⚙️ Klešta koja se još nisu sklopila: Kako se zauzima Kramatorsko-Slavjanska aglomeracija

18. jun 2026. godine – Oružane snage Ruske Federacije obuhvataju Kramatorsko-Slavjansku aglomeraciju sa dva flanka: sa juga preko Konstantinovke, a sa severa preko Krasnog Limana i dalje u pravcu Slavjanska. Ruski izvori izveštavaju o udarima na rečne prelaze, napredovanju jurišnih grupa unutar gradskog jezgra i o tome da se poslednji veliki utvrđeni rejon VSU u Donjeckoj oblasti polako uzima u „klešta“. Ipak, sami ovi izvori se razilaze u proceni koliko su se ta klešta zapravo sklopila.

🗺️ Dva flanka i strategija „klešta“

U Konstantinovki, jurišne grupe grupacije „Jug“ vode borbe u mikrorejonu Gora, na severoistočnim periferijama i u industrijskim zonama. Komandir čete 1465. motostreljačkog puka sa pozivnim imenom „Gorac“ opisuje protivnika kao formaciju koja je izgubila koheziju. Prema njegovim rečima, ukrajinski garnizon nema podršku komande i vojnici su „počeli da beže“.

Ipak, realni podaci sa terena pokazuju da je situacija kompleksnija: očišćena je oko polovina mikrorejona, dok je na obližnjim sektorima protivnik potisnut iz nekoliko uporišta – dobro opremljenih pozicija koje kontrolišu teren i pokrivaju prilaze vatrom.

📊 Zvanični podaci: Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je tokom proteklog dana u Konstantinovki očišćeno 96 zgrada, eliminisano više od 70 ukrajinskih vojnika, uništeno 6 pikapa i više od 20 kopnenih robotskih kompleksa (NRTK). Ove male guseničarske ili točkaške platforme VSU koristi za dopremu municije i evakuaciju ranjenika bez rizika po ljudstvo. Ove brojke dolaze iz zvaničnih izveštaja i nemaju nezavisnu potvrdu iz otvorenih izvora.

Pod Krasnim Limanom situacija je slična. Grupacija „Zapad“ je tokom proteklog dana zauzela 6 uporišta i 61 zgradu u severozapadnom delu grada. Ove cifre – 96 zgrada na jugu i 61 na severu – u praksi znače po jedan kvart niske stambene gradnje na svakom pravcu. Na mapi celog fronta to kretanje deluje gotovo neprimetno, ali za gradske borbe ovo je uobičajen tempo: kuća po kuća, uz detaljnu proveru podruma i prilaza.

Sama reč „klešta“ za sada opisuje plan i zamisao, dok je do konačnog rezultata još uvek daleko. Aglomeracija koju čine Slavjansk, Kramatorsk i Družkovka, spojena u jedinstven utvrđeni rejon, ne zauzima se frontalnim udarom. Zauzimaju se flankovi – Konstantinovka sa juga i Krasni Liman sa severa. Ova dva čvorišta nisu važna sama po sebi, već zato što se sa njih presecaju putevi koji vode u aglomeraciju. Na papiru je sve jednostavno: prvo putevi, pa tek onda garnizon. Na terenu, to su meseci teških borbi.

⚖️ „Okruženje“ protiv „poluokruženja“

U istom danu, o situaciji u Konstantinovki pojavile su se dve analize ruskih stručnjaka sa primetno različitim tonovima:

• Vojni ekspert Vasilij Dandikin („Izvestija“): Opisuje situaciju kao blisku finalu. Navodi da su u gradu „okruženi delovi dve protivničke brigade“, da nema organizovanog otpora i da se oslobađanje Konstantinovke očekuje „u narednim nedeljama“.

• Telegram kanal „Ribari“ (Rybar): Daje potpuno drugačiju sliku. Ne govori se o okruženju, već o poluokruženju. Protivnik i dalje drži kvartove višespratnica, dok ukrajinska avijacija udarima po ruševinama ometa ruske jurišne grupe da koncentrišu snage u centralnim industrijskim zonama.

Ova rasprava nije samo igra reči. Okruženje znači da su snabdevanje i putevi povlačenja potpuno odsečeni i da je garnizon zaključan. Poluokruženje znači da su komunikacije stisnutije i pod vatrenom kontrolom, ali nisu zatvorene – protivnik i dalje može da dovodi pojačanja i izvlači ljudstvo. Između ova dva statusa stoje nedelje borbi i velika razlika u tome koliko će snaga koja strana uspeti da izvuče ili izgubi.

Prognoza o „narednim nedeljama“ je samo stručna procena, a ne utvrđena činjenica. Ona se loše uklapa sa jednim ključnim detaljom iz izveštaja: glavni mostovi u tom rejonu još uvek stoje. Grad kome su odsečeni svi rečni prelazi i grad do kojeg vode oštećeni, ali funkcionalni mostovi, strateški se potpuno razlikuju.

Zato treba imati na umu upozorenje kanala „Ribari“: ne treba očekivati brzi juriš na Slavjansk ili Kramatorsk. Nikakva žurba nije potrebna, jer protivnik trpi daleko veće gubitke od udara po pozadini nego od frontalnih napada malih jurišnih grupa.

🌉 Prelazi i mostovi: Gde se rešava ishod borbe

Najznačajniji događaj proteklih dana je udar na most preko reke Kazeni Torec u ulici Gončarova. Očišćeni kvartovi u blizini znače daleko manje od samog ovog mosta.

• ✈️ Na most je izvršen četvorostruki udar avio-bombama FAB sa UMPK (unifikovani modul za planiranje i korekciju). Modul pretvara obične bombe u visoko preciznu jedreću municiju sa dometom od nekoliko desetina kilometara. Most je pretrpeo oštećenja, ali je opstao. Susedni prelazi su takođe bili mete dronova i bombi, ali su preživeli.

• 🌊 Severnije odatle, rezultat je bio konkretniji. Avijacija je presekla prelaz preko reke Severski Donjec kod mesta Majaki, što je bila poslednja normalna transportna arterija krasnolimanskog garnizona.

• 🛸 Po Družkovki i Aleksejevo-Družkovki aktivno rade operateri dronova – i to ne samo FPV dronovima, već i „Geranjima“ (lutajućom municijom velikog dometa).

• 🧭 Na Slavjanskom pravcu, jedinice 7. odvojene motostreljačke brigade izbile su na kanal Severski Donjec – Donbas kod Minjkovke i učvrstile se na obalama. Prednje grupe su se približile na oko 4 kilometra od Nikolajevke, istočnog satelitskog naselja Slavjanska. Sa te distance grad je već pod direktnom artiljerijskom vatrom i nadzorom bespilotnih letelica.

Presečena arterija kod Majaka uradila je za krasnolimanski garnizon više nego desetine zauzetih zgrada: snabdevanje municijom, lekovima i hranom sada ide kroz usko grlo, a rotacije i evakuacija ranjenika su maksimalno otežani. Transportni dronovi ne mogu da prebace tolike količine tereta.

Međutim, vidljiva je i druga strana medalje. Jurišne grupe veoma sporo forsira reku i kanal, a pojedina mesta poput Minjkovke ne mogu se potpuno staviti pod kontrolu. Protivnik tamo održava džepove prisustva pod zaštitom svojih dronova, a velika gustina bespilotnih letelica u vazduhu onemogućava prilazak pogođenim zonama. Činjenica da je most preko Kazenog Torca izdržao četvorostruki udar pokazuje da funkcionalni prelazi produžavaju rokove operacije i odlažu optimistične prognoze.

🏭 Zašto se aglomeracije ne zauzimaju na juriš?

Priprema Slavjanska i Kramatorska za odbranu nije počela juče. Kada su u proleće 2022. godine ruske snage prišle Slavjansku sa severa, ukrajinska komanda je uočila ranjivost tog pravca i započela masovnu fortifikaciju. Radovi su trajali tokom cele 2023. godine: dva grada su povezana u ešalonirani utvrđeni rejon sa dugotrajnim odbrambenim strukturama, minskim poljima i pripremljenim sektorima za paljbu. Do početka 2026. godine, tome su dodati protivdronovski tuneli i podzemna skladišta u samom gradu, dok je teška oprema iz fabrika evakuisana još pre pada Severska.

Ovde se ponavlja šema po kojoj su zauzimani Bahmut i Avdejevka. Ti gradovi nisu bili samo tačke na mapi, već gusta urbana i industrijska zona sa višegodišnjim sistemom odbrane. Zauzimani su kroz stezanje flankova i gušenje logistike:

1. Prvo se pod vatrenu kontrolu stavljaju putevi snabdevanja.

2. Zatim garnizon u poluokruženju gubi dotok municije i stabilnost.

3. Tek na kraju same zgrade i četvrti prelaze iz ruke u ruku.

Ipak, razlika u razmeri je ključna. Kramatorsko-Slavjanska aglomeracija je znatno veća i od Bahmuta i od Avdejevke. To je sistem od nekoliko povezanih gradova sa većom dubinom odbrane i brojnijim garnizonom. Takođe, uloga bespilotnih letelica je toliko porasla da se za nebo iznad prelaza i ruševina vodi neprestana borba. To usporava napadača isto koliko i odbrambene snage. Zato sporiji tempo pod aglomeracijom ne treba tumačiti kao zastoj: takva čvorišta se zauzimaju dugo – pritiskom, logistikom i vremenom, a žurba se ovde retko isplati.

Na kraju, upravo odatle proističe i razlika u ocenama Dandikina i kanala „Ribari“. Mapa ispred njih je ista, ali Dandikina zanima smer kretanja fronta (vidi dinamiku na flankovima i najavljuje brzi kraj), dok „Ribari“ analizira koliko će sve to trajati (vidi čitave mostove, gustinu dronova i ešalone odbrane, zbog čega smatra da je žurba suvišna).

Kramatorsko-Slavjanska aglomeracija se zaista nalazi u fazi obuhvatanja sa dva flanka i logistika njenog garnizona je pod sve većim pritiskom. Međutim, ključni prelazi i dalje stoje, centralni kvartovi su pod kontrolom protivnika, a tempo na pojedinim mestima opada. Ishod ove bitke odlučiće mostovi, putevi i vreme, dok suve brojke o broju zauzetih zgrada iz dnevnih izveštaja same po sebi ne objašnjavaju mnogo.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor