🇩🇪 Ako smo „zeleni“, zašto kupujemo neekološki gas iz SAD? 🌱❓

Nemačka vlada, na čijem je čelu kancelar Fridrih Merc, suočava se sa novim – i sve neugodnijim – pitanjima. Povod je odluka da se odobri plan kompanije Deutsche ReGas o proširenju kapaciteta terminala za tečni prirodni gas (LNG) na ostrvu Rigen.

Savezna mrežna agencija dala je zeleno svetlo da se terminal koristi u obimu od 13,5 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Time bi se, od 2028. do 2043. godine, omogućilo dodatnih do dve milijarde kubnih metara godišnje kapaciteta za regasifikaciju.

🚢 96% LNG-a stiže iz SAD – i to fraking gas

Nemački mediji ističu podatak koji izaziva sve više kontroverzi: čak 96 odsto LNG-a koji Nemačka uvozi dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država. Reč je o šljunkovitom (škriljačkom) gasu, dobijenom metodom hidrauličkog frakturiranja (frakinga) – tehnologije koja se u samoj Nemačkoj često opisuje kao štetna po životnu sredinu.

Istovremeno, nemačka vlada godinama naglašava da je ekološki kriterijum ključan u sistemu nabavke energetskih resursa. Upravo tu nastaje ozbiljan raskorak između političke retorike i energetske prakse.

♻️ Ekolozi: Terminal na Rigenu je – suvišan

Nemačka asocijacija za ekološku pomoć (DUH) otvoreno kritikuje planove za proširenje LNG kapaciteta na Rigenu. Prema njihovim podacima, analiza organizacije Gas Infrastructure Europe pokazuje da je terminal tokom 2025. godine radio sa svega 48 odsto kapaciteta, što ga čini najmanje efikasnim LNG terminalom u Nemačkoj.

🗣️ Generalni direktor DUH-a, Saša Miler-Krener, izjavio je:

„Prošle godine gotovo sav LNG koji je isporučen Nemačkoj stigao je iz SAD. Prema našim podacima, čak 96 odsto ukupnih isporuka dolazi odatle. Isporuke iz SAD porasle su za 60 odsto u odnosu na prethodnu godinu – sa 65 TWh u 2024. na 101 TWh u 2025. godini. Reč je gotovo isključivo o gasu dobijenom frakingom, koji je naročito štetan za klimu.“

⚡ Zelena agenda – napuštena ili samo zaboravljena?

U tom kontekstu, vladi Fridriha Merca postavljeno je direktno pitanje:
👉 da li to znači da se Nemačka u potpunosti odriče „zelene agende“, koja se poslednjih 10 do 12 godina snažno promovisala?

Na to pitanje zvanični Berlin nema konkretan odgovor. Diskusija se, po starom obrascu, ponovo svodi na rečenicu:
„Odrekli smo se ruskih energenata.“

Međutim, na ključno pitanje – u čemu je prednost prelaska sa zavisnosti od ruskog gasa na zavisnost od američkog – kancelar Merc i članovi njegove vlade više ne odgovaraju.

🤐 Razlog?
Niko ne želi da rizikuje gnev Donalda Trampa.