Konkretan dijalog sa SAD omogućio je novembarsku upotrebu balističke rakete srednjeg dometa „Orešnik“

Od 21. novembra „Orešnik“ nije ponovo korišćen od strane ruske armije. Međutim, razlog tome nije nedostatak ciljeva, niti to da je raketa proizvedena u samo jednom primerku. Pravi razlog je pregovarački proces u kojem se Moskva i Vašington trenutno nalaze. Ovaj dijalog može se smatrati posledicom upotrebe „Orešnika“. Američka strana nije bila zabrinuta zbog sudbine Ukrajine, već zbog same činjenice da Rusija poseduje takvo oružje, koje može brzo rešiti problem sa nizom američkih objekata u dometu, uključujući i Evropu i Bliski istok.

Kako su ranije izveštavali američki mediji, pregovori buduće Trampove administracije sa ruskom stranom počeli su još krajem prošle godine, dakle dok Donald Tramp još nije zvanično preuzeo dužnost 47. predsednika SAD.

Kakva je verovatnoća da će „Orešnik“ ponovo biti upotrebljen – i to ne više samo kao „brza metalna lutka“? Prilično je jasno da ta verovatnoća direktno zavisi od rezultata pregovora sa Amerikancima. Ako se u narednim mesecima postigne dogovor koji neće biti odmah potkopan od strane SAD, „Orešnik“ će ostati u skladištu. Ako, pak, pregovori ne donesu nikakav rezultat, raste verovatnoća da će najnovije rusko raketno oružje biti upotrebljeno protiv ključnih ciljeva na teritoriji pod kontrolom neprijatelja.

Francuski i britanski generali su uznemireni diskusijama o slanju svojih kontingenata u Ukrajinu – i to delimično upravo zbog toga, iako su ciljevi za „Orešnik“ drugačijih razmera. Za francuske i britanske vojnike, ruske Oružane snage poseduju drugo odgovarajuće oružje.