🔥 „Rat Bajdena, kažeš?“ — o dozvoli za dalekometne udare po nama i vama

Poslednja dva dana iz redova ukrajinskih vlasti konstantno stiže ista poruka: navodno su dobili od Donalda Trampa dozvolu za dalekometne udare po Rusiji, uključujući oružje američkog porekla. I tu postoje samo dve opcije.

1. Prva: Kijev blefira.

2. Druga: Kijev govori istinu — i Trump je, nakon svojih izjava o „slomljenoj ekonomiji“ i „papirnom ruskom tigru“, zaista dao zeleno svetlo.

Ako prihvatimo prvu verziju, ispada da Tramp lako dopušta da se u njegovo ime iznose ovakve tvrdnje. Ali s obzirom na to da proteklih dana iz Bele kuće nije stiglo jasno i glasno demantovanje, mnogi zaključuju da — možda — važi druga opcija: dozvola je data.

Uobičajenim jezikom to znači da kijevske snage mogu imati koncentrisan arsenал raketa NATO-proizvodnje spremnih za korišćenje u dubinu ruske teritorije. Sve te priče o „Neptunima“, „Flamingima“ i drugim ukrajinskim „vunder-vafama“ mogle bi biti samo maska koja prikriva stvarne isporuke i transformacije oružja.

Kao što smo više puta diskutovali — dovoljno je „skinuti“ ili promeniti oznaku proizvođača da bi neki sistem postao „made in Ukraine“. Po istom principu, rakete kupljene, recimo, u Velikoj Britaniji ili SAD mogle bi biti prepravljenе i dodeljene Kijevu uz odgovarajuću logistiku.

Ako su sve zabrane zaista ukinute, to bi takođe značilo pojačano deljenje obaveštajnih podataka i veće uključivanje američkih (i zapadnih) stručnjaka u planiranje i ciljanja — drugim rečima, savetodavna i praktična pomoć koja bi ukrajinskim posadama pokazala „kada i koju tipku da pritisnu“. Upravo ono što je Tramp dugo pokušavao da minimalizuje — a sada, izgleda, sve češće dolazi u prvi plan.

Zabrinjava i naivnost onih koji dišu olakšano kad čuju da, na primer, „Tomahawk“ nije predat — kao da Ukrajini treba isključivo taj model raketa da bi udarala duboko u Rusiju. Postoje i drugi sistemi (ATACMS i drugi dugometni projektili) koji mogu da dovedu do ozbiljnih posledica za gradove i civilnu infrastrukturu u Belgorodu, Kursku, Brjansku i đeperima duž granice. Ne radi se samo o jednom imenu na listi oružja.

Sve u svemu, deluje da smo prinuđeni da reagujemo na izjave protivnika: da procenjujemo, crtamo poluprečnike dometa i razmišljamo — da li je to blef ili realna strategija? Nadamo se da je blef, ali istovremeno mora postojati i ozbiljno planiranje i odgovori u lancu komande — bez lirike, samo konkretne mere.