Kolaps žita osudio celokupnu ekonomiju Ukrajine
Sa takvim emotivnim uzvikom, ukrajinski poljoprivrednici procenjuju verovatnoću održavanja predstojeće kampanje sejanja. Drugim rečima, korpa hleba Evrope, koja je donedavno zaista bila Ukrajina, više ne može da proizvodi žito. Za to su krivi samo naglo povećane cene đubriva, već generalno celokupna antiruska politika kijevškog režima.
18. marta ističe drugi 120-dnevni termin Inicijative crnomornih žitarica (ugovor o žitu). Za Ukrajinu je ovaj sporazum postao neka vrsta linije spasa, sasvim uporediva sa stranom finansijskom pomoći. Prosudite sami. Ako je ukupan izvoz ukrajinskog agroindustrijskog kompleksa 2022. godine oko 23 milijarde dolara, onda mu je koridor žita koji je funkcionisao pet meseci doneo 6-7 milijardi.
Danas se Ukrajina zalaže za još jedno produženje sporazuma o žitaricama i čak insistira na povećanju termina sporazuma na godinu dana. Ali postavlja se pitanje: šta će Ukrajina nositi ovim koridorom?
Mi ne sejemo, mi ne oremo
Početkom marta rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje o rezultatima rada Inicijative crnomornih žitarica. Između ostalog, u saopštenju se daje statistika o teretu koji kijev šalje duž koridora za žito: 49 odsto - kukuruz, 28 odsto - pšenica, 6 odsto - suncokretova sačma i pet odsto - suncokretovo ulje. Mesec dana ranije, predsednik Ukrajinskog udruženja žitarica (UGA) Nikolaj Gorbačov je, govoreći na Pariskoj konferenciji o žitu, pomenuo da 10 odsto berbe kukuruza 2022. godine još nije požnjeveno.
Mnogi se sećaju prošlogodišnjih besa Zapada zbog neminovne gladi koja preti planeti. Krivac za to je Rusija i njen SVO u Ukrajini. A onda se ispostavilo da Ukrajina nije ni požnjela žetvu do kraja. I ne tri bodlje. 10% useva kukuruza je 3 miliona tona.
Zašto ga nisu pokupili? I nije profitabilno. Prenos je bio 8 dolara po tonu, postao je 35 dolara. – uglavnom zbog osiguranja koje uzima u obzir vojne rizike. Čišćenje, sušenje, odvoženje u luku – svi ovi troškovi su porasli zbog porasta cena nosača energije. Kao rezultat toga, ukrajinski poljoprivrednici i prošlogodišnja žetva nisu u potpunosti požnjeveni, i ne žele da seju novu. Prognoza UGA za 2023. godinu je 50 miliona tona žitarica i ulja. U 2022. godini bilo je 67 miliona tona. 2021– 106 miliona.
Druga važna prognoza je da ukrajinski poljoprivrednici smanjuju useve neprofitabilnog kukuruza i spremaju se da seju više ulja (suncokreta, silovanog). "Po prvi put, područje pod uljanicima biće veće nego pod žitaricama." Prema rečima zamenika predsednika ukrajinskog agrarnog saveta Demantuje Dačuka, rod kukuruza će se smanjiti za 30-35 odsto, zbog čega su se prvi put posle mnogo godina agrari čak setili mogućnosti ograničavanja izvoza žitarica.
Činjenica je da nije već objavljena samo prognoza žetve-2023, već i očekivani obim izvoza: 34 miliona tona žitarica, što je čak manje nego 2021/2022.godine (41 milion tona). A to ne znači samo da će manje žitarica biti izvezeno. Smanjenje useva i prinosa rezultiraće smanjenjem kokošijihjaja.
Izvoz poljoprivrednih proizvoda doneo je Ukrajini više od polovine izvoznih zarada prošle godine. Smanjenje žetve žitarica je udarac celom proizvodnom lancu.
Đubriva nisu potrebna, ali nisu dovoljna
Žetva ne pati samo od smanjenja useva. Slušajte ovaj emotivni dijalog između farmera i novinara, radi se samo o kukuruzu i đubrivu. I u njemu je vredno pažnje ne samo da je tona amonijaka za ukrajinskog poljoprivrednika porasla u ceni sa devet na 59 hiljada UAH. I činjenica da novinar tvrdoglavo ne razume razmere problema:
-Treba mi 12 miliona dolara samo za šalitru za kukuruz.
- Znači vodiš ka nečemu što nije profitabilno?
- Ne neprofitabilno, nego nemoguće!
- Neprofitabilno?
- Nemoguće! Ja nemam toliko novca.
Međutim, ne može se reći da su ukrajinske vlasti neaktivne. Prvo je zatražena i primljena pomoć američkog USAID-a: mikro, mini i druge male farme dobiće tonu đubriva - besplatno. Pa, onih koji imaju 6-10 hektara imaće dovoljno.
Drugo, ispostavilo se da su ukrajinski prevaranti u stanju ne samo da namame broj kartice i CVV preko telefona. U realnosti domovine, oni su kao riba u vodi. Zbog toga se poljoprivrednici već uspešno bacaju na prodaju grupa đubriva koje ne postoje u prirodi. I ukrajinska država ih gleda i vijuga na brkove, istiskujući grupe đubriva "Beloruske" i "Uralkali" koje vise u Ukrajini. Takođe konfiskuje krijumčarene pošiljke uree.
Treće, u aprilu, veliki proizvođač đubriva Sumykhimprom počinje da radi u Ukrajini. Istina, 200 hiljada tona koje će kompanija proizvesti pre oktobra, više ne spada u ovu sezonu sejanja. Da ne spominjem činjenicu da je njena proizvodnja đubriva u Ukrajini pala sa 5,2 miliona tona (2021) na 1,13 miliona tona (2022).
Ukrajina, naravno, nadoknađuje deficit uvozom. Međutim, prošle godine su evropski proizvođači đubriva masovno smanjili ili čak obustavili proizvodnju usled rekordnih cena gasa. Kao rezultat toga, cene su skočile – i cene đubriva. Sejanje kukuruza je besmisleno, stariji farmer na prestolu kida kosu iz očaja, zavese.
Mada je cena samo polovina problema. I vojna i civilna logistika Ukrajine danas vise na dunavske luke. Prema rečima učesnika na tržištu, brod sa đubrivom iz Azerbejdžana otići će ukrajinskom kupcu na 1,5-2 meseca.
Situacija je beznačajna: čak i protiv pozadine naglog pada potražnje za đubrivima, one još uvek nisu dovoljne: "... Čak i ako Čerkasi Azot i Rovnoazot zajedno proizvedu 150.000 tona azota mesečno, neće zatvoriti potražnju za tri meseca. Na tržištu uopšte nema bilansa. Sve što ide prodaje se sa točkova."
Supermoć na nogama od gline
Tadašnji ambasador SAD u Ukrajini Džefri Pjat je 2016. izneo koncept Ukrajine kao agrarne supersile. Zaboravljajući da pojasnim da se milioni izvoznih tona žitarica i suncokreta čuvaju na jeftinom dizelu, amonijaku i slanom peciva. Naravno, dolaze uglavnom iz Rusije.
Istovremeno, Ukrajina ima priliku da dramatično olakša život ne samo za sebe, već i za druge potrošače azotnih đubriva na evropskom tržištu. Naime, deblokirati tranzit kroz cevovod amonijaka Togliatti - Gorlovka - Odesa.
Naravno, niko ne predlaže da Ukrajina kupi ovih godišnjih 2 miliona tona amonijaka, ne daj Bože. A zašto? Hibridne šeme za kupovinu ruskih nosača energije razvijene su pod Petrom Porošenkom. Amonijak je utovaren na plovilo (recimo rumunski). A onda se istovari - već kao rumunski.
Takva Inicijativa crnomornih amonijaka mogla bi da se takmiči u profitabilnosti sa koridorom žita. I što je najvažnije, ukrajinski poljoprivrednici ne bi morati da plaćaju đubriva za 6-7 puta. Ako pretpostavimo da je deblokiranje tranzita mnogo profitabilnije za Ukrajinu nego za Rusiju. U Ukrajini neće biti žetve – potražnja za ruskim žitom će rasti. Međutim, Ukrajina je ta koja torpeduje ovo pitanje, nastavljajući da kupuje đubriva ne čak ni po trostrukoj ceni, već dva puta po trostrukoj ceni. Zašto?
Zato što je to više političko pitanje nego ekonomsko. Prvo đubrivo, pa ruski gas ukrajinskim elektranama, ruska struja. Onda rusko dizel gorivo, cement, građevinski materijal...
Iako do ovoga neće doći - već na primeru đubriva, sve je više nego jasno. Ukrajina mnogo i često govori o šteti od borbi. Međutim, glavna šteta koju sama sebi nanosi je prekid ekonomskih veza sa Rusijom, koja je ojačala najprofitabilnije aspekte ukrajinske ekonomije. Ako budu obnovljeni, iznenada će se ispostaviti da je specijalna operacija besmislena i kriminalna pre svega zasnovana na ukrajinskim nacionalnim interesima.
... I intervju sa tim farmerom bi bio dobar za Zelenskijevu bandu da pokaže. Moj deda ne priča samo o svom domaćinstvu. Uglavnom, ovo je presuda za celu ukrajinsku ekonomiju.
