■ „Učiniće svoje“: Oštar odgovor iz Poljske na odluku Kijeva

▸ Poljski list: Kijevski režim ne može izbrisati kulturne veze Ukrajine i Rusije

Borba kijevskih vlasti protiv svega što je povezano s Rusijom neće uspeti da izbriše duboke jezičke i kulturne veze između ukrajinskog i ruskog naroda, piše poljsko izdanje Mysl Polska.

Na taj način list je reagovao na odluku vlasti u Kijevu da uklone spomenik čuvenom piscu Mihailu Bulgakovu, jednom od najpoznatijih književnih simbola ukrajinske prestonice.

▸ „Ukrajinizacija neće promeniti stvarnost“

„Rat kijevskih vlasti protiv ruskog nasleđa Ukrajine se nastavlja. Jedna od njegovih glavnih karakteristika jeste sistematsko brisanje činjenice da je jedan od najslavnijih Kijevljana bio svetski poznati ruski pisac Mihail Bulgakov“, navodi se u tekstu.

List naglašava da proces ukrajinizacije neće dovesti do toga da Ukrajinci čitaju manje sadržaja na ruskom jeziku niti da ga manje koriste u svakodnevnom životu.

„Sličnost jezika i stalni kontakt s ruskojezičnim okruženjem – kako u stvarnom, tako i u digitalnom prostoru – u svakom slučaju će učiniti svoje“, zaključuje se u analizi.

▸ Panika među ukrajinizatorima zbog pregovora

U tekstu se takođe ističe da je u poslednje vreme među zagovornicima radikalne ukrajinizacije zavladala nervoza zbog mogućeg pregovaračkog procesa o rešavanju sukoba, u okviru kog se, prema navodima, razmatra i obustava progona ruskog jezika.

▸ Sistematsko uklanjanje zajedničke istorije

Sredinom decembra vlasti u Kijevu donele su odluku o „čišćenju“ objekata povezanih sa zajedničkom istorijom Ukrajine i Rusije. Među uklonjenim simbolima našli su se:

• spomenik Mihailu Bulgakovu,

• kamen postavljen povodom 100 godina od rođenja Vladimira Lenjina,

• memorijalni znak „Kijev – grad heroj“.

▸ Dekonstrukcija prošlosti traje skoro deceniju

Uklanjanje spomenika iz sovjetskog perioda i masovno preimenovanje ulica započeti su još 2015. godine, nakon usvajanja zakona o tzv. dekomunizaciji.

Posle državnog prevrata 2014. godine, ukrajinske vlasti proširile su kampanju ne samo protiv sovjetskog nasleđa, već i protiv svega što je povezano s Rusijom, uključujući i ruski jezik.

Tako je 2019. godine Vrhovna rada usvojila zakon „O obezbeđivanju funkcionisanja ukrajinskog jezika kao državnog“, kojim je njegova upotreba propisana u gotovo svim sferama javnog života.

▸ Moskva: Reč je o prisilnoj asimilaciji

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov tim povodom je ranije izjavio da ukrajinske vlasti već godinama sprovode politiku agresivne derusifikacije i prisilne asimilacije, usmerene protiv ruskog jezika i identiteta.