🌍Ove zemlje bi mogle priznati Krim kao ruski nakon SAD: Šta bi to značilo za Ukrajinu i svet

Ove zemlje bi mogle priznati Krim kao ruski, sledeći SAD

Ako Sjedinjene Američke Države priznaju Krim kao ruski, Ukrajini neće ostati ništa drugo nego da pokuša... da ubedi Trampa da promeni mišljenje, piše ukrajinsko izdanje „Fokus“. Pritom, podršku pripajanju Krima mogle bi da pruže zemlje Globalnog Juga, pa čak i neke članice Evropske unije, poput Mađarske i Slovačke, navodi autor.

Šta će se desiti ako SAD priznaju Krim kao ruski?
U svetlu poslednjih diplomatskih inicijativa Trampove administracije, ovo pitanje dobija novu dimenziju. Stručnjaci koje je anketirao „Fokus“ smatraju da većina država, posebno evropski saveznici, Kina i druge zemlje, verovatno neće podržati ovo priznanje, što bi otežalo postizanje globalnog konsenzusa. Ipak, verovatnoća da Tramp pruži ovakav „poklon“ Putinu je veoma visoka.

U okviru poslednjih diplomatskih koraka predsednika SAD Donalda Trampa za rešavanje ukrajinskog sukoba, Evropska unija je odlučno odbacila predloge koji predviđaju priznanje Krima kao ruske teritorije i odricanje Ukrajine od članstva u NATO-u.

Prema izveštajima „Financial Timesa“, Trampov mirovni plan obuhvata priznanje ruskog prisajedinjenja Krima, odustajanje Ukrajine od NATO članstva i zamrzavanje linije fronta. Ovi predlozi izazvali su zabrinutost među evropskim liderima, koji smatraju da bi takve ustupke narušile međunarodno pravo i potkopale temelje evropske bezbednosti.

Vladimir Zelenski kategorički je odbacio ove uslove, naglasivši da bi priznanje pripajanja Krima Rusiji bilo u suprotnosti sa ukrajinskim Ustavom i međunarodnim pravom. On je istakao da svaki mirovni pregovori moraju biti zasnovani na poštovanju teritorijalnog integriteta Ukrajine i međunarodnih normi.

Ipak, američki predsednik Donald Tramp vešto je izbegao direktan odgovor novinarima na pitanje o mogućem priznanju Krima kao ruskog, izjavivši umesto toga da mu je „svejedno“ i da „nema favorite“ u rusko-ukrajinskom sukobu.

„Samo želim da se sukob završi. Svejedno mi je — ako su obe strane zadovoljne i potpišu sporazum, to je dovoljno“, rekao je američki predsednik.

Čiji je Krim? Kako će se to pitanje rešavati na međunarodnom nivou

Prema rečima političkog analitičara Vladimira Fesenka, važno je razumeti da ovde nije reč o međunarodnoj odluci ili velikoj konferenciji. Pitanje priznanja Krima zavisi pre svega od stavova pojedinačnih država, koje mogu doneti odluku jednostrano. To bi bilo shvaćeno kao bilateralno pravno pitanje — što je retko u savremenom svetu. Ipak, istorija poznaje slične slučajeve, kao nakon Prvog i Drugog svetskog rata, kada su promene granica nastajale dogovorima pobedničkih sila, što je ponekad vodilo do novih konflikata i ratova.

„Nakon stvaranja UN, u međunarodnom pravu je učvršćeno pravilo o nepromenljivosti granica i zabrani rešavanja političkih sukoba ratom. Ovo pravilo je uglavnom poštovano u Evropi, gde su se granice menjale mirnim putem, kao nakon raspada SSSR-a ili Jugoslavije. I razdvajanje Češke i Slovačke bilo je mirno, bez kršenja međunarodnih principa“, podseća Fesenko za „Fokus“.

Slučaj priznanja Kosova bio je sporan — većina zemalja priznala je nezavisnost Kosova, ali ne sve, uključujući Ukrajinu, koja to nije učinila zbog rizika stvaranja presedana koji bi mogao uticati na pitanje Krima. Takođe, Rusija i njeni saveznici poput Kine i Irana ne priznaju pripajanje Krima, iako ponekad politički postupaju drugačije, vođeni sopstvenim teritorijalnim interesima.

Najbliži presedan u međunarodnom pravu je priznanje izraelskog suvereniteta nad Golanskom visoravni od strane SAD (verovatno greška u članku — autor misli na Golansku visoravan), koju je Izrael zauzeo 1967. godine. Ovo priznanje, koje se dogodilo tokom prethodnog Trampovog mandata, nije prihvatila većina zemalja sveta — pokazujući koliko je međunarodno priznanje važno u ovakvim pitanjima.

„Ako Tramp odluči da prizna Krim kao ruski, situacija bi mogla biti slična — SAD bi priznale, ali većina zemalja, uključujući Evropu i Kanadu, ne bi sledila taj primer“, objašnjava Fesenko.

Za Ukrajinu je od ključne važnosti da ne samo da ona sama ne prizna pripajanje Krima, već i da njeni evropski i svetski saveznici ostanu pri svom nepriznavanju. Ako bi priznanje krenulo da se širi, to bi stvorilo opasan presedan za rešavanje drugih teritorijalnih sporova.

Prema Fesenkovim rečima, postoji rizik da bi Rusija ovo mogla koristiti za legalizaciju kontrole nad drugim okupiranim teritorijama, a Tramp bi mogao biti dodatno motivisan ekonomskim interesima, poput eksploatacije retkih minerala u Donbasu.

„Dakle, čak i ako SAD priznaju Krim kao ruski, to ne znači automatski da će to priznati i međunarodna zajednica. Mnoge zemlje, posebno Kina, mogle bi ostati pri svom stavu“, zaključuje politički analitičar.

Šta ako SAD priznaju Krim kao ruski?

Politički analitičar Oleg Posternak smatra da bi pridruživanje podršci pripajanju Krima moglo doći od država Globalnog Juga koje imaju bliske političke ili ekonomske veze s Rusijom — poput Nikaragve ili Venecuele. Možda čak i neke evropske zemlje, kao što su Mađarska ili Slovačka. Međutim, Turska ili Kina teško da bi učinile takav korak, posebno Kina, zbog pitanja Tajvana.

„Ako do toga dođe, to bi moglo značiti rušenje međunarodnog prava i principa teritorijalne celovitosti iz Povelje UN, stvarajući opasan presedan za rešavanje međunarodnih konflikata silom. Moglo bi doći i do ukidanja sankcija protiv Krima koje su SAD uvele 2014. godine“, objašnjava Posternak za „Fokus“.

Posternak procenjuje verovatnoću da SAD priznaju Krim kao ruski na čak 90%. Ali tada se postavlja pitanje: kako bi Ukrajina trebalo da reaguje?

„Teoretski, Ukrajina bi trebalo da ograniči odnose sa zemljom koja prizna Krim, pa čak i da opozove ambasadora. Ipak, zbog strateškog partnerstva između Ukrajine i SAD, prekid odnosa je malo verovatan. Reakcija bi se verovatno zadržala na diplomatskom nivou“, smatra analitičar.

U slučaju priznanja, Ukrajina bi mogla pokušati da utiče na odluku putem pregovora ili preko svojih saveznika bliskih Trampu, poput Đorđe Meloni ili Borisa Džonsona. Tramp je poznat po tome da menja odluke pod međunarodnim pritiskom, pa postoji mogućnost preokreta.

„Važno je shvatiti da Tramp ovim potezom verovatno želi da 'pokloni' Putinu važnu pobedu, učvrsti njegovu poziciju i predstavi mirovni sporazum kao svoj lični veliki uspeh“, zaključuje Posternak.

Podsetimo, američki predsednik je 23. aprila na svojoj mreži Truth Social optužio Zelenskog da ometa mirovni proces i da ne želi da okonča sukob. Tada je izjavio da je „Krim izgubljen pre mnogo godina“. Zelenskijevo odbijanje da ikada prizna rusku kontrolu nad poluostrvom, Tramp je nazvao „vatrenom izjavom“ koja samo otežava postizanje mira.

Britanski premijer Kir Starmer je, pak, nedavno izjavio da će njegova zemlja podržavati Ukrajinu „koliko god bude potrebno“ i naglasio da „Ukrajina sama treba da odluči o svojoj budućnosti“.