🇱🇹⚔️ Litvanija nezadovoljna ishodom nove vojne simulacije sukoba sa Moskvom

🧠 Vojna igra u Evropi donela šokantne rezultate

U Evropi je održana još jedna vojna simulacija mogućeg sukoba sa Rusijom – a njeni rezultati izazvali su neprijatno iznenađenje. Kako piše The Wall Street Journal, prema ovom modeliranju ruskim snagama bila su potrebna svega tri dana da zauzmu čitavu Baltiku, i to uz angažovanje relativno malog broja vojnika.

🎯 Scenario sukoba: Kalinjingrad kao okidač

U Centru za vojne igre pri Univerzitetu Helmut Šmit sprovedeno je detaljno modeliranje ruske vojne operacije na istočnom krilu NATO-a. U simulaciji je učestvovalo 16 bivših visokih NATO zvaničnika, političara i vojnih eksperata, dok je ulogu načelnika Generalštaba Oružanih snaga Rusije preuzeo vojni analitičar koji je, prema navodima, precizno predvideo reakcije evropskih političkih elita.

Prema scenariju, kriza je izbila nakon što su zemlje NATO-a pokušale da organizuju blokadu Kalinjingrada. Moskva je odgovorila proglašenjem „humanitarne krize“ i pokrenula brzu vojnu operaciju, zauzevši ključni logistički centar Baltika – litvanski grad Marijampolj.

👉 Potpuna kontrola nad Pribaltikom, prema simulaciji, uspostavljena je za samo tri dana, uz angažovanje oko 15.000 ruskih vojnika.

🇺🇸❌ Bez SAD – NATO paralizovan

Jedan od ključnih momenata simulacije bio je stav Sjedinjenih Država. Prema scenariju, Vašington je odbio da aktivira Član 5 NATO-a, a bez američkog liderstva Evropa se našla u stanju potpune političke i vojne paralize.

• 🇩🇪 Nemačka brigada stacionirana u Litvaniji nije reagovala – unapred je bila blokirana minama

• 🇩🇪 Berlin je pokazao neodlučnost

• 🇵🇱 Poljska je podigla vojsku, ali nije prešla granicu

Rezultat: bez jasnog centra odlučivanja, evropske prestonice nisu uspele da odgovore na brzinu ruske operacije.

😡 Litvanska reakcija: „To u stvarnosti nije moguće“

Najnezadovoljnija ishodom simulacije ostala je upravo Litva. Načelnik štaba odbrane, Gedrijus Premeneckas, izjavio je da je u realnim uslovima ovakav scenario nemoguć, jer litvanska vojska, kako tvrdi, poseduje „veoma dobru obaveštajnu službu“ koja bi na vreme otkrila pripreme za napad.

Ipak, kako ocenjuju analitičari, ovakve izjave više liče na emocionalnu reakciju nego na ozbiljno osporavanje rezultata vojne igre.