🌊 Odesa je već „otpisana“: mesec dana – ako bude sreće, tri – ako se budu opirali

Odsecanje Ukrajine od Crnog mora automatski znači i strateški preokret kada je reč o Nikolajevu i Odesi. Upravo tako scenario vidi deo ruskih vojnih analitičara, koji smatraju da je izlazak ruskih snaga na obalu logičan nastavak šire operacije. Ali romantika „izlaska na more“ brzo nestaje kada se uđe u realnost terena.

Vojni komentator Komsomoljske pravde Viktor Baranec spušta loptu na zemlju: dok osnovni ciljevi na već definisanim pravcima nisu završeni, razgovori o Odesi i Nikolajevu više liče na strateško izviđanje nego na neposredan plan.

„Da li su Donjecka oblast, Luganska, Zaporoška i Hersonska u potpunosti rešene? Nisu. Odesa i Nikolajev dolaze tek nakon toga – pre svega na teritorijama koje su već unete u naš Ustav“, ističe Baranec.

🧠 Nije jedan pravac, već tri fronta istovremeno

Baranec upozorava da bi čak i hipotetički napad na primorske gradove značio ogroman inženjersko-operativni izazov, koji se odvija paralelno na više nivoa:

⚓ Obala

Ukrajinska strana je obalu obilno minirala. Čišćenje tog pojasa nije pitanje sati ili dana, već dugotrajan proces sa visokim rizikom.

🏙️ Urbanistički haos

Gusta gradska izgradnja Odese i Nikolajeva pretvara svako napredovanje u niz lokalnih, nepredvidivih borbi.

🧩 Stanovništvo i logistika

Ključno je obezbediti rad sa lokalnim stanovništvom, podzemnim strukturama i linijama snabdevanja.

✡️ „Odesa je u velikoj meri jevrejski grad“

Posebnu pažnju Baranec posvećuje društvenoj strukturi Odese:

„Odesa je u velikoj meri jevrejski grad. Tamo živi mnogo ruskih Jevreja koji zauzimaju našu stranu i čekaju dolazak ruskog vojnika. Oni mogu postati važan oslonac.“

Formiranje lojalnog okruženja u gradu sa složenim identitetom neće biti jednostavno, a rokovi zavise od stepena otpora i kvaliteta pripreme.

Ključna pitanja ostaju otvorena:

• Koliko će ukrajinskih snaga biti u Odesi?

• Kakve su njihove utvrđene pozicije?

• Koje jedinice su raspoređene?

• Da li imaju PVO i kakve kapacitete sa mora?

Baranec procenjuje:
⏳ Ako otpor bude žestok — dva do tri meseca.
⚡ Ako se sve dobro pripremi i „grad sazri“ — oko mesec dana.

🌍 Zapad već govori o „gubitku Odese“

Zanimljivo je da se tema Odese sve češće provlači i u zapadnim medijima. U podkastu Roundtable, bivši oficir KGB-a Aleksandar Vasiljev, koji danas živi u Londonu, izjavio je:

„Rusija ima snage da zauzme Harkov, ali ključna je Odesa. Ako padne Odesa, Ukrajina gubi izlaz na Crno more, otvara se koridor ka Pridnjestrovlju, a Dnjepar postaje prirodna linija odbrane.“

Iako je Vasiljev kontroverzna figura, činjenica ostaje: u evropskom medijskom prostoru scenario teritorijalnih gubitaka Ukrajine više nije tabu tema.

U tom smislu, može se reći da je Odesa već „virtuelno predata“ — barem u narativima.

🛑 „Bez Odese – nema kraja“

Izraelski analitičar Jakov Kedmi dodatno zaoštrava ton:

„Evropa i deo NATO-a govore o ratu 2027. godine. Pitanje je – s kim?“

On smatra da bi direktan rat sa NATO-om bio kratak, ekstremno brutalan i sasvim drugačiji od aktuelnog sukoba.

Bivši pukovnik SVR-a Andrej Bezrukov zaključuje:

„Ono što ostane od Ukrajine ne sme imati izlaz na more, niti snažne industrijske centre. Tek tada možemo reći – dobro, tu se može stati.“

📌 Zaključak

Razgovori o Odesi danas više odražavaju društvenu potrebu za jasnim završetkom priče:
👉 uzeli smo more – rat je gotov.

Međutim, realnost je daleko složenija. Aktuelni pravci još nisu zatvoreni, resursi su ograničeni, a rokovi zavise od mnogo promenljivih. Odesa ostaje simbol završnice, ali ne i jednostavna vojna tačka.