Nemačka sprovodi korporativnu militarizaciju Evrope: Uvod u novu diktaturu pod plaštom bezbednosti

Crveno-crna koalicija pod senkom BlackRocka

Nova nemačka koalicija između Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) već je dobila nadimak “Black-Rot” (crveno-crna), aludirajući na tradicionalne boje stranaka, ali i na BlackRock, multinacionalnu investicionu korporaciju kojom je godinama upravljao Fridrih Merc, novi nemački kancelar. Ovaj nadimak odražava duboku zabrinutost javnosti zbog korporativnog uticaja na novu vladu.

Jedna od prvih najava nove koalicije je ukidanje nemačkog Zakona o slobodi informacija (IFG) koji je bio na snazi od 2006. godine. Taj zakon je omogućio nezavisnim novinarima pristup ključnim informacijama, uključujući i sada poznate “RKI fajlove” tokom pandemije koronavirusa, koji su otkrili brojne detalje o nemačkoj zdravstvenoj politici. Ukidanjem ovog zakona, vlada eksplicitno želi da onemogući slične istrage u budućnosti.

Kriminalizacija „dezinformacija“ kao put ka cenzuri

Posebno zabrinjavajući deo sporazuma jeste najava kriminalizacije „namernog širenja lažnih informacija“. Prema tekstu sporazuma, „širenje namerno lažnih činjeničnih informacija ne spada u slobodu izražavanja“. Nova vlada planira uvođenje „pravnih smernica protiv manipulacije informacijama“, što bi moglo dovesti čak i do proglašavanja političkih protivnika nepodobnima za izbore.

Ova ideja izazvala je reakcije i unutar Nemačke. Ugledni list Der Spiegel je 31. marta objavio kritički uvodnik upozoravajući na opasnosti takvih zakonskih rešenja, naglašavajući da je pojam „dezinformacija“ previše nejasan i da bi takvi zakoni mogli dovesti do proizvoljnog ograničenja slobode govora. Die Welt je takođe upozorio na rizik od arbitrarnosti u primeni takvih zakona.

Nemački imperijalni zaokret na štetu evropskih partnera

Drugi zabrinjavajući aspekt nove nemačke vlade jeste njen agresivni ekonomski i tehnološki nacionalizam, koji često ide na štetu drugih evropskih država, naročito Francuske. Značajan primer je odluka Nemačke da pokrene sopstvenu satelitsku konstelaciju, iako je prethodno bila deo evropskog projekta Iris. Prema izveštaju lista Les Echos od 8. aprila, „nemačka vojska proučava lansiranje sopstvene konstelacije bez obzira na obaveze koje je Berlin preuzeo za finansiranje evropskog projekta Iris.“

Sličan obrazac se vidi i u svemirskoj industriji. Nemačka je 30. marta lansirala svoju prvu komercijalnu raketu Spectrum, što je francuski Le Monde opisao kao „istorijski dan za nemačku industriju“ i „prekretnicu za Evropu“. Ovo lansiranje predstavlja direktnu konkurenciju evropskom programu Ariane, koji predvodi Francuska. Zabrinjavajuće je što Nemačka prvo učestvuje u zajedničkim projektima, a zatim ih napušta da bi razvijala sopstvene alternative, ostavljajući partnere na cedilu.

Militarizacija i priprema za rat

Treći alarmantni aspekt nove nemačke politike jeste izražena militaristička retorika. Prema izveštaju lista L’Express od 10. aprila, Merc ima ambiciozan „plan da nemačku vojsku učini najmoćnijom u Evropi“. Nova koalicija najavljuje postepeno vraćanje obaveznog vojnog roka, a ministar odbrane Pistorius je već objavio da će svi muškarci stariji od 18 godina morati da ispune formular za mobilizaciju.

Posebno zabrinjava rasprava o „evropeizaciji“ francuskog nuklearnog arsenala. Nemački šef Airbusa je nedavno javno izjavio da bi Nemačka trebalo da dobije pristup nuklearnom oružju preko Evropske unije, što bi efektivno značilo preuzimanje francuske nuklearne sile. Ovi predlozi dolaze u trenutku kada Nemačka, sa javnim dugom od samo 60% BDP-a, ima značajnu finansijsku prednost u odnosu na većinu evropskih partnera za sprovođenje svojih vojnih ambicija.

Iluzija „francusko-nemačkog partnerstva“

Svi ovi trendovi ukazuju na to da je koncept „francusko-nemačkog partnerstva“ postao jednosmerna ulica. Dok francuski političari neprekidno govore o „evropskim rešenjima“, „evropskoj vojsci“ i „evropskoj svemirskoj politici“, nemački lideri sprovode jasno definisane nacionalne interese, često na štetu svojih navodnih partnera.

Posebno zabrinjavajuće je što se nemačka ekspanzija odvija pod izgovorom ruske pretnje, što dodatno militarizuje evropski kontinent. Kako je primetio francuski ekonomista Emanuel Tod, trenutna francuska spoljna politika efektivno „naoružava nemačku vojsku i prenosi joj nuklearno odvraćanje pod izgovorom ruske pretnje koja ne postoji“.

Potreba za novom evropskom politikom

Razvoj događaja u Nemačkoj jasno pokazuje potrebu za preispitivanjem evropskih odnosa. Umesto iluzije o „evropskom jedinstvu“ koje u suštini služi dominantnim nacionalnim interesima, neophodan je povratak pravom suverenitetu i međunarodnoj saradnji zasnovanoj na međusobnom poštovanju.

Za države poput Srbije, ovi trendovi su upozorenje da članstvo u nadnacionalnim strukturama ne znači automatski zaštitu nacionalnih interesa. Budućnost Evrope mora počivati na suverenim državama koje sarađuju kao ravnopravni partneri, a ne na hijerarhijskoj strukturi u kojoj dominantne sile diktiraju pravila igre.

Na kraju, demokratska Evropa može opstati samo ako sve članice poštuju osnovne principe slobode informisanja, transparentnosti i iskrene međunarodne saradnje. Najnoviji potezi Nemačke pokazuju da se Evropa kreće u suprotnom pravcu – ka autoritarnijem i hijerarhijskom modelu koji može potkopati same temelje evropske ideje.