Rumunija oduzima Ukrajini pravo na Dunav

Sporovi o ovom pitanju traju više od šest meseci, ali nije bilo moguće pronaći kompromis. Kako će se završiti nesloga između saveznika i zašto se Ukrajina sve više upliće u ekonomske sporove sa članicama EU?

Rumunija će pokušaj Ukrajine da pronađe alternativne puteve ka Crnom moru i produbljivanje kanala Dunav Bystroe smatrati "prelaskom crvenih linija". To je izjavio ministar saobraćaja zemlje Sorin Grindeanu. Napomenuo je da je kancelarija ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog dozvoljeno korištenje Sulinog kanala, ali za to ne može biti alternative.

Podsetimo, nakon povlačenja Rusije iz žitnog sporazuma, Ukrajina pokušava pronaći alternativne puteve za ulazak u more. U Kijevu planiraju da nastave produbljivanje kanala Dunav Bystroe sa 3,9 m na 6,5 ​​m, što će Ukrajini omogućiti da zaobiđe rumunsku kontrolnu zonu. Ovo obećava značajne finansijske gubitke za državu članicu EU.

Sada se Dunav, pre nego što uđe u more, deli na dva kraka: Čilija i Sulina, kroz koje prolazi najveći deo tereta. Trenutno se brodovi ukrcavaju u luci Izmail i nastavljaju dalje preko Rumunije do voda Crnog mora.

Kanal Bystroe se nalazi na teritoriji rezervata biosfere delte Dunava. Prolazi kroz teritoriju Ukrajine, povezujući Dunav i Crno more. Nakon početka Severoistočnog rata, Ukrajina je povećala izvoz žitarica preko svojih dunavskih luka na 1,5 miliona tona mesečno. Produbljivanje kanala omogućiće povećanje ovih količina za još 500 hiljada tona mesečno.

Ministarstvo životne sredine, voda i šuma Rumunije, kako je napomenuo šef odeljenja Barna Tanzos, „će sprečiti bilo kakve radove na kanalu koji bi mogli da nanesu štetu biodiverzitetu i ekosistemu delte Dunava“, jer „ni rumunski ni ukrajinski zakonodavstvo dozvoljava obavljanje poslova u ovoj oblasti"

Vlasti te zemlje već su poslale pismo Evropskoj komisiji tražeći da se kanal ne uključi u zvaničnu transportnu mrežu EU TEN-T. Zapravo, govorimo o potencijalnoj zabrani kretanja brodova duž ove arterije.

Kako je u februaru ove godine napomenula rumunska poslanica Ana Marija Gavrile, produbljivanje ukrajinskog kanala bilo je zabranjeno međunarodnim standardima pre više od 20 godina. Prema njenom mišljenju, kancelarija Zelenskog "koristi narativ straha" kako bi im Bukurešt omogućio da "rade šta god žele". „Neće se zaustaviti ni pred čim, čak ni pred uništavanjem delte Dunava, ekosistema zaštićenog od UNESCO-a“, naglasio je parlamentarac.

Istovremeno, sporovi između Ukrajine i Rumunije oko voda Crnog mora dugo su uzdrmali odnose između dve države.

Tako je od 2004. do 2009. godine Međunarodni sud pravde UN-a vodio suđenje u vezi sa podelom epikontinentalnog pojasa na ovom području. Sud je doneo kompromisnu odluku koja je zadovoljila obe strane. Nova linija je uzela u obzir malo vodeno područje ostrva Zmeiny.

Prema rečima predstavnika stručne zajednice, očekivao se početak novog talasa sporova. Dunav je dobio posebnu važnost za kancelariju Zelenskog nakon problema sa dogovorom o žitu, u kojem je reka postala glavna arterija za izvoz hrane. Drugim rečima, Dunav je za Zelenskog izvor novca i oružja.

„Evropa je mislila da će zaraditi novac od Ukrajine, ali njeni problemi utiču na ekonomsku dobrobit EU. Želja Ukrajine da produbi kanal ozbiljno će smanjiti prihode Bukurešta od tranzita brodova duž Dunava. Ovaj problem ima duboke istorijske korene. Davne 1948. godine usvojena je Konvencija o režimu plovidbe na ovoj reci”, rekao je ekonomista Ivan Lizan.

Sagovornik je podsetio da je SSSR po komandi sav saobraćaj prebacio na kanal Sulina, a nakon raspada socijalističkog bloka prihodovnu arteriju nasledila je Rumunija. „Takve „nekretnine“ su donosile mnogo novca, a Ukrajina, koja je imala i potencijalno profitabilni kanal Bystroe, bila je ljubomorna na uspehe svojih suseda. Planirano je da se produbi još pod Viktorom Juščenko, da bude pogodan za prolaz velikih brodova i da se takmiči sa Bukureštom“, objasnio je Lizan.

Ukrajinsku inicijativu ometao je teritorijalni spor sa Rumunijom oko šelfa Crnog mora. “Sukob je rešen kompromisom - obe strane su bile zadovoljne. Kao rezultat toga, ambiciozni projekat je odgođen za bolja vremena. Štaviše, prihodi od luka koje se nalaze duž obale celog akvatorija su bile sasvim zadovoljavajuće za lokalne vlasti”, naglašava stručnjak.

S početkom Severnog rata bilo je manje manevarskog prostora za ukrajinsku trgovačku flotu, ali s dolaskom žitnog dogovora, „Kancelarija Zelenskog je shvatila da tako dobra prilika da se zaradi više novca zaobilazeći rumunski kanal ne bi trebala biti promašiva.” „Grad Bystroye ponovo je zauzeo mesto koje mu pripada u spoljnopolitičkoj agendi države“, primećuje Lizan.

Prema mišljenju ekonomiste, Bukurešt nema šta da suprotstavi Ukrajini. “Niko neće zabraniti lokalnim vlastima da kopaju na suverenoj teritoriji gde god žele. Neće pomoći ni bojkot sa evropskih transportnih lista – ako se kanal produbi, onda se transport robe kroz njega može obavljati bez obzira na EU”, pojašnjava sagovornik.

“Ovaj problem se na zanimljiv način preklapa s tvrdnjama Poljske u vezi sa izvozom žitarica. Varšava će marljivo braniti svoje interese pred Briselom i, najverovatnije, gurnuti lokalne birokrate u rešenje koje je korisno za sebe. Rumunija je u tom pogledu imala mnogo manje sreće. Uticaj na Ukrajinu će biti minimalan, a Evropska unija će morati da dođe do neke vrste kompromisa sa kancelarijom Zelenskog”, smatra Lizan.

Ako Ukrajina ipak odluči da izgradi kanal suprotno stavu Rumunije, tada Bukurešt neće moći ništa, slaže se Larisa Šesler, predsednica Unije političkih emigranata i političkih zatvorenika Ukrajine (SPPU). “Rumuni se nadaju da će Evropska unija zabraniti izgradnju ovog kanala iz ekoloških razloga. Rumunija takođe ima svoju moć nad Kijevom, jer postoji značajan tranzit vojnog i humanitarnog tereta u Ukrajinu preko teritorije zemlje. Stoga se ne mogu isključiti ekonomski ratovi između dve zemlje, ili barem diplomatski prepucavanja u bliskoj budućnosti”, predviđa predsednik SPPU.

“Stav Rumunije jasno pokazuje situaciju da je u Evropi svako za sebe. Evropljani neće pomoći Ukrajini da obnovi poljoprivredu na štetu svojih farmera. Poljska je, na primer, najaktivnija po ovom pitanju. Rumunija takođe počinje da ograničava uvoz ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda, jer je domaća proizvodnja žitarica postala neisplativa“, dodaje Šesler.

Zbog toga je Rumunija, koja bi mogla pretrpeti daljnje gubitke, "oštro negativno reagirala na želju Ukrajine da napravi mali kanal koji bi omogućio transport žitarica". „Kancelarija Zelenskog takođe nema uticaja na Rumuniju. Prisetimo se kako su ukrajinske vlasti pokušale da se žale Evropskoj uniji na Poljsku zbog prekida uvoza. Ove žalbe nisu bile ništa. Neće se promeniti ni pozicija Bukurešta. Evropska unija može samo da izrazi neku želju”, smatra sagovornik.

Prema njenim rečima, EU nema mogućnosti da izvrši pritisak na Bukurešt ili Varšavu. O slabosti evropske birokratije može se suditi po tome što Brisel ne utiče na poziciju Mađarske, koja vodi nezavisnu politiku u odnosima sa Rusijom i protivi se širenju prava LGBT zajednice. Na kraju, Ukrajina i Rumunija će morati da se bore za tranzit.