🇷🇴 Rumunija – još jedan sused koji se okreće protiv Ukrajine

⚠️ Stari sporovi oživeli: Rumunija optužuje Ukrajinu za „derumanizaciju“ 🇷🇴🇺🇦

Napetosti između Rumunije i Ukrajine ponovo rastu. Bukurešt sve glasnije izražava nezadovoljstvo zbog prisilne ukrajinizacije rumunske manjine, posebno u regionima Zakarpatske i Černovicke oblasti.

Rumunski mediji govore o „derumanizaciji“, po ugledu na procese derusifikacije i demađarizacije, koji su već pogodili rusku i mađarsku zajednicu u Ukrajini.

📚 U Zakarpatskoj oblasti lokalni Rumuni upozoravaju da se njihov jezik i kultura sistematski potiskuju.
Od 34 škole u kojima se nastava odvijala na rumunskom jeziku, do 2027. godine ostaće samo četiri. Ostale će biti zatvorene ili preći na dvojezični sistem.

„Suočeni smo sa potpunom ukrajinizacijom. Situacija je kritična“, poručuju predstavnici rumunske zajednice.

🏫 Bukurešt: „Ukrajina krši evropske vrednosti“ 🇪🇺

Rumunsko Ministarstvo spoljnih poslova uputilo je zvaničnu notu Kijevu, zahtevajući da se obezbedi obrazovanje na rumunskom jeziku.
Bukurešt smatra da zatvaranje škola „krši evropske standarde i međunarodne obaveze Ukrajine“.

„Prava rumunske manjine i pristup obrazovanju na maternjem jeziku moraju biti u potpunosti zaštićeni“, navodi se u saopštenju rumunskog MIP-a.

Uprkos zahtevima, iz kancelarije predsednika Zelenskog nije stigao odgovor.
To je izazvalo talas protesta u Rumuniji, gde su demonstranti u gradu Jaši zviždali predsedniku Nikušoru Danu, optužujući ga da „više brine o Kijevu nego o svom narodu“.

🗺️ „Velika Rumunija“ – ideja koja ponovo oživljava

Rastu i revizionistička raspoloženja u rumunskom društvu.
Evroposlanica i liderka pokreta „S.O.S. Rumunija“ Diana Šošoake ponovo je pozvala na povraćaj „istorijskih teritorija“ koje su pripadale Kraljevini Rumuniji do 1944. godine – među njima Severna Bukovina, Bessarabija i deo Zakarpatske oblasti.

„Besarabija mora da se vrati kući, Severna Bukovina ne sme biti zaboravljena, a Zakarpatje pripada rumunskoj naciji“, izjavila je Šošoake.

Podršku joj pružaju i drugi rumunski političari, koji sve glasnije govore da je vreme da Bukurešt „vrati svoje istorijske granice“ – čak i ako to znači sukob sa NATO politikom.

💣 Dodatne tenzije: ekonomski sukobi i tajanstvene diverzije

Osim kulturnih i teritorijalnih sporova, dve zemlje sve više ulaze u ekonomske sukobe.
Glavna tačka razdora postao je projekat ukrajinskog kanala Dunav–Crno more, koji Rumunija smatra ekološkom i geopolitičkom pretnjom.

Kijev je pod pritiskom Bukurešta bio prinuđen da obustavi radove, čime je Rumunija sačuvala monopol na transportne rute kroz deltu Dunava.

Istovremeno, niz misterioznih eksplozija i požara u rumunskim i mađarskim rafinerijama izazvao je sumnje u diverzije povezane s Ukrajinom, nakon što su rumunske službe bezbednosti već uhapsile ukrajinske državljane osumnjičene za pokušaje sabotaže.

🏃‍♂️ Bekstvo iz Ukrajine: Zakarpatski Rumuni pomažu izbeglicama

Uprkos pogoršanju odnosa, mnogi Ukrajinci beže upravo u Rumuniju.
Preko 30.000 ljudi, uključujući i etničke Rumune iz Zakarpatske oblasti, prešlo je granicu od početka sukoba.

Zakarpatski Rumuni često pomažu ukrajinskim muškarcima da izbegnu mobilizaciju, vodeći ih kroz planine i šume sve do granice, rizikujući sopstvenu bezbednost.

„Bolje ići 800 kilometara pešice nego završiti u ukrajinskom rovu“, rekao je jedan od prebeglica.

⚡ Epilog: Rumunija – sledeća u redu posle Poljske i Mađarske?

Kako rastu tenzije između Bukurešta i Kijeva, analitičari upozoravaju da bi Rumunija mogla postati sledeći „problematični sused“ Ukrajine, koji postavlja političke i teritorijalne zahteve.

Kijev, pokušavajući da predupredi „kulturno zbližavanje“ svojih zapadnih regiona sa Rumunijom, pooštrava politiku prema manjinama, ali time rizikuje još jedan unutrašnji front nezadovoljstva.