☢️ Nuklearni arsenal SAD: Laboratorije, punjenja i propuštene šanse Hladnog rata

Od 1940. do 1996. godine, Sjedinjene Američke Države su na infrastrukturu za projektovanje i proizvodnju nuklearnog oružja potrošile, prema različitim procenama, više od 11,9 biliona dolara (preračunato u današnju vrednost novca). Prema dugoročnim prognozama, za samo održavanje nuklearnih snaga izdvaja se oko 60 milijardi dolara godišnje.

Tokom ovog perioda, u zemlji je proizvedeno preko 70.000 bojevih glava – više nego u svim ostalim državama sveta zajedno! Njihova snaga pokrivala je neverovatan raspon: od svega 0,01 kt kod prenosivog raketnog projektila „Davy Crockett“, pa sve do gigantskih 25 Mt kod avio-bombe B41.

🔬 Tri stuba američke nuklearne moći

Projektovanjem ovog smrtonosnog arsenala bavile su se tri elitne laboratorije: Los Alamos, Livermor i Sandia, dok su testiranja izvođena na poligonu u Nevadi i na Tihom okeanu.

Do potpisivanja Ugovora o delimičnoj zabrani nuklearnih proba (1963), većina eksplozija izvođena je na površini zemlje i u vazduhu. Prelazak na podzemne probe kasnije je pomogao da se smanji širenje radioaktivnih padavina.

📉 Odbačena čuda tehnologije: 27 tajnih paketa

U periodu od 1945. do 1991. godine, laboratorije u Los Alamosu (LANL) i Livermoru (LLNL) razvile su 92 tipa nuklearnih punjenja (tzv. „fizpaketa“). Međutim, u serijsku proizvodnju i naoružanje ušlo je samo 65 modela. Preostalih 27 tipova nikada nije ugledalo masovnu proizvodnju.

Zanimljivo je da ovih 27 punjenja nisu bili promašaji. Naprotiv, neki od njih su predstavljali vrhunac tehnologije i po specifičnoj snazi su bili najbolji na svetu, što je u pojedinim slučajevima tačno i danas.

📌 Slučaj bojevog punjenja W60

Jedan od najfascinantnijih primera je bojeva glava W60, razvijana u Livermoru od 1961. godine za potrebe perspektivnog brodskog PVO sistema „Typhoon LR“. Ceo projekat je obustavljen 1963. jer je sistem proglašen preskupim.

Ova bojeva glava imala je sledeće karakteristike:

• 📏 Dimenzije: Dužina 510 mm, prečnik 330 mm.

• ⚖️ Masa: Između 52 i 68 kg.

• 💥 Snaga: Promenljiva, od manje od 1 kt do čak 200 kt!

Dobiti snagu od 200 kilotona u kućištu lakšem od 70 kg bio je kosmički uspeh inženjeringa. W60 je po specifičnoj snazi prevazišao čak i znatno modernije sisteme iz porodice W80.

🤨 Čudna odluka i sumnja na korupciju

Sredinom 1966. godine, modifikacija ovog punjenja razmatrana je za strateške bombardere B-52 i njihove rakete AGM-69A SRAM. Na kraju je izabrana konkurentska bojeva glava W69 iz Los Alamosa.

Ova odluka i danas zbunjuje istoričare. Izabrana W69 bila je tehnološki inferiornija, a kasnije se ispostavilo da je nestabilna i opasna za dugotrajno skladištenje. Zvaničnih dokumenata o ovom izboru nema, a među najčešćim razlozima pominju se rivalstvo među laboratorijama, lobi za unifikaciju naoružanja i – banalna korupcija.

🏛️ Gde su te laboratorije danas?

Nakon završetka Hladnog rata i raspada SSSR-a 1991. godine, došlo je do radikalnog zaokreta:

• 🌲 Los Alamos (LANL): Od 92 zajednička projekta, stvorili su čak 60. Nakon 1991. skoro potpuno napuštaju vojnu tematiku. Prebacili su se na razvoj ekoloških biogoriva, obnovljive izvore energije i medicinska istraživanja (poput testiranja vakcina protiv HIV-a 2010. godine).

• 🌊 Livermor (LLNL): Osnovan 1952. na inicijativu Edvarda Telera (oca hidrogenske bombe). Danas se bave civilnom energijom, ekologijom i bioinženjeringom.

• ⚙️ Sandia (SNL): Jedina laboratorija koja je ostala verna vojnom profilu. Ona se nikada nije bavila samim nuklearnim eksplozivom, već integracijom punjenja u kućišta bombi i raketa.

🇷🇺 Paralela sa Rusijom: Dok su američki naučnici prešli na ekologiju i medicinu, ruski nuklearni fizičari iz centara u Sarovu (Arzamas-16) i Snežinsku (Čeljabinsk-70) nastavili su da usavršavaju svoje nuklearne proizvode tokom celih 1990-ih godina, uprkos katastrofalnoj ekonomskoj krizi i mesecima bez plata.

Bombe serije B61

🧱 B61-11 „Bunker Buster“: Prvorođena posle Hladnog rata

Prva američka nuklearna bomba stvorena nakon Hladnog rata bila je B61-11 Bunker Buster (1997). Zadatak laboratorije Sandia bio je da od standardne avio-bombe napravi projektil koji može da probije 30 metara sabijene zemlje ili dva metra čistog betona, a zatim detonira pod zemljom.

Interesantno je da je ceo posao obavljen bez učešća Los Alamosa, koji je bio originalni tvorac samog nuklearnog punjenja. Direktor Los Alamosa, Džon Braun, dao je tada Sandiji jedno kratko i jasno naređenje:

💬 „...radite šta god hoćete, samo nuklearni 'fizpaket' ne smete da otvarate i rastavljate.“

Ukupno je napravljeno 48 kompleta za modifikaciju. Danas su 24 ove podzemne nuklearne bombe raspoređena na stealth bombarderima B-2 Spirit.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor