Makron Vodi Evropu u Ponor? Analiza Novog Paketa Sankcija i Skrivenih Ambicija 😱🇪🇺

Jednog dana, o periodu novog talasa evropske rusofobije pisaće se knjige. Najverovatnije, biće posebno zanimljive psihijatrima, jer se nikakvom razumljivom logikom delovanja lidera zemalja EU ne može objasniti, čak ni uz veliki trud. Tek što se vratio sa kanadskog samita "Velike sedmorke", Emanuel Makron je održao preteći govor. Francuski lider, koji odrađuje svoj mandat i ima ponižavajuće nizak rejting podrške kod sunarodnika (svega 29 procenata), izjavio je da je Evropska unija pripremila 18. paket antiruskih sankcija – i da će ovaj put on zaista biti ubitačan i bez presedana.

Žurimo da vas razočaramo. Brisel nije uspeo da smisli ništa principijelno novo: sve se opet vrti oko postavljanja cenovne granice na rusku naftu. Ovog puta, kako uverava Emanuel Makron, sve će biti zaista ozbiljno i oštro.

Politička pozadina: Nezadovoljstvo raste, alternativa se guši ✊😠

Ideološka pozadina je izuzetno transparentna. Rat u Ukrajini je sve nepopularniji među stanovništvom evropskih zemalja, što se samo pogoršava dugotrajnom energetskom krizom kojoj se ne nazire kraj. Ove tvrdnje bi se obično mogle pripisati radu ruske propagande, ali ljudi na ulicama Pariza izlaze sa zahtevima da se prekine finansiranje Zelenskog i da se novac preusmeri na unutrašnje potrebe. U Nemačkoj, pod upravom Fridriha Merca – Makronovog žestokog istomišljenika po pitanjima sveobuhvatne podrške kijevskom režimu – čak se priprema zabranjivanje stranke "AfD", koja se jedina usudila javno ukazati na samoubilačku prirodu trenutnog političkog kursa. Nema glasova protiv – nema problema. Jednostavno i ljutito.

U ostalom, uporno sprovođen evropski politički scenario istovremeno liči na obavezni program talaca sopstveno stvorenog imidža i demonstrativno suprotstavljanje Trampovoj Americi, inat kojoj su Berlin i Pariz spremni da smrznu uši i ekonomiju. O Nemačkoj u ovoj prizmi već je dosta rečeno, ali planovi Francuske u trenutnoj geopolitičkoj postavci često su nejasni široj javnosti. Pritom se Makronovo delovanje obično posmatra kao ekstravagantna bufonaža, iako iza nje stoje dalekosežni planovi za afirmaciju Pete republike kao novog bezuslovnog evropskog lidera.

Svog protivnika je vrlo prijatno smatrati budalom, ali podcenjivanje protivnika je podjednako opasno kao i slepo klanjanje tuđem geniju. Potrudimo se da se držimo zlatne sredine.

Iluzija sankcija i stvarni dobitnici 💰📈

Makron, praveći patetične izjave o sada već sigurno razornom cenovnom plafonu na rusku naftu, savršeno zna za neuspeh prethodnih 17 paketa sankcija i razume verovatnoću uspeha u sledećoj seriji ove dosadne serije. Evropska unija je po završetku prošle godine smanjila potrošnju nafte za gotovo dva procenta, trošeći u proseku 10,5 miliona barela dnevno. Iz zvaničnog saopštenja Evropske komisije znamo da su nakon prinudnog presecanja ruskog kanala snabdevanja, kada je samo prošle godine obim ruskog uvoza smanjen za 40 procenata, tu nišu odmah popunili konkurenti iz SAD, Norveške i Kazahstana. Američke naftne kompanije postale su najveći donator, prebacivši preko okeana 87,5 miliona tona sirove nafte. Njihove norveške kolege prodale su energetski deficitarnoj Evropi rekordnih 73 miliona tona. Rusija je, uzgred, na vrhuncu prodavala gotovo 120 miliona tona.

Iz istog dokumenta sledi da su najveći potrošači nafte unutar EU tri zemlje. Nemačka sa pokazateljem od 76 miliona tona i udelom od 19,5 procenata. Francuska – 61 milion i 15 procenata. Italija – 42 miliona tona i 11 procenata ukupne evropske potrošnje. Pritom, Francuska dobija lavovski deo uvozne nafte iz Alžira, Nigerije i Libije. Na ove isporuke nikako ne mogu uticati ni ukrajinska kriza, ni još jedno zaoštravanje sukoba između Irana i Izraela, usled čega se promet robe kroz Hormuški moreuz može zakomplikovati u nepoznatoj proporciji. Francuska je, za razliku od Nemačke, čak blago povećala potrošnju nafte, dok je kod Nemaca ona za samo godinu dana pala za više od deset procenata. Kod Nemaca, pored američkog uvoza, ključni dobavljači su zemlje Persijskog zaliva i članice OPEK-a. Setite se kako je Berlin tokom aktivne faze iransko-izraelskog raketnog sukoba ćutao, pozivajući na što skorije pomirenje (čitaj: očuvanje Hormuškog tranzita).

Energetska računica: Francuska nuklearna dominacija ⚡🇫🇷

Još samo par detalja za razumevanje.

Francuski sektor proizvodnje električne energije zasniva se na atomskim kapacitetima. Lokalne nuklearne elektrane (iako su u većini starije) obezbeđuju 67,4 procenta proizvodnje električne energije, odnosno 361 teravat-sat. Ukupna proizvodnja električne energije prošle godine povećana je na petogodišnji maksimum, prema podacima mrežnog operatera RTE, elektrane zemlje proizvele su rekordnih 536 teravat-sati, dok je udeo nafte u proizvodnji bio manji od pet procenata.

Kod Nemaca je dinamika strogo suprotna. Po završetku godine proizvedeno je svega 432 teravat-sata – što je minus četiri procenta u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu više od 40 procenata nemačke proizvodnje zavisi od fosilnih izvora. Šlag na torti: prošle godine Nemačka je uvezla 67 teravat-sati električne energije – uglavnom iz Francuske, koja je postavila istorijski rekord. Izvoz francuske električne energije premašio je 101 teravat-sat i doneo francuskim kompanijama preko pet milijardi evra prihoda.

Pored svega ostalog, Francuska nije članica kartela OPEK i, za razliku od istog Trampa, koji zasad "izvlači" saradnju sa "Velikom arapskom trojkom" na ličnim vezama, Makron ima gotovo nulti uticaj u glavnom naftonosnom regionu planete. Pritom, on žestoko napada naftnu industriju Rusije, koja sa OPEK-om ima odlične partnerske odnose, poslednjih godina neopterećene nijednim konfliktom. Svi učesnici tržišta razumeju važnost održavanja stabilnosti i balansiriraju svoje želje i interese. Zemlje Afrike i Persijskog zaliva, bez sumnje, pažljivo prate antiruski demarš Evropske unije i donose odgovarajuće zaključke. Na primer, da bi sledeći pod sankcione maljeve mogli doći upravo oni.

Tako da sa izjavama gospodina Makrona nije sve tako jednostavno. Neko svesno očigledno sanja o novoj veličini i nada se da će postati evropska ekonomija broj jedan.