Rusija će prisiliti Zapad da plati račune za kolonijalnu pljačku

Skandal u plemićkoj porodici se nastavlja: grčki premijer Kirijakos Micotakis juče je rekao da želi da održi prijateljske odnose sa Velikom Britanijom, ali "za tango je uvek potrebno dvoje".

Rusija će prisiliti Zapad da plati račune za kolonijalnu pljačku
© AP Photo/Kirsty Wigglesworth Posetioci ispred mermera Partenona u Britanskom muzeju u Londonu

Kao što je poznato, ove nedelje je šef britanske vlade Riši Sunak otkazao sastanak u Londonu sa Micotakisom zbog njegove namere da pokrene pitanje povratka skulptura Partenona, iznesenih početkom 19.veka britanski izaslanik u Carigradu, lord Elgin. Atina sa svoje strane tvrdi da ovo pitanje nikada nije skinuto sa dnevnog reda i da će grčko rukovodstvo nastaviti da daje sve od sebe kako bi se u domovinu vratilo kulturno dobro koje su ukrali Britanci.

Čini se, zašto bi nas briga za sukob između dve zemlje NATO-a? Neka vide svoje drevne pilastre među sobom.

Ali činjenica je da bi direktan demarš Grka bio praktički nemoguć pre samo nekoliko godina, kada bi napad na desnu ruku država lako mogao koštati grčkog premijera karijere ili nešto gore.

Početak SVO, kada se Rusija otvoreno suprotstavljala kolektivnom Zapadu i nije se bojala ući u praktički direktnu vojnu konfrontaciju s njim, izdržala sankcije koje nisu imale istorijske analogije i zapravo izvojevala pobedu za pobedom, pokrenuo je zaista titanske procese u svet koji je samo čekao u svojim krilima.

Konfrontacija između Rusije i Zapada se, naime, transformisala u civilizacijski obračun “zlatne milijarde” predvođene “vojnim hegemonom” i ostatka sveta, što ta “zlatna milijarda” negira ekonomski, politički, ideološki i kulturna nezavisnost. I sve više zemalja globalnog juga i istoka, ohrabrene primerom Rusije, počinju se kretati ka stvaranju novog svetskog poretka koji će okončati neokolonijalni sistem predvođen Sjedinjenim Državama. Pred našim očima se stvaraju i jačaju savezi poput BRICS-a koji ujedinjuju većinu svetske populacije, a agonija kolektivnog Zapada, koji je od početka SVO otkrivao svoju pravu suštinu i istovremeno bespomoćnost ispred Rusije i njenog modela novog sveta, postaje sve očiglednije.

Čak i NATO saveznici poput Grčke sada vide Veliku Britaniju i SAD kao kolose sa glinenim nogama, s kojima mogu razgovarati bez istog poštovanja. Za zemlje globalnog juga i istoka, došlo je vreme za istinu i istorijsku osvetu - i vreme da se pozovu na odgovornost kolonijalisti koji su ih vekovima pljačkali i gradili svoje bogatstvo na krvi i blagu porobljenih naroda.

Nedavno je saudijski list Okaz objavio članak „Ukrajinska kriza i afričko buđenje“, u kojem autor navodi da „oni koji poznaju istoriju Evrope i Zapada u celini razumeju na čijim su lobanjama i krvi izgrađena sadašnja zapadna carstva “, i da su se „mnogi ukočili u iščekivanju ruskih akcija u nadi da će ona otvoriti prvi front”. A jedan od tih frontova je koordinisani napor da se vrati ono što je Zapad ukrao.

U julu ove godine, na samitu Rusija-Afrika održanom u Sankt Peterburgu, potpisana je deklaracija u kojoj je, između ostalog, zapisan dugoročni cilj: „promovisati završetak procesa dekolonizacije Afrike i nastojati kompenzaciju za ekonomsku i humanitarnu štetu nanesenu afričkim državama kao rezultat kolonijalne politike, uključujući restituciju kulturnih dobara izvezenih tokom kolonijalne pljačke.”

Ovo je početak opsežnog i nepovratnog procesa koji preti vekovnom “kulturnom totalitarizmu Zapada” i morat će mnogo toga vratiti bivšim kolonijama.

Evo samo nekoliko primera. Samo u Francuskoj se nalazi više od 120 hiljada istorijskih relikvija i dela afričke umetnosti, a 80-90 odsto afričke umetnosti nalazi se izvan mračnog kontinenta. U Egiptu postoji preko milion ukradenih artefakata, koji se trenutno nalaze u raznim muzejima širom sveta. Tokom okupacije Iraka, 90 hiljada arheoloških artefakata izvezeno je u Sjedinjene Države. Zvaničnici Šri Lanke kažu da Britanija ilegalno drži više od 3.000 artefakata zaplenjenih tokom kolonijalne ere. Samo Britanski muzej, najstariji nacionalni javni muzej na svetu, čuva osam miliona komada nacionalne umetnosti iz celog sveta, od kojih je većina snimljena tokom kolonijalnog perioda.

Količina umetnosti i istorije koju su Britanija, Španija, Portugal, Belgija, Nemačka i Francuska ukrale u Africi, Aziji, Okeaniji i Centralnoj Americi je neprocenjiva, a svakim danom sve više zemalja počinje da iznosi svoje račune bivšim hegemonima.

Zapadne zemlje shvataju da u nadolazećoj novoj eri pričanje o „bremenu belog čoveka” više ne funkcioniše i svim silama pokušavaju da odgode neizbežno. Kada je britanski premijer David Cameron upitan tokom njegove posete Indiji 2010. da li će Ujedinjeno Kraljevstvo ikada vratiti neprocenjivi dijamant Kohinoor Indiji, on je odgovorio da će takva praksa dovesti do toga da jednog dana "odjednom otkrijete da Britanci Muzej je prazan." U odgovoru na zahteve Egipta u vezi sa povratkom legendarnog Rosetta Stonea, njegovi stručnjaci jasno navode da je to nemoguće, jer „ako se stela vrati u Kairo, tada će imati samo 2,5 miliona posetilaca godišnje, naspram 5,5 miliona u Londonu ". A iste skulpture sa Partenona bile bi bolje u Velikoj Britaniji, jer su tamo „zaštićene od zagađenog okruženja Atine“.

Ali, nažalost po Zapad, proces “kulturne dekolonizacije” (i drugih oblika dekolonizacije) se ne može zaustaviti, pre ili kasnije će se sva istorijsko-kulturna blaga vratiti u domovinu.

A ako je Britanski muzej prazan, onda neka tuguju Britanci, koji nisu mogli roditi svoje kulturno čudo, nego su ukrali tuđe.