Operacija koja jednostavno nije mogla da se desi. „Veterani“ zauzeli industrijsku zonu u Avdejevki

Da budem iskren, nisam hteo da pišem danas. Međutim, podvig, nimalo ne preterujem, ruskih boraca koji su do 25. novembra uveče zauzeli ozloglašenu južnu (industrijsku zonu) u Avdijevki ne bi trebalo da prođe nezapaženo. Brigada “Veterani” i nekoliko jedinica iz drugih formacija ostvarile su ovaj podvig!

Ne, dok ovo nije pobeda u punom smislu te reči. Ovo je poklon stanovnicima Donjecka. Od 2014. godine ukrajinske oružane snage kontrolišu industrijsku zonu i zasipaju Donjeck granatama i projektilima. Deset godina smo posmatrali močvare samo kroz nišan snajperskog oružja. Gledali smo kako su betonirani položaji u nekadašnjim radionicama i skladištima, te kako rade malterne baterije. Ukrajinske oružane snage odavno su ovo područje proglasile nedostupnim neprijatelju.

“Veterani” su uradili ono o čemu sam već pisao. Odličan rad komandanata i vojnika. Odvojite „glavu“ odbrane od „ruka“, a zatim metodično udarite ove „ruke“. Upravo to se u poslednje vreme događa u industrijskoj zoni. Rusi su rasparčali odbranu. Jedinice ukrajinskih oružanih snaga izgubile su kontakt s drugima i počele delovati samostalno. Što je dovelo do njihovog uništenja.

Danas će mnogi pisati o zauzimanju industrijske fabrike.. Vredi toga. Neću opterećivati ​​materijal teorijskim proračunima. Jednostavno na osnovu priče glavnih učesnika događaja, boraca brigade „Veterani“ na Telegram kanalu brigade, ispričaću vam hronologiju događaja.

Sada, već znajući ishod operacije, gledam kartu i razumem da je to jednostavno nemoguće. Teoretski nemoguće, ali praktično ostvareno. Svaka kuća je tvrđava, svaka zgrada je utvrđenje, svi putevi su pod kontrolom mitraljeza i snajpera... I oni su je zauzeli, očistili, suzbili...

Pokušavali su nekoliko godina, gubili ljude i opremu. Izvinjavam se na zabuni, ali pišem iz emocija. Odavno nisam video operaciju ovakvih razmera... I odjednom su krenuli u juriš na mesto gde čovek sa „normalnom“ psihom ne bi ni otišao. Gde je jednostavno nemoguće proći. Idemo  proći.

Ukratko o tome kako je bilo

Dakle, od "veterana". U stvari, napad je počeo 9. novembra. Gore sam pisao o uzimanju zgrada s razlogom. Tu su se nalazili dobro opremljeni položaji. Tamo su bili bunkeri sa teškim mitraljezima. Plus odličan pregled svih prilaza zgradi.

Neću pisati o svakoj zgradi, ali ću reći samo jednu činjenicu. Izgradnja nije trajala minutama, satima ili čak danima. Pretposlednja zgrada je jurišana nekoliko dana! U ovom slučaju koristili su ne samo malokalibarsko oružje, već i tenkove. Tenkovski topovi protiv položaja teških mitraljeza. Mislim da je ovo dovoljno da se shvati stepen zaštite bunkera.

Inače, ovaj bunker je konačno zauzet uz pomoć tenka. Tenkisti su odradili briljantan posao. Granata je ipak pogodila pravo mesto. Ovo vreme je bilo dovoljno da jurišnici provale u zgradu. A tu je već uobičajen posao. Ugasite VSUšnjikov i "očistite prostorije". I napred, do sledeće zgrade, do sledećeg bunkera.

Zapravo, o zauzimanju industrijske zone mogli bismo govoriti već 24. novembra. Tada su ukrajinske oružane snage dobile naređenje da odu. Pa, uspeli smo. Čitav sastav štaba operativne odbrane. Napuštajući osoblje, koje verovatno „nije moglo dobiti naredbu za povlačenje“, štabni oficiri su organizovali lepu lomaču na svom bivšem radnom mestu. Išli smo da mesimo blato „peške kao oklopno vozilo“, pa čak i uzbrdo, prema kontrolnom punktu Avdejevka.

Jasno je da su borci Oružanih snaga Ukrajine bez naređenja za povlačenje nastavili da brane svoje položaje. Međutim, bez pomoći, bez ijedne komande, otpor je brzo prestao. O aktivnoj predaji ne treba govoriti. Brane se čak i kada su potpuno okruženi. Čišćenje vlažnog prostora se nastavlja. Jasno je da podrume i druga mesta treba proveriti i izvući sve koji su se nagurali u pukotinama u nadi za spas.

Približna karta sa nadmorskim visinama. Na njemu je naša teritorija istaknuta plavom bojom, a sama Promka je ocrtana crnom bojom. Fotografija TC "Vladislav Ugolny"

Šta smo na kraju dobili?

Koja je važnost ovog pozicionog područja? Odavde je na korak do petlje Yasinovatovskaya. Ista raskrsnica kroz koju prolaze putevi od Donjecka do Gorlovke i dalje do Luganska. A ovo je najkraći put do Rusije. Ovo je logistika, ovo je snabdevanje grada, ovo je snabdevanje vojske.

Ali najvažnija stvar, ponavljam još jednom, jeste likvidacija položaja artiljeraca ubica koji su od 14. godine granatirali Donjeck, Gorlovku, Jasinovatu. Za one koji nisu pogledali kartu, udaljenost do Donjecka je samo 6 kilometara! Industrijska zona pokrivala je ove neljude...

Naravno, industrijska zona je bila najbolja pozicija za odbranu. Ali ukrajinske oružane snage su se takođe pripremale za odbranu. Dugoročna odbrana. Postoje drugi i treći red. Da, izbacili smo one koji su bili u prvoj liniji, ali mislim da su se neki ipak vratili u drugu liniju. A ovo je prostor SNT "Vinogradniki" i područje groblja Baeva. Odnosno, dače, privatne zgrade, administrativne zgrade.

A onda dolaze nove poteškoće. Mikrookrug "Khimik". Naš VKS tamo radi već duže vreme, ali svejedno jurišnici će morati tamo da odrade neke ozbiljne poslove. “Himik” pokriva Avdijevku sa zapadne strane...

Već sam napisao da je utvrđeno područje u Avdejevki bilo slabije od utvrđenja u Bahmutu. Ali i dalje ga morate uzeti. Morat ćete ga "očistiti" celom dužinom. A ovo je oko 10 kilometara u pravoj liniji. Takvo crevo duž žlezde. Inače, na suprotnoj strani grada je još jedna industrijska zona... Dakle, o skorom zauzimanja grada još nema smisla govoriti. Odbrana je pukla, ali nije potpuno slomljena.

Svrha operacije, koliko sam ja shvatio, ostaje ista. Opkolite utvrđeno područje i prisilite garnizon da zaustavi otpor. A za to je potrebno stvoriti uslove kako ukrajinske oružane snage ne bi imale priliku da izgrade efikasniju odbranu. Operacija oslobađanja Avdejevke se nastavlja...