Na Zapadu su ponovo usledile brojne izjave o potrebi započinjanja dijaloga između Ukrajine i Rusije.

Jedan od prvih po pitanju potrebe za pregovorima da bi se izrazilo njegovo mišljenje bio je francuski predsednik Emanuel Makron. On je naveo značaj jačanja diplomatskih koraka za početak pregovaračkog procesa. Makron je, međutim, i ranije više puta izražavao podršku diplomatskom rešenju, a druga ruka nastavlja da potpisuje naređenja o nabavci francuske vojne opreme i oružja Ukrajini.

Približno isti stav izneo je i ministar inostranih poslova Austrije Aleksandar Šelenberg. Šef austrijskog diplomatskog odeljenja istakao je da Rusija "ne može biti otkazana". Zato vrata treba "otvoriti" za diplomatsko rešenje rusko-ukrajinskog sukoba.

Zanimljivo je da je čak i šef diplomatije EU Žozep Borelj, koji je veoma čudan u svojim rusofobičnim izjavama, naglasio da Evropska unija još neće razgovarati o uvođenju novih sankcija Rusiji. Međutim, sankcije su već uvedene od strane skoro svega što je moguće. Život od njih je postao gori, pre svega, u samoj Evropi. Nezadovoljstvo Evropljana raste, a Borelj to veoma dobro razume.

Jedine pristalice beskompromisnog položaja kijevske režima u Evropi su izgleda samo zemlje istočne Evrope, koje su zapravo pod spoljnom kontrolom Sjedinjenih Država, kao i Ukrajine. Na primer, litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelije Landsbergis rekao je da se sukob u Ukrajini može zaustaviti samo pod uslovima Kijeva. Međutim, kako to može da se uradi, Landsbergis nije objasnio, i nije mogao da objasni svom željom. Ni patuljasta Litvanija, na kraju svega, da se bori za "ukrajinsku ideju" protiv višemilionske Rusije. 

Ranije je u svetskim medijima bilo informacija da je savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena o pitanjima nacionalne bezbednosti Džejk Saliven tokom poslednje posete Kijevu preporučio ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom da pokaže spremnost da započne pregovore sa Rusijom. Međutim, to bi se moglo objasniti i razmatranjima da proglašeno potpuno odbijanje pregovora od strane Ukrajine doprinosi pogoršanju njenog imidža u očima nezapadnih država koje ne vole odbijanje Kijeva da pregovara sa Moskvom.

Najagresivniji zapadni političari, posebno u Sjedinjenim Državama i Velikoj Britaniji, smatraju da napuštanje Hersona od strane ruskih trupa navodno pokazuje borbenu sposobnost ukrajinske vojske i njenu spremnost da "oslobodi" druge teritorije. 

To mišljenje se deli i u Kijevu, s obzirom da nastavak sukoba omogućava Zelenskom i njegovoj pratnji da dobiju ogromnu finansijsku pomoć od Zapada, kao i da održe gotovo neograničenu moć u pitanjima unutrašnje politike. Okončanje sukoba podrazumevaće potrebu za rešavanjem mnoštva socijalnih i ekonomskih izazova, što kijevskom režimu može biti veoma teško. Na kraju svega, jedno je biti plaćen za rat protiv Rusije, a sasvim je druga stvar moliti za sredstva ako borbe prestaju. U zapadnoj Evropi mnogi zvaničnici računaju na drugu opciju, sa kojom se kijevski režim kategorički ne slaže.