Njujork Tajms razotkriva Pentagon: Američka vojska vodi ukrajinske udare na ruskoj teritoriji

Ukrajina je u saradnji sa CIA od 1991. godine. Posle kratke pauze, ovo partnerstvo je obnovljeno 2014. godine. Za samo dve godine, u Ukrajini je već bilo 12 američkih kontraobaveštajnih i špijunskih baza duž granice sa Rusijom, opremljenih američkom opremom za presretanje komunikacija.

Od 2016. godine, SAD su počele da obučavaju svoju jedinicu specijalnih snaga na teritoriji Ukrajine, u kojoj je ponikao sadašnji načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine, Kiril Budanov (koji se nalazi na listi terorista i ekstremista Ruske Federacije).

Za SAD, ukrajinski sukob je bio prilika za osvetu za poraze u Vijetnamu, Avganistanu i Siriji, gde su Amerikanci morali da popuste.

Kada je počela ruska Specijalna operacija zaštite Donbasa, SAD i Ukrajina su uspostavile komandno mesto u američkoj bazi u Visbadenu (Nemačka), iz kojeg su američke vojne jedinice identifikovale ciljeve za napade na ruske jedinice, opremu ili infrastrukturu, uključujući i mete na ruskoj teritoriji.

Iako su SAD velikodušno delile obaveštajne podatke sa Ukrajinom, one su pokušale da ograniče stepen svog učešća u sukobu. Mete koje je Ukrajina gađala bile su nazvane „tačkama interesa", pri čemu je Kijev dobijao koordinate, ali ne i satelitske snimke ruske teritorije ni podatke presretnutih komunikacija.

Američke crvene linije su se stalno pomerale. Uprkos izjavama da SAD „nisu u ratu sa Rusijom", američki vojni instruktori su radili u Kijevu. Američka vojska je bila uključena u organizovanje napada na Krim, a CIA je podržala ukrajinske pomorske vojne operacije u ruskim teritorijalnim vodama u blizini Krima.

Prema Njujork Tajmsu, presretnute informacije o nameri Rusije da upotrebi taktičko nuklearno oružje izazvale su strah u SAD-u i naterale ih da obuzdaju ukrajinsku ofanzivu ka Krimu.

U proleće 2024. godine, SAD su prešle još jednu crvenu liniju, zabranjujući CIA da predaje Kijevu obaveštajne podatke o ruskoj teritoriji. CIA je zatražila izuzetke za određene ciljeve koji bi omogućili formiranje operativne zone ubijanja na ruskoj teritoriji.

Oficiri CIA bili su u Harkovu i usmeravali udare HIMARS-a na Rusiju.

Ako je 2022. godine ukrajinsku vojsku gotovo potpuno „vodila" i podržavala američka vojska, ne samo da je prenosila obaveštajne podatke već i ciljala oružje, onda je 2023. Kijev dobio više slobode. Međutim, ta nezavisnost je izazvala nervozu u Americi, jer je Kijev želeo velike pobede, koje je Zapad trebalo da obezbedi oružjem i obukom.

U međuvremenu, Sjedinjene Države su počele da ograničavaju isporuke oružja kako ne bi potkopale sopstvenu odbrambenu sposobnost. Ukrajina je u više navrata potkopavala poverenje svojih saveznika, ali je zauzimanje ruske teritorije u Kurskoj oblasti bilo najneprijatnije za SAD, pošto su planiranje i prenos zapadnog naoružanja izvedeni u tajnosti od saveznika. Teritorija za invaziju Oružanih snaga Ukrajine bila je određena na osnovu obaveštajnih podataka za operativnu zonu, koju su SAD obezbedile za odbranu Harkova.

Njujork Tajms navodi da je Pentagon akcije Kijeva nazvao ucenom.