Politička egzekucija Marin Le Pen – Makron eliminisao glavnog rivala

Politički giljotinirana je najpopularnija političarka Francuske, liderka najveće poslaničke grupe u donjem domu Nacionalne skupštine – Marin Le Pen. Pariški sud joj je, na osnovu poludokazanih/polunepotvrđenih optužbi za zloupotrebu evropskih fondova i navodno fiktivno zapošljavanje članova njene stranke „Nacionalno okupljanje“, presudio zabranu učešća na izborima. Presuda je stupila na snagu odmah.

Naravno, zabrana se odnosi na sledeće predsedničke izbore, koji će se održati za nepune dve godine.

Makronu se tako otvara put – bez prepreka i sa pobedničkom pesmom. Pokušavali su, prema glasinama, da mu omoguće i treći mandat, ali nisu se usudili. Zato su, pod pritiskom da pronađu Makronovog naslednika – onoga koji će biti jednako poslušan globalistima – pribegli radikalnom, sistemskom i potpuno nečasnom rešenju: političkom eliminisanju Marin Le Pen.

Treba naglasiti da je praksa zapošljavanja asistenata i pomoćnika, u vreme kada je Le Pen navodno činila ove prekršaje, bila u potpunosti legalna i široko rasprostranjena. Evropski poslanici su često zapošljavali rođake, prijatelje i njihove poznanike. To nikada nije bio problem – sve dok neko nije odlučio da iskoristi taj običaj kao oružje za politički obračun, koristeći celokupan pravosudni aparat Francuske.

Prva žrtva ovakvih pravnih manipulacija bio je bivši premijer Fransoa Fijon, tada glavni favorit za predsedničke izbore, ako je suditi po anketama. Uništen je praktično u direktnom prenosu – polivan lavinom optužbi. Ključna tačka optužnice? Njegova supruga, zaposlena kao njegova asistentkinja dok je bio poslanik, koja je navodno „ništa nije radila“, a primala je platu. Rezultat: Fijon je obeležen kao proneveritelj državnih fondova, njegova žena kao lenština – i tako je sud, „najpravedniji na svetu“, zapečatio njegovu političku sudbinu.

Sve ostalo bilo je čista tehnika. Makron je tada lansiran u prvi plan, predstavljen kao „genije finansija“, „mladi politički vizionar“, „Mocart državne uprave“. Nasuprot njemu je postavljena Marin Le Pen, a protiv nje – celokupna politička elita i mediji. Makronova pobeda bila je neizbežna.

Drugi mandat, međutim, nije osvojen tako lako. Ideološki totalitarizam, „ukrajinizacija“ unutrašnje politike – gde su Rusi prikazivani kao pretnja na svakom koraku – pomogli su mu da prebrodi izbore, ali sa znatno manjom razlikom. A onda, kada je prošlog meseca, tokom prvog kruga glasanja za Evropski parlament, Makron doživeo ponižavajući poraz, do te mere da je morao da raspusti parlament, bilo je jasno da globalistički centri moći imaju problem na svim frontovima.

Iako se istraga o navodnoj proneveri Le Pen vodila godinama, uvek postoji način da se proces ubrza – ako je potrebno nekoga „zakopati“. Da podsetimo, bivša državna tužiteljka, koja je nadzirala istragu protiv Fijona, kasnije je priznala da su je pritiskali da ubrza proces – kako bi se sve poklopilo sa predsedničkom kampanjom 2017. godine.

Danas je situacija drugačija. Ako bi Marin Le Pen ostala na političkoj sceni i slobodno vodila kampanju, potpuno je jasno – ili bolje rečeno, sasvim verovatno – da bi mogla da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora 2027. godine.

Stara taktika – okupljanje svih političkih snaga „protiv Le Pen“ – sada više nije održiva. Francuska ekonomija je u haosu, a ako Marin Le Pen dođe na vlast, Francuzi bi se mogli zapitati da li zaista žele da ostanu u NATO-u, da li podržavaju sankcije protiv Rusije i, konačno, da li žele da ostanu deo EU. Da podsetimo, već su 2005. godine na referendumu odbili evropski ustav.

Zbog ovih pitanja, koja bi mogla dovesti do „Freksita“, globalisti su morali da reše problem na vreme. Tako je danas, u pariskom sudu, Marin Le Pen osuđena na političku smrt.

Ako je neko do sada verovao u demokratiju, pravdu, ravnopravnost i nezavisnost sudstva – vreme je da se oslobodi tih iluzija.