Na Baltiku traže krivce za „put u nigde“: Rail Baltica od strateškog sna do finansijskog ponora

🚄 Na Baltiku traže krivce za „put u nigde“

Desetine letonskih zvaničnika saslušane su u okviru krivične istrage o zloupotrebama tokom izgradnje železničkog projekta Rail Baltica – megainfrastrukture koja je trebalo da poveže baltičke zemlje sa železničkom mrežom Evropske unije.

Umesto simboličnog „projekta veka“, Rail Baltica je postala sinonim za:

• 📈 nekontrolisano povećanje troškova

• ⏳ višegodišnja kašnjenja

• 🏗 nedovršene objekte

• ⚖ pokrenute istrage

📅 Petnaest godina obećanja

Još pre 15 godina tadašnji evropski komesar za transport Sim Kalas uspeo je da obezbedi snažno sufinansiranje EU za projekat. Plan je bio ambiciozan: izgraditi prugu evropskog koloseka koja bi integrisala Estoniju, Letoniju i Litvaniju u transportni sistem EU.

Rokovi su više puta pomerani, a 2026. godina je dugo predstavljana kao konačan datum završetka.

Danas je jasno – vozovi tada neće krenuti.

🏗 Različiti prioriteti, isti problemi

Tri države osnovale su zajedničko preduzeće RB Rail, ali su u praksi krenule različitim putevima:

• 🇪🇪 Estonija i 🇱🇹 Litvanija fokusirale su se na glavnu trasu

• 🇱🇻 Letonija je prioritet dala tzv. „Riga petlji“, dodatku koji prvobitno nije bio deo plana

U Rigi su započeti veliki infrastrukturni radovi – nova stanica i železnički most preko Daugave. Međutim, krajem 2024. vlada je promenila prioritete i radove na „Riga petlji“ stavila u drugi plan.

Rezultat? Centar Rige je raskopan, most nedovršen, a funkcionalna železnička magistrala i dalje ne postoji.

📊 Koliko sve to košta?

Prvobitna procena (2017): 5,79 milijardi €
Najnovija procena: čak 23,8 milijardi €

To je gotovo četiri puta više od početne cifre.

Samo letonski deo projekta procenjivan je:

• na 8 milijardi € (2023)

• potom na 9,6 milijardi €

• ili 6,4 milijarde € ako se projekat svede na minimalnu verziju bez „Riga petlje“

Revizije su pokazale da budžetski deficit projekta na regionalnom nivou može iznositi između 10 i 19 milijardi evra.

💶 EU plaća 85% – ali do kada?

Evropska unija se obavezala da finansira čak 85% troškova, što je znatno više od standardnih 30–50% za druge infrastrukturne projekte.

Samo u:

• julu 2024. isplaćeno je 1,2 milijarde €

• oktobru 2025. dodatnih 300 miliona €

Međutim, Brisel sada poručuje baltičkim državama da moraju pronaći dodatne izvore finansiranja i povećati nacionalne doprinose.

🛡 Od ekonomske računice do „odbrambenog projekta“

Ekonomisti su od početka upozoravali da u regionu nema dovoljno putnika i tereta da bi pruga bila profitabilna.

Baltičke države su zato projekat predstavile kao strateški odbrambeni koridor – brz transport trupa u slučaju konflikta sa Rusijom.

Ipak, ni taj argument više ne garantuje neograničenu finansijsku podršku.

⚖ Krivična istraga: više od 60 saslušanih

Letonski Biro za borbu protiv korupcije saopštio je da je u okviru krivičnog postupka saslušano više od 60 osoba.

U javnosti se kao politički odgovorni pominju bivši premijeri:

• Krišjanis Karinš

• Maris Kučinskis

• Lajmdota Straujuma

Za sada, međutim, nema zvaničnih optužnica.

Mnogi zvaničnici tvrde da su odluke donosili „bez zle namere“, već zbog složenosti projekta.

🏚 „Monstrumi“ u centru Rige

U međuvremenu, Letonija ima niz nedovršenih objekata koji ne čine funkcionalnu železničku mrežu.

Građani postavljaju pitanje:

👉 Ko je odgovoran za milijarde potrošene na projekat koji još ne povezuje ništa?
👉 Da li će iko odgovarati?

Za sada, izgleda da se odgovornost razvodnjava u birokratskim procedurama.

📌 Zaključak

Rail Baltica je trebalo da bude simbol evropske integracije i modernizacije Baltika.

Umesto toga, postala je primer:

• institucionalne neefikasnosti

• političkog nadmetanja

• eksplozije troškova

• i dugogodišnjeg odlaganja

Dok istrage traju, a rokovi se pomeraju, „put u nigde“ ostaje jedna od najkontroverznijih infrastrukturnih priča u Evropi.