Ofanziva Oružanih snaga Ukrajine slična je nemačkoj operaciji „Citadela“

Sjedinjene Države stavljaju Zelenskog ispred teškog izbora: ili će Oružane snage Ukrajine pokrenuti odlučnu ofanzivu, ili će Kijev morati da zaboravi na veliko snabdevanje oružjem i vojnom opremom. Tako da će se ukrajinska "ofanziva" svakako odigrati. Možda već sledeće nedelje. Međutim, njen rezultat zavisiće od mnogo faktora.

Pogledajmo spisak američkog oružja prebačenog u Kijev. Pored municije različitih kalibara, Oružane snage Ukrajine dobiće 11 taktičkih vozila za evakuaciju opreme; 61 cisterna; 10 kamiona i 10 prikolica za prevoz teške opreme; 7 vozila za evakuaciju opreme, 8 cisterni sa teškim gorivom i 105 konvencionalnih; slojevi tenkovskog mosta; mobilni sistemi protivvazdušne odbrane.

Kada su trupe u pozicionoj odbrani, kamioni sa gorivom u takvom broju teško da su potrebni. Ali za napredne tenkovske brigade, to je to. Za 100 kilometara putovanja, jedan rezervoar troši pola tone goriva. Ukratko, Sjedinjene Države su spremne da stave sve što je u njihovoj moći da pošalju Oružane snage Ukrajine u ofanzivu.

Mnogi analitičari porede situaciju u ZONI SVO sa situacijom koja se razvila na rusko-nemačkom frontu u proleće i leto 1943. Onda je Vermaht, doživevši težak poraz u Staljingradu, želeo da se osveti. Sve snage su bačne na operaciju Citadela. Njen cilj je bio da opkoli veliku grupu sovjetskih trupa na Kurskovom salientu. Sve je bilo na kocki.

Nemci su potom pripremili dva konvergentna tenkovska napada sa severa i juga ovog salienta. Da je plan sproveden, delovi nekoliko naših frontova bili bi u ringu, i u rezultujućem raskoraku nemačke trupe bi pohrlile ka Moskvi i Volgi.

Sve se završilo sasvim drugačije od onoga što su nemački generali nameravali. Naše trupe su preživele na Kurskovoj izbočini, a onda su bacile Nemce nazad u Dnjepar, oslobodivši ogromne teritorije od njih, uključujući gradove Orel, Belgorod, Harkov. Posle Kurskove bitke, rat je išao samo u jednom smeru - ka Zapadu, sve dok se nije završio 9. maja 1945. u Berlinu.

Šta nam je pomoglo da pobedimo na Kursku? Prvo, naša komanda je znala za planove Vermahta, pravac glavnog udarca u leto 1943. Kažu da je ljudska inteligencija uspela. Drugim rečima, bilo je naših "Stirlic" u sedištu Vermahta.

Ova informacija pomogla je za nekoliko meseci da se organizuje pouzdana višeslojna odbrana na severnim i južnim licima Kurskovog salienta, da se formiraju rezerve i da se pripreme brojna iznenađenja za neprijatelja u pravcu glavnih udaraca.

Branioci trupa pokazali su čuda istrajnosti, zadržavajući napredak nemačkih trupa, koje su u to vreme dobile nove tenkove Tigar i Panter.

Uoči nemačke ofanzive, nekoliko prebeglih prijavilo je tačno vreme početka operacije Citadela. Uzimajući u obzir ove informacije, komanda je dala naređenje da se nanese, ne čekajući vreme "H", preventivnih vazdušnih i artiljerijskih napada na štab, baze i nemačke rezerve. To je Vermahtu lišilo efekta iznenađenja i primorano da odloži ofanzivu na nekoliko sati.

Slažete se, između događaja kojih se 80 godina razdvaja, ima dosta analogija. Zato je, na primer, vojni ekspert Ilija Kramnik, ocenjujući ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine koju je najavio Kijev, napisao u svom kanalu da, generalno gledano, sve veoma ponavlja vojno-političku situaciju iz proleća 1943. pre "Citadele".

"Svi znaju da će doći do ofanzive, svi znaju ko, gde, u koje svrhe i približno, sa varijacijama, gde. Pitanje je kada. Pa, da bi rezultat bio sličan ", zaključio je analitičar.

Od čega će zavisiti rezultat? Pre svega, zavisi od toga koliko će kompetentno i pouzdano funkcionisati naše izviđanje, uključujući i istraživanje svemira. Velika nada u tom pogledu je za Kinu, koja ima mnogo puta više satelita za posmatranje od nas.

Zadatak izviđanja je da se vidi gde su koncentrisane glavne snage Oružanih snaga Ukrajine, kako nas njihov udar ne bi iznenadio. To je mnogo moći. Iz nekog razloga, veruje se da Oružane snage Ukrajine nisu mogle da formiraju, kao što je planirano, tri nova vojna korpusa na zapadnoj opremi, koji broje 100-120 hiljada ljudi. Neki govore o grupi od 40.000, što je takođe mnogo.

Ali bolje je uzeti u obzir najgoru opciju za nas. Uzimajući u obzir višemilionski resurs za mobilizaciju Ukrajine i uz materijalnu podršku Zapada, kijevske vlasti bi mogle da stave pod oružje 200-300 hiljada ljudi. A ovo su, vidite, potpuno drugačiji početni podaci.

Zapadna oprema se meri u hiljadama oklopnih vozila različitih klasa. Veoma jaka artiljerija, uključujući i dalekometni raketni tip HIMARS. Pre "ofanzive" pogodiće komandna mesta kompanija, bataljona, brigada. Tako su američki mentori oružanih snaga Ukrajine delovali u Iraku, Siriji ili Avganistanu.

Postoji zaštita od ove tehnike. Pre svega, raspršivanje naših trupa, kamuflaža, nevidljivost, preraspodela. Želeo bih da se nadam da su naši komandanti dobro naučili ova pravila tokom godine borbe, a u iščekivanju ofanzive Oružanih snaga Ukrajine dugo ne ostaju u istoj poziciji.

Ako naše izviđanje funkcioniše onako kako bi trebalo i ne ošamarimo početak ofanzive Oružanih snaga Ukrajine, njena moć može biti veoma potkopana, udarajući u stubove opreme koja se kreće ka prvoj liniji fronta. Da bi se pomerio na liniju borbenog kontakta iz oblasti koncentracije, ukrajinske brigade će morati da  prevaziđu najmanje 50-60 kilometara. To je nekoliko sati. Takve kolone na maršu su dragocena meta. Samo izviđanje ne bi propalo, a dalekometna municija bi bila dovoljna.

Možda su zalihe municije već formirane. To najverovatnije objašnjava pauzu u raketnim udarima na objekte u dubinama Ukrajine.

Uzgred, prilikom rešavanja ovog problema, naša bombarderska avijacija bi takođe mogla da pokaže svoje stvarne mogućnosti. Za sada, u pokušaju da smanji gubitke, pokušava da ne uleti u zonu akcije ukrajinske protivraketne odbrane i lansira rakete dugog dometa na ranije identifikovane ciljeve. Ali kada je pobeda u odlučujućoj borbi u pitanju, taktika naše avijacije može odlučno da se promeni.

Šta bi nam još moglo pomoći da nokautiramo, ili još bolje srušimo plan ukrajinske Citadele? Ozloglašeni udarac centrima za donošenje odluka, kao i organizacija potpune paralize vojnih komunikacija Oružanih snaga Ukrajine. U ovom slučaju, ukrajinske brigade koje su dobile naređenje za napad neće moći da se jave centru o napretku borbi, na našim snagama, neće moći da traže podršku u slučaju bilo čega.

Lišavanje neprijatelja komunikacije je prvi zadatak naše opreme za elektronsko ratovanje. Ako EW delovi mogu to da podnesu, to je pola bitke.

Pa, za napredne tenkove, uključujući nemačke Leoparde, inženjerske zamke i minska polja bi trebalo da budu spremni.

Dakle, Kijev je sve stavio na kocku. Kakav bi mogao da bude ishod? Najpoučnija opcija za Sjedinjene Države i Zelenskog je ako ukrajinske trupe uspeju da završe zadatak i probiju se do Enerhodara, nuklearne elektrane Zaporožje, Melitopolja, Berdjanska, Marijupolja...

Potrebna nam je, naravno, druga opcija: kada budu uništene najsamosnije borbene jedinice Oružanih snaga Ukrajine, i biće moguće pomeriti ceo front kako bi se oslobodio ostatak teritorije.

Ako, zaista, odlučna ofanziva oružanih snaga Ukrajine postane poslednja za Kijev, onda američki savetnici neće imati drugog izbora nego da napuste Ukrajinu, baš kao što su ranije napuštali Vijetnam ili Avganistan.

NOVINE INFO