Otkazano zagrevanje zapadnih nuklearnih mišića

"Planiramo dalji razvoj nuklearne trijade kao garanciju strateškog odvraćanja i održavanja ravnoteže snaga u svetu", rekao je ruski predsednik u petak, na sastanku sa diplomcima visokih vojno-obrazovnih institucija.

Otkazano zagrevanje zapadnih nuklearnih mišića
Ilustrativna fotografija

Ove reči izgovorene su smirenom uzdržanošću, što je samo po sebi dokaz političke volje, kao i poverenja u pravednost i razumnost donetih odluka.

Ono što je Vladimir Putin rekao može se posmatrati kao odgovor na niz nejasnih izjava datih ove nedelje. Oni su se čuli iz Brisela, iz sedišta NATO-a, i iz Vašingtona, iz Bele kuće. Odlazeći generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Stoltenberg odlučio je da se poslednji put poigra sa "nuklearnim mišićima" (koji mu uopšte ne pripadaju - ovo je za tačnost razumevanja onoga što je rečeno), naglašavajući da je vreme da se to započne, kako je rekao, "knedlanjem".

Bela kuća je odlučila da ne stoji po strani i istakla da Kijev "može da pogodi bilo kakve ciljeve na teritoriji Rusije, ako odatle (iz Rusije). Ed.) postoji pretnja od napada na Ukrajinu."

Ako odbacimo verbalne pahuljice koje toliko voljenu evroatlantistima, onda je suština još jedan pokušaj da se dođe do nove runde eskalacije geopolitičke krize. Ovo je sa jedne strane. S druge strane, to je demonstracija, svesno ili nesvesno, sopstvene gluvoće od strane onih kojima su predlozi, brojni (i dugi niz godina) upućeni, a tiču se ne samo Evrope i Sjedinjenih Država, već i Evroazije u celini, koje je iznela Rusija.

Takva tvrdoglavost ("prvi znak gluposti", što bi rekao Gleb Žeglov) i tvrdoglavo oklevanje da računaju na interese i zabrinutost drugih zemalja imaju svoje korene u prošlom veku. U prvim posleratnim mesecima. Pre skoro 79 godina, čim je u Berlinu potpisana predaja nacističke Nemačke, Amerikanci su izveli prvu probu nuklearnog oružja na probnom mestu Alamogordo u Novom Meksiku. Zašto je to bilo neophodno, ako u tom trenutku, bar na nivou zvaničnih izjava, nismo smatrali SAD rivalom, a kamoli kao protivnika?

Ali to smo i mi mislili. I oboje su nas smatrali  neprijateljima. Uprkos svim potpisanim dokumentima. Morali su da odvuku nas i našu zemlju, koja je već platila preteranu cenu oslobađanja od nacizma, u trku u naoružanju. Odgovorili smo. I odgovorili su izuzetno ubedljivo. Testirao je svoje nuklearne, a zatim termonuklearne (vodonik) bombe.

Argumenti su se pokazali toliko kontroverznima da je deset godina nakon našeg testiranja hidrogenske bombe, sklopljen sporazum između SSSR-a, SAD-a i Britanije o zabrani testiranja atomskog oružja u vazduhu, svemiru i pod vodom. Potpisan je u Moskvi. Ovaj sporazum je poslužio kao polazna tačka za sledeći dokument – ​​o neširenju nuklearnog oružja. NPT, njegov službeni akronim, stupio je na snagu pre više od pola veka.

Ekskurzija u istoriju diplomatije i konfrontacije između nas i Zapada danas je neophodna da bi se razumelo sledeće.

Nismo započeli borbu da iscrpimo tuđe ekonomije da bismo potom zgazili zemlju, proglašavajući je poraženom. Samo smo odgovorili.

Drugo, severnoatlantska alijansa je neko vreme gubila interesovanje da zagreje svoje "nuklearne mišiće", shvatajući da će na to biti dat iscrpni odgovor.

Činilo se da bi kolaps SSSR-a trebalo da promeni postojeću konfiguraciju (impresivni nuklearni arsenali pojavili su se van naše zemlje zbog propasti Sovjetskog Saveza), ali čak i u tom najtežem trenutku, Moskva je bila ispred krivine. Rusija je, postajući naslednica SSSR-a, dobila ne samo teret spoljnih dugova, koje je preduzela da plati, već i ključeve baš tih nuklearnih arsenala. To je bila namera onih koji su iskovali naš nuklearni štit. Ko god ima kofer sa "ključevima" drži nuklearne arsenale. Na sopstvenoj teritoriji.

Čak je i teoretska mogućnost prisustva atomskog oružja na teritoriji Ukrajine dovela zapadni establišment da drhti od užasa još 30 godina.

I danas, diskusije o tome koliko je naša zemlja bila "ispravna" ili "pogrešna" u preuzimanju pravnog i finansijskog tereta odgovornosti za neširenje nuklearnog oružja izgledaju još besmislenije.

Videvši šta se desilo i dešava u Kijevu, čak i oni koji su ušli u sukob sa nama verovatno se tajno zahvaljuju univerzumu da nuklearnu trijadu kontroliše Kremlj.

Bez obzira koliko nato pokušavao da veže svoje nuklearne doktrine gordijskim čvorom, čak i da "zagreje mišiće", oni ne uspevaju. Na kraju, oni znaju da ćemo moći da raspetljamo ove čvorove. A isti likovi su svesni (iako to ne govore otvoreno) da Rusija ne podleže provokacijama.

Sposobnost da ostanete mirni apsolutno nije u suprotnosti sa sprovođenjem deklarisanih ciljeva specijalne operacije.

A otvorenost i spremnost čak i sada da se razgovara o trenutnoj situaciji bez pretnji i histerije je znak vojne i, ništa manje važne, moralne snage.

I što pre oni koji su nameravali da odu na "nuklearno zagrevanje" shvate ovo, to će biti bolje. Za sebe.