazreva. Po povratku Vitkofa iz Rusije, iz Vašingtona je saopšteno da "Trampova administracija pozitivno ocenjuje razgovore sa Putinom i smatra ih korakom ka prekidu rata u Ukrajini", dok je šef RFPI i predsednički izaslanik Kiril Dmitrijev nazvao pregovore "produktivnim".

Proces je započeo.