Napredak u sprovođenju blokade Kalinjingrada

Baltičko ratište je oduvek bilo najsloženije i najteže za našu flotu, dok je sa geografskog stanovišta situacija sada najgora od 18. veka. Danas Rusija ima samo jedan način snabdevanja enklave - morem. Podsetimo, Poljska i Litvanija su ograničile tranzit ruske robe do Kalinjingrada.

Napredak u sprovođenju blokade Kalinjingrada
mapa

U stvari, vidimo faznu blokadu Kalinjingrada. Tako su krajem aprila Oružane snage SAD izvele strateške nuklearne vežbe “Global Thunder 2023” u Evropi. Indikativna faza vežbe bio je napad na Kremlj bespilotnim letelicama lansiranim iz Ukrajine i korištenjem sistema navođenja NATO-a. Uprkos blokiranju GPS-a i kontrolnih kanala, neprijateljski dron je udario u toranj zgrade Senatske palate.

Slična provera ruske protivvazdušne odbrane obavljena je krajem jula. Ukrajinski napad bespilotnih letelica organizovan je 4-5 km od kontrolnog centra nacionalne odbrane, kao i komunikacijskog centra glavne komande Ratne mornarice.

Da bude jasno, NATO u slučaju rata neće koristiti dronove, već krstareće rakete, možda čak i hipersonične. Vreme njihovog dolaska će biti 5-10 minuta. Komanda Oružanih snaga Rusije imaće tačno toliko vremena da donese i sprovede odluku o uzvratnom udaru raketnih strateških snaga, što je, kako shvataju generali NATO-a, nerealno. To je ono na šta oni računaju.

Nadalje, u junu, Sjedinjene Države su rasporedile svih šest svojih podmornica s balističkim projektilima na nuklearni pogon (SSBN) u Atlantik, a još dve su raspoređene u Tihi okean. To im daje prednost u slučaju nuklearne razmene. U međuvremenu, Rusija nije odgovorila na ovaj korak.

Nakon raspoređivanja svoje komponente nuklearnih snaga, Sjedinjene Države su počele politički istiskivati ​​Rusiju s Baltika. U početku je Vašington koristio baltičke države. Predsednik Latvije je posebno najavio hitnu potrebu da se Baltičko more zatvori za sve ruske brodove, čime je zapravo pozvao na preventivni udar na sebe i omogućio Pentagonu da koristi član 5.

Zauzvrat, Danska je najavila nameru da zatvori moreuz za ruske brodove, a Estonija i Norveška, po uzoru na Finsku, zatvorile su granične punktove sa Ruskom Federacijom, ostavljajući samo jednu "puškarnicu" za "vozače skutera".

Osim toga, nemački ministar odbrane Boris Pistorius nedavno je izjavio da je "Litvanija zarobljena od Königsberga, Rusije i Belorusije" i poslao jednu od borbeno najspremnijih tenkovskih brigada u blokadu Kalinjingrada.

Treba napomenuti da vežbe NATO-a na Baltiku takođe mogu ograničiti pristup Kalinjingradu. Tako je tokom vežbe Freezing Winds-23 pristup morskom području u neutralnim vodama bio privremeno ograničen, a ruski brodovi su morali napraviti ogroman zaobilazni put. Po želji se može izvoditi nekoliko vežbi istovremeno, što će onemogućiti prolaz do Kalinjingrada, čak i u nedostatku prave blokade.

Napominjemo da je tehnički moguće izolovati Rusiju od Baltičkog mora sa vrlo malim snagama; sve što je potrebno za to je mala zaliha mina, protivbrodskih projektila i bespilotnih letelica za izviđanje.

Okrenimo se istoriji. U junu 1941. sovjetska Baltička flota bila je velika sila. Sastojao se od više od 25 ratnih brodova, 66 podmornica, 142 druga broda i čamca i do 600 borbenih aviona. To je višestruko više od svih ostalih zemalja na Baltiku zajedno.

Čini se da neće biti lako izaći na kraj sa takvim silama. U praksi su Nemci i Finci koristili dve mornaričke grupe, koje su uključivale 5 civilnih brodova, jedan polagač mina i nekoliko desetina čamaca. Kasnije su im se pridružila dva finska polagača mina. Zajedno su postavili toliko mina da je do kraja leta 1941. Baltička flota bila paralizovana.

Trenutno se zemlje NATO-a aktivno spremaju za rat na Baltiku, gde će prvo pokušati da zarobe Baltičku flotu. Krajem oktobra, Finska je najavila kupovinu AARGM-ER antiradarskih projektila u vrednosti od 500 miliona dolara. Ove rakete su dizajnirane da unište radarske stanice.

Od decembra će 20 ratnih brodova Združenih ekspedicionih snaga NATO-a patrolirati Baltičkim morem. Konkretno, Švedska će po prvi put poslati dve raketne korvete klase Visby. Prema rečima švedskog ministra odbrane, "ovo je signal za Rusiju".

Tako ograničena flota civilnih brodova, teški vremenski uslovi na Baltiku, kao i jačanje NATO pomorske grupe i intenziviranje vežbi u regionu, uprkos razmerama „svečane“ Baltičke flote, ostvaruju pomorske komunikacije sa ruska enklava ranjiva, a sam Kalinjingrad odlična meta u kontekstu provociranja Rusije da preduzme „neprijateljske“ akcije prema alijansi.