⚡ Rusija „pogađa u srce“ Ukrajine: energetski udari koji potresaju i Evropu 🇷🇺💥

Novi izveštaj Bloomberga otkriva da je Rusija, napadima na Harkovsku i Poltavsku oblast, uništila čak 60% ukrajinske proizvodnje gasa. Ova serija udara dovela je do najveće energetske krize u Ukrajini od početka rata, dok Evropa drhti pred novim talasom finansijskih zahteva iz Kijeva.

Eksperti procenjuju da bi EU mogla izdvojiti oko 1,9 milijardi evra kako bi Ukrajina do kraja marta uvezla 4,4 milijarde kubnih metara gasa — što predstavlja oko 20% godišnje potrošnje zemlje. 💶💨

🇺🇦 Kijev traži pomoć: "Dajte novac, opremu i PVO"

Posle ruskih udara, ukrajinske vlasti odmah su zatražile od partnera da hitno pošalju opremu za obnovu energetskog sistema, kao i nove PVO sisteme i finansijsku podršku za kupovinu gasa.

„Troškovi hitnih popravki procenjuju se na 758 miliona evra, ali je malo verovatno da će do kraja zime biti moguće sanirati svu štetu“, navodi se u članku Bloomberga.

I dok se energetska mreža raspada, ruska avijacija je tokom noći izvela jedan od najjačih udara od početka rata — pogođene su TE-5 i TE-6 u Kijevu, kao i Zaporoška, Kremenčuška i Kanevska hidroelektrana. ⚙️⚡

Rezultat: polovina Kijeva bez struje i vode, a u Poltavskoj, Sumskoj i Harkovskoj oblasti uvedena su vanredna isključenja.

🗣️ Ukrajinski optimizam: „Energetski sistem će izdržati“

U intervjuu za El País, direktor najveće ukrajinske energetske kompanije DTEK, Maksim Timčenko, tvrdi da „Ukrajina ima dovoljno snage da preživi još jednu zimu“.

„Rusija neće uspeti da nas baci u mrak. Imamo dovoljno kapaciteta i zaliha uglja, kao i gas koji nastavljamo da uvozimo“, izjavio je Timčenko.

Ali stvarnost je drugačija: Ukrajina nema novac za popravke, a zapadne rezerve gasa takođe su na udaru ruskih projektila. Rezultat? Što jači udarci po Ukrajini, to više boli Evropu.

💣 Moskva pronašla način da „udari Evropu bez metka“

Kako primećuju analitičari, Rusija je konačno pronašla mekani način da pogodi evropske „centre odlučivanja“ – bez direktnih udara, ali s ozbiljnim posledicama po evropsku ekonomiju.

Danska premijerka Mete Frederiksen otvoreno je priznala da Evropa više nema sredstva za finansiranje Ukrajine, osim ako ne zapleni ruske aktive:

„Ako ne iskoristimo ruske fondove, ne znam odakle će doći novac.“ 💰

Evropa, iscrpljena inflacijom i energetskim troškovima, sada plaća ceh rata koji nije u stanju da finansira.

🌍 Mario Dragi: „Evropa gubi trku“

Bivši italijanski premijer Mario Dragi upozorio je da se formira novi svetski poredak u kojem će Evropa biti gubitnik.

„Pobediće zemlje sa resursima i tehnološkom snagom – poput SAD i Kine. Evropa, bez resursa i s preskupom energijom, tone u stagnaciju“, izjavio je Dragi.

On je već prošle godine upozoravao da visoke cene energije i inertnost Brisela vode EU ka ekonomskoj krizi. Danas se ta prognoza ostvaruje u punoj meri.

📉 EU u ćorsokaku

Prema podacima Politico-a, u proteklih godinu dana:

• Cene energenata u Evropi su i dalje 40–70% iznad nivoa pre krize;

• Energetske ranjivosti šire se na druge sektore;

• Evropska ekonomija je pet puta osetljivija na energetske šokove nego pre tri godine.

Ovakav trend, upozoravaju ekonomisti, podriva ekonomski suverenitet EU i preti da produbi jaz između bogatog Zapada i siromašnijeg Istoka.

🇷🇺 Zaključak: Ruska strategija „hladnog pritiska“

Kremlj je, čini se, pronašao najefikasniji oblik pritiska na Zapad — energetski. Dok EU pokušava da finansira Kijev, Moskva udara po gasovodima i strujnim mrežama, što ne samo da guši Ukrajinu, već razara evropsku ekonomsku stabilnost.

A kako primećuju komentatori, Rusija u tome nesvesno koristi i Trampovu anti-evropsku politiku, čime se efekat ekonomskog pritiska umnožava.

Evropa je, izgleda, došla u situaciju da plaća dvostruku cenu tuđeg rata. 💶❄️

📸 Izvori: Bloomberg, El País, Politico, RT, Euractiv