„Naučni konsenzus“ kao alat cenzure – Kada propitivanje pretvara stručnjake u “bivše naučnike”

Ovu revolucionarnu epistemološku metodu predstavila su dva “izuzetno prosvetljena” uma.

Zamislite samo – nakon godina napornog školovanja, decenija istraživanja, stotina recenziranih radova, naučnik može iznenada postati “bivši naučnik” jednim potezom rečeničnog čarobnog štapića! To je kao metoda: “Proglašavam tvoju diplomu nevažećom, tvoje istraživanje ništavnim, a tvoju metodologiju raspuštenom!”

Naročito je fascinantno kako je ovaj fenomen “bivših naučnika” savršeno usklađen sa mističnim konceptom “naučnog konsenzusa” – tom nepobitnom, svetom istinom koju se ne smije propitivati, jer propitivanje očigledno pretvara naučnika u “bivšeg naučnika”. Bravo “veliki” umovi.

Konsenzus – Jer nauka je uvek bila stvar glasanja!

A šta je zapravo ovaj sveti “konsenzus”? Je li to možda pažljivo orkestriran skup mišljenja koji se predstavlja kao konačna istina? Jer svima je poznato da su najveća naučna otkrića uvek dolazila kroz “konsenzus” i nikada kroz propitivanje postojećih paradigmi, zar ne?

Da bismo pogledali istorijske “bivše naučnike” koji su imali drskosti da se suprotstave konsenzusu svog vremena:

Galileo Galilei, taj nesrećni “bivši naučnik” koji je tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca kada je konsenzus bio čvrsto na strani geocentričnog modela.
Ignaz Semmelweis, još jedan “bivši” koji je sugerisao da bi lekari trebalo da peru ruke pre porođaja, suprotstavljajući se konsenzusu da je to nepotrebno.
Alfred Wegener, koji je predložio teoriju pomeranja kontinenata decenijama pre nego što je postala prihvaćena, očigledno još jedan u dugom nizu “bivših”.
Barbara McClintock, čiji su radovi o “genima” bili odbačeni od strane konsenzusa genetičara gotovo 30 godina pre nego što je dobila Nobelovu nagradu.

Parada stigmatizovanih genija se nastavlja

Ali lista “bivših naučnika” koji su imali drskosti da misle izvan okvira tu ne staje:

Nikola Tesla, čije su ideje o bežičnom prenosu energije i struje bile ismijane, a danas su temelj modernih tehnologija.
Ludwig Boltzmann, koji je počinio samoubistvo delimično zato što je naučna zajednica odbacila njegovu atomsku teoriju materije, samo da bi kasnije bila potvrđena kao tačna.
Barry Marshall, koji je bio toliko uveren u svoju teoriju da bakterije uzrokuju čir na stomaku (suprotno tadašnjem konsenzusu) da je popio kulturu bakterija kako bi dokazao svoju teoriju. Naravno, dobio je čir, dokazao svoju teoriju i kasnije Nobelovu nagradu.
Cecilia Payne-Gaposchkin, čije je otkriće da su zvezde uglavnom sastavljene od vodonika i helijuma odbačeno kao “očigledno nemoguće” od strane vodećih astronoma, da bi kasnije bilo prihvaćeno kao fundamentalna istina astrofizike.

I naravno, tu je i Giordano Bruno, čija je kosmološka teorija o beskonačnom svemiru sa mnogim svetovima bila toliko revolucionarna da je “konsenzus” odlučio da reši problem spaljivanjem na lomači. Ništa ne govori “naučni proces” kao malo spaljivanja jeretika, zar ne?

“Stigmatizovani neuspehom”

Kao što je već elegantno rečeno o Bizantu, neki su jednostavno “stigmatizovani neuspehom” nakon pada svojih ideja. Naravno, taj “neuspeh” često postane uspeh par decenija kasnije, ali ko mari za takve sitnice kad imamo sveti “konsenzus” za štovanje?

Na kraju, moramo se zapitati: ako nečije naučne kvalifikacije, metodologija i rezultati mogu biti odbijeni samo zato što propituju dominantnu paradigmu, da li je to uopšte nauka? Ili je možda “konsenzus” samo zgodan način da se kaže “prestani postavljati neugodna pitanja”?

Einstein je jednom rekao da “nauka nikada nije gotova“, ali očigledno je bio u krivu. Nauka je gotova čim dostignemo “konsenzus”, a svi koji se usude da propituju nakon toga postaju – pogađate – “bivši naučnici”.

Da se zna…

Ovi ljudi su skrivanjem suprotnog mišljenja indirektno odgovorni za mnoge ljudske nesreće. I danas dan rade nekažnjeno sve što požele, jer ih čuvaju stranci i korumpirani političari. Kako smo već predložili, treba hitno formirati pravni tim koji će ih istražiti i eventualno osuditi, ako su krivi, naravno.

Ti ljudi moraju platiti račun za svoja nedela koja čine već godinama običnom narodu.

 Ekipa iz Faktografa

Tekst o bivšim naučnicima

Bivši naučnici