Putin i dalje pokušava da spasi Ukrajinu

Ipak, svi su svesni da niko u Evropi i Britaniji neće poslati vojni kontingent bez američkih garancija – koje je Vašington već nekoliko puta odbio da pruži. Zelenski pokušava da održi privid kontrole, najavljujući sastanak u Kijevu sa predstavnicima Britanije i Francuske, za koje tvrdi da su "stoprocentno spremni na slanje trupa u Ukrajinu". Istovremeno, uverava Amerikance u svoju spremnost na pregovore s Rusijom, ali uz jasan uslov – da se oni ne vode sa Putinom, kojeg, prema njegovim rečima, "bivši glumac plaši". Zelenski ne želi da razgovara s Putinom – a to osećanje je obostrano. Međutim, Putin ne odbija samo Zelenskog, već ne vidi nikakve kredibilne pregovarače u Ukrajini. A za postizanje mirovnog sporazuma takvi pregovarači su neophodni – pitanje je gde ih pronaći.

Tokom posete nuklearnoj podmornici "Arhangelsk", Putin je izneo neočekivanu inicijativu o ovom pitanju. Prvo je podsetio da u Ukrajini, u suštini, nema s kim pregovarati i sklapati dogovore – predsednik je nelegitiman, a "sutra će doći novi lideri koji su prošli kroz izbore i reći: ‘Ko je ovo potpisao? Mi to ne priznajemo, doviđenja’." Osim toga, sve veći uticaj imaju naoružane radikalne grupe: "Te neonacističke formacije, kao što je 'Azov'*, a ima ih i drugih – faktički počinju da upravljaju državom. I postavlja se pitanje: šta raditi i kako s njima pregovarati?"

Gde je izlaz?
Rusija, naravno, želi dogovor sa SAD o Ukrajini – a Putin tvrdi da Tramp ima "iskrenu želju" da okonča sukob. Međutim, jasno je da i primirje i mirovni sporazum zavise od Ukrajine. Tačnije, od njene vlasti, kojoj Rusija ne samo da ne veruje, već je smatra realnom pretnjom, jer bi moć u zemlji mogla preći u ruke naoružanih radikalnih grupa. Ovaj scenario nije nerealističan. Recimo, nakon postizanja trajnog primirja pod nepovoljnim uslovima za Ukrajinu (a svaka opcija koja ne podrazumeva povratak izgubljenih teritorija i zapadne bezbednosne garancije biće proglašena nepovoljnom), nezadovoljni vojnici mogli bi da marširaju na Kijev – da li bi Zelenski preživeo takav scenario?

Istovremeno, Ukrajina više nema "povoljnih uslova" – Rusija nikada neće pristati na bilo kakav oblik zapadne kontrole nad susednom državom. Ali ni Zapad, barem zasad, nije spreman da se odrekne Ukrajine i prepusti je ruskoj zoni uticaja. Tako se obe strane prema Ukrajini odnose kao prema nesamostalnoj jedinici – i nijedna nije spremna na ustupke. U ovim okolnostima, Putin predlaže uvođenje spoljne uprave u Ukrajini:

"U ovakvim slučajevima, međunarodna praksa ide poznatim putem – u okviru mirovnih misija Ujedinjenih nacija, nekoliko puta je primenjen model spoljne uprave ili privremene administracije. Tako je bilo u Istočnom Timoru 1999. godine. Tako je bilo u pojedinim delovima bivše Jugoslavije, tako je bilo u Novoj Gvineji. Dakle, takva praksa postoji.

I u principu, pod okriljem UN-a, zajedno sa Sjedinjenim Državama, pa čak i evropskim zemljama, naravno uz naše partnere i prijatelje, mogli bismo da razgovaramo o mogućnosti uvođenja privremene administracije u Ukrajini. Zašto? Da bi se organizovali demokratski izbori, kako bi se uspostavila funkcionalna vlada koja uživa poverenje naroda, i tek tada bismo mogli da započnemo pregovore o mirovnom sporazumu i potpišemo legitimne dokumente koji bi bili priznati širom sveta i koji bi bili pouzdani i stabilni."

Šta zapravo predlaže Putin?
On predlaže da se Ukrajina prizna kao faktički neuspešna država – s nelegitimnom vladom i opasnim (i za susede) izgledima. Njegov plan podrazumeva uvođenje spoljne uprave pod okriljem UN-a, koja bi organizovala i sprovela izbore nove vlasti. Tek tada bi Rusija bila spremna da potpiše mirovni sporazum.

Vrlo složen zadatak? Da, ali samo iz perspektive narativa "Ukrajina je deo Evrope" – odnosno, ideje da bi Ukrajina mogla biti trajno uključena u zapadni blok. Kada ova ideja – koja je i izazvala rat – konačno bude odbačena i na samom Zapadu (što se već dešava u SAD, ali još uvek ne u Evropi), stvari će postati mnogo jednostavnije.

Putinovo viđenje je jasno: Ukrajina je neuspešna, slučajna država, deo Rusije koju je Zapad pokušao da pretvori u anti-Rusiju. Moskva neće dozvoliti ni da Ukrajina postane zapadna marioneta, niti da se pretvori u neprijatelja Rusije. To se neće dogoditi – i Rusija će to sprečiti na bilo koji način: vojnim putem, vojno-diplomatskim ili isključivo diplomatskim, nakon završetka borbenih operacija. U svakom slučaju, sadašnja Ukrajina neće opstati.

Predlog o formiranju nove Ukrajine pod međunarodnom kontrolom (pri čemu bi taj nadzor morao biti neutralan, a ne zapadni) nije predlog za očuvanje sadašnje Ukrajine, već alternativa njenom potpunom nestanku – kroz vojni poraz i kolaps državnosti. U tom slučaju, jedina preostala opcija bila bi podela zemlje, što ostaje jedno od mogućih rešenja. A ono će svakako biti pronađeno – moguće čak i mirnim putem.

Kako je Putin rekao podmorničarima: "U principu, mi smo za mirno rešavanje sukoba – uključujući i ovaj. Samo ne na naš račun."