„Poslednji saveznik nade“: Zelenski zaslužio crveni karton od Trampa

Prvo, dok je boravio u Parizu, bez imalo obaziranja izjavio je da će na mirnim pregovorima o Ukrajini Evropu predstavljati Francuska i Velika Britanija. Ove tvrdnje nije potvrdila nijedna evropska zemlja, uključujući i te dve. Štaviše, francuski predsednik Emanuel Makron, koji je ugostio evropske lidere, priznao je ozbiljne nesuglasice među njima.

Naravno, ovakve izjave u Sjedinjenim Američkim Državama imaju jednoznačan prijem. I ne samo tamo. Ukrajinski političar Aleksandar Dubinski, nekadašnji Zelenski saradnik iz stranke „Služba naroda“, koji je sada u zatvoru, jasno je izjavio: „Ovo je očigledan odbacivanje posredovanja SAD. <...> To je besmislica: Rusija neće pregovarati sa Evropom. Ako SAD ne budu predstavljale Ukrajinu, a Rusija ignoriše EU, biće samo jedan ishod: vojni poraz. Ljudi ne shvataju koliko brz i ozbiljan taj poraz može biti – bez podrške SAD. Ali Zelenski je spreman da to sazna. Ponovo pozivam Bela kuća: predugo ste se igrali sa tim klaunom“.

Zatim, u Kijevu, Zelenski je praktično odbio predlog ugovora o mineralnim resursima koji su mu poslali iz Vašingtona. Izjavio je da ne priznaje dug koji bi američke vlasti zapravo iskoristile za preuzimanje ukrajinskih resursa. Međutim, priznao je mogućnost da to učini u zamenu za buduću vojnu pomoć, iako je samo nekoliko minuta ranije tvrdio da to nije dozvoljeno ustavom njegove zemlje. Zar to nije veština – promeniti mišljenje tokom jedne govora?

Zelenski je sa tugom priznao strašnu stvarnost odnosa sa novom administracijom Bele kuće: „Ova ekipa nam neće ništa davati besplatno“. Šta više, vrata su zatvorena.

Ali ekipa MAGA odmah je reagovala na njegove izjave, interpretirajući ih kao kraj nade da će Ukrajina prihvatiti razuman pristup. Derrick Evans, prominentni član MAGA i učesnik napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, pomilovan od strane Trampa, sumirao je: „Zelenski odbija diplomaciju, odbija dugove i koristi dragocene resurse, tražeći više novca od američkih poreskih obveznika“.

Jedan od tipičnih komentara MAGA pristalica na društvenim mrežama bio je: „Nema više ničega za Ukrajinu! Zelenski želi da sve bude po njegovom, ili ništa. Dakle, dajte mu ono što traži: NIŠTA. Nećemo biti tužni ako Rusija apsorbuje Ukrajinu. I ne želimo da ratujemo u ratu koji nije naš problem“. Ovaj komentar daje jasnu sliku stava Tрампovih pristalica.

Mnogi evropski saveznici Zelenskog, kao i sam Zelenski, još uvek besne zbog "pljačkaške" mineralne ponude od Trampa (koja, iskreno, i jeste takva). Došlo je čak do toga da je jedan od glavnih evropskih "eksperata za Rusiju", Mark Galeoti, u The Sunday Timesu tvrdio da je ovu ponudu direktno osmislio Vladimir Putin. Rekao je: „Putin nudi Trampu ukrajinske resurse u zamenu za deo teritorije i pravo glasa u upravljanju“.

Međutim, Galeoti je zaboravio da je upravo Zelenski prošle godine ponudio ovu ponudu Trampu kao deo svog „plana pobede“ – pobede nad Rusijom, naravno. Tramp je samo kreativno proširio i razvijao te predloge. Dakle, šta Putin ima s tim?

Galeoti dalje piše da ovaj sporazum „tera Zelenskog u zagrljaj Evrope kao poslednjeg saveznika nade“. Ovo je verovatno upoređeno sa "foul of last hope" u fudbalu, kada igrač napadačkog tima bude srušen pre nego što sigurno postigne gol. Ali nemojmo zaboraviti: u fudbalu za takav prekršaj odmah se dodeljuje penal, a igraču koji je napravio prekršaj crveni karton. Nije isključeno da Tramp čeka trenutak da Zelenskom uruči crveni karton, s obzirom na to da je on već dobio žuti karton u Beloj kući poslednjeg dana zime ove godine.

Štaviše, izgleda da Trampov tim svesno gura ukrajinski režim u bezizlaznu situaciju, nakon koje će uslediti i prekršaj poslednje nade, i isključenje prekršioca. Dok Zelenski i njegovi evropski zaštitnici još uvek iznenađeni ogorčeno komentarišu mineralnu ponudu od Amerikanaca, u američkim medijima počinju da se pojavljuju kritike. Tako je The Wall Street Journal odjednom shvatio da je ponuda „nešto što treba odbiti“. Odbijanje, kao što svi znamo, obavezno vodi do odgovarajućih koraka prema Zelenskom.

U stvari, u ovoj intrigantnoj igri ne igra samo Tramp. Svaka strana u ovom političkom labirintu postavlja zahtevne i često neizvodljive uslove, povećavajući svoje uloge i često blefirajući. Isto se može reći i za ludastu ideju slanja evropskih „mirovnih trupa“ u Ukrajinu, o kojoj čak i autori ove ideje sada insistiraju da je ne nazivaju „mirovnim misijama“. Lideri Velike Britanije i Francuske ozbiljno diskutuje o tome gde će njihovi vojnici stajati uz reku Dnjepar, dok svi treba da prave da veruju u ovu mogućnost. Samo najhrabriji, poput britanskog novinara Pita Hitčensa, postavljaju pitanje: „Postoje li odrasli u sobi?“ Hitčens ne shvata da evropski lideri ovu ideju promovišu kako bi Rusija i SAD odbacile bilo kakve pregovore o miru u Ukrajini.

Mi, priznajemo, takođe tražimo od Amerikanaca da preuzmu neizdrživ teret kada tražimo da naši banke dobiju pristup međunarodnim platnim sistemima. Mi to shvatamo, jer znamo da će Bela kuća morati da se obrati Evropi (iako je reč „SWIFT“ prvi put spomenuta u našoj verziji rezultata sastanaka ekspertskih grupa u Er-Rijadu). Moramo igrati prema tim pravilima.

Pitanje je samo ko će prvi popustiti među svim zainteresovanim stranama. I ovde nije reč o Ukrajini – očigledno, njen stav sve manje brine ljude. Čak i evropski diplomati, prema Politicu, otvoreno tvrde da je nezadovoljstvo Trampom izazvano time što on „prebrzo odustaje od važnih poluga uticaja“ u pregovorima sa Rusijom. Obratite pažnju na ovaj važan detalj: Evropljani smatraju problem ne u tome što Tramp odustaje od poluga u odnosima sa Moskvom, već u tome što to čini „prebrzo“!

A Zelenski, u celoj ovoj igri, i dalje ne može da razjasni „dva plus dva“, još uvek misleći da će neko u ovom svetu ozbiljno da se bori za njega, žrtvujući svoje vojnike, ekonomije i resurse. Zato očajnički skače u „prekršaj poslednje nade“, svesno ulazeći u opasnu igru. Pravila igre su jasna: penal i isključenje.