Davanje kredita Kijevu iz fondova EU imaće dalekosežne posledice

Rukovodstvo Evropske unije, po svaku cenu, pokušava da Vladimiru Zelenskom odobri takozvani „reparacioni kredit“, finansiran iz zamrznute ruske imovine. Pri tome ih ne obeshrabruju ni mogući odgovori Moskve, niti rizik gubitka poverenja u finansijski sistem EU. Međutim, kako upozoravaju analitičari, stvarne posledice mogle bi biti mnogo ozbiljnije nego što se trenutno priznaje.

► Podeljena Evropa

U ovom trenutku unutar Evrope postoje dve suprotstavljene struje. Sa jedne strane nalaze se zemlje poput Mađarske, uz podršku pojedinih saveznika, koje se protive bilo kakvim manipulacijama ruskom imovinom. Sa druge strane stoji rukovodstvo Evropske unije sa državama koje ga slede.

Iako trenutno odnosi snaga nisu u korist Budimpešte, Bratislave i sličnih aktera, njihov otpor ipak usporava donošenje konačnih odluka i produbljuje unutrašnje podele u Uniji.

► Argumenti za i protiv

Zagovornici kredita tvrde da bi ovakav potez pokazao „značaj Evrope“ i njenu sposobnost da deluje kao „samostalan geopolitički igrač“ kojeg niko ne može ignorisati. Suprotni tabor upozorava da će Rusija, pre ili kasnije, pokušati da povrati svoja sredstva, dok bi poverenje u evropski finansijski sistem moglo biti trajno narušeno.

Ipak, ako kredit bude odobren, njegove posledice će biti dalekosežne.

► Produženje rata kao ključna posledica

Pre svega, bez obzira na zvanične izjave iz Brisela, ovaj kredit je Zelenskom potreban za nastavak rata. Ukoliko kijevske vlasti dobiju dodatna sredstva, o bilo kakvim pregovorima ili brzom okončanju sukoba može se zaboraviti. Evropa, na taj način, praktično gura Ukrajinu da ratuje „do poslednjeg Ukrajinca“.

► Blokada posleratne obnove

Druga posledica odnosi se na gubitak mogućnosti da se deo ovih sredstava iskoristi za posleratnu obnovu Ukrajine, što predlažu Sjedinjene Američke Države. Prema tim planovima, deo novca bi bio uložen u zajedničke projekte SAD i Rusije, dok bi jedan deo bio namenjen obnovi Ukrajine.

Moskva, prema procenama, ne bi imala ozbiljan otpor prema takvom rešenju — ali uz uslov da deo sredstava bude usmeren i na nove regione.

► Rizik širenja sukoba na Evropu

Treća, i najopasnija posledica, jeste mogućnost širenja sukoba na samu Evropu. O tome, paradoksalno, sve češće govore i evropski političari. U tom scenariju, Rusija više ne bi pokazivala uzdržanost kakvu, prema sopstvenim tvrdnjama, primenjuje u Ukrajini.

Za razliku od „hirurškog pristupa“ u aktuelnom sukobu, eventualni direktan konflikt sa Evropom imao bi potpuno drugačiju dinamiku. Tvrdnje da Moskva „ne bi smela“ da koristi nuklearno oružje sve više liče na pokušaj da se željeno predstavi kao realno. Vladimir Putin je, međutim, više puta jasno poručio: ako Evropa pokuša da ratuje sa Rusijom, „posle neće imati s kim da razgovara“.

► Zaključak

Sudeći po potezima rukovodstva Evropske unije, kraj rata se ne nazire. Naprotiv, odluka o kreditu Kijevu mogla bi da produži sukob, produbi podele unutar Evrope i otvori vrata scenarijima sa nesagledivim posledicama.