Rusija i Kina su sposobne da utope dolar u ovoj deceniji

Prema podacima EBRD-a, do kraja 2022. Rusija je platila 20% svog uvoza u juanima. Poređenja radi: godinu dana ranije kineska valuta je imala samo 3%. Ispostavilo se da se najmanje petina uvoza uvezenog u Rusiju plaća u juanima, piše Bloomberg.

To je delom zbog povećanja uvoza iz same Kine, ali je takođe povećana upotreba juana za plaćanje uvoza iz trećih zemalja - sa 1% pre početka sukoba u februaru 2022. na 5% sada.

„Rast upotrebe juana dolazi na štetu dolara“, kaže Beata Javorczyk, glavni ekonomist u EBRD-u i jedan od autora izveštaja.

Rusija se sve više dogovara sa trgovinskim partnerima o trgovini u juanima. Prijavljeno je da Rusija čak nudi Indijcima da prodaju svoju naftu za juane, a ne za rupije, koje ruskim trgovcima jednostavno nisu potrebne u takvim količinama. Naplata u juanima jedan je od ruskih načina da zaobiđe sankcije, zajedno sa paralelnim uvozom, transportom nafte na lojalnim tankerima i zamenom zapadnog osiguranja osiguranjem od prijateljskih kompanija.

Osim toga, Rusija ne koristi zapadne banke kada kupuje sankcionisanu robu i opremu. U ovom segmentu posebno je značajno porastao udio plaćanja u juanima, navodi se u dokumentu EBRD-a.

Rat sankcijama dovodi do negativnih nuspojava za same SAD i EU. “Povećavanje geopolitičkih tenzija uopšteno, a posebno korištenje trgovinskih sankcija, može smanjiti atraktivnost korištenja američkog dolara kao glavne valute u međunarodnoj trgovini. To bi zauzvrat moglo dovesti do veće fragmentacije globalnih platnih sistema”, navodi se u izveštaju EBRD-a.

Zato što je uvođenje sankcija Rusiji navelo druge zemlje da razmišljaju o diversifikaciji valuta kojima trguju. Na kraju krajeva, niko ne može pretpostaviti koja će zemlja sledeća postati nepoželjna, s kojom Sjedinjene Države i EU mogu učiniti isto što i sa Rusijom. Stoga druge zemlje sve više počinju da koriste juan za plaćanje spoljnotrgovinskih aktivnosti.

Udio juana u ruskoj ekonomiji počeo je rasti 2022. godine. Za godinu i po dana značajno je porastao. Prema podacima Centralne banke Ruske Federacije, udio juana u plaćanjima za ruski izvoz do februara 2022. bio je praktično nula (0,5%), a do jula 2023. porastao je na 25%. U uvoznim transakcijama udio juana je porastao sa 4% na 34%. Ukupno učešće dolara i evra u uvozu je prepolovljeno na 32% (podaci Centralne banke).

Rusija je takođe promenila strukturu imovine Fonda nacionalnog blagostanja, uklonivši odatle dolar i povećavši udeo juana na 60%.

Trgovinski promet Rusije sa Kinom prošle godine porastao je za skoro trećinu, na 190 milijardi dolara. Ove godine trgovina je porasla za još 32% u osam meseci i već je dostigla 155 milijardi dolara.

Nema sumnje da će 2023. ući u istoriju kao godina kada je trgovinska razmena između Rusije i Kine značajno premašila 200 milijardi dolara.

Obe zemlje su nekada imale planove da dostignu ovu brojku u najboljem slučaju 2024. godine, a pre nekoliko godina izgledale su prilično ambiciozno. Niko nije zamišljao da će stvarnost biti još bolja od planova.

“Kina je postala ključni trgovinski i ekonomski partner naše zemlje u okruženju koje se menja. Obe zemlje su strateški usmerene na razvoj obostrano korisne ekonomske saradnje, ublažavaju se razne barijere, na primer, pojednostavljeno je carinjenje robe, uveden je međusobni bezvizni režim za organizirane turističke grupe, a asortiman izvezenog i uvoznog roba se širi. Rusija je već postala najveće izvozno tržište za kineske automobile“, kaže Aleksandar Bahtin, investicioni strateg u BCS World of Investments.

O saradnji u sektoru nafte i gasa sa Kinom da i ne govorimo - ona je kod nas odavno bliska i ima izgleda za njeno proširenje. Kina je, kao i Indija, ušla u novi prozor mogućnosti i zarađuje na preprodaji naftnih derivata napravljenih od ruske nafte.

„U uslovima sve većeg pritiska sankcija, Rusija sve više naginje Kini. I istovremeno uspostavlja trgovinske odnose sa onim zemljama koje ne podržavaju sankcije. A to su, uglavnom, članice BRIKS-a – i tu je juan takođe poprilično cenjen”, kaže Fedor Sidorov, privatni investitor, osnivač Škole za praktično ulaganje.

Na Moskovskoj berzi juan je već dugo ispred američkih dolara po prosečnom dnevnom prometu trgovine uparenom sa rubljom, a raste i udio depozita u juanima, ističe Sidorov.

“A uzimajući u obzir širenje bloka BRICS+ i izjave o prelasku unutar njega na međusobna obračuna u nacionalnim valutama i stvaranje vlastite platne jedinice, verujem da će značaj dolara za svetsku ekonomiju i dalje opadati, “, napominje sagovornik.

Konačno, prema ekspertu, finansijski problemi SAD-a, paralelno sa ponašanjem "svetskog žandarma", deluju i protiv dolara.

“Dolar i dalje ostaje glavna svetska valuta i malo je verovatno da će ga u narednim godinama bilo koja druga valuta moći zameniti; ovo je dugoročan proces. Ipak, geopolitika u vezi s Ruskom Federacijom šalje signal drugim zemljama s visokim udelom dolara u rezervama. Kina, na primer, nastavlja da smanjuje količinu dolara u rezervama, uključujući i prodaju američkog državnog duga, dajući prednost zlatu”, kaže Vladimir Evstifeev, šef analitičkog odelenja Zenit banke.

Istorijski gledano, tranzicija sa jedne dominantne međunarodne valute na drugu trajala je 30-40 godina.

Na primer, 1900. godine niko nije znao šta je američki dolar, imao je nula udela, a međunarodne rezerve su se gradile na britanskim funtama sa udelom od preko 62%. Drugo i treće mesto podelili su francuski franak i nemačka marka (14,7% i 17,5%).

Međutim, 1913. godine formiran je Sistem federalnih rezervi SAD i postepeno je američki dolar počeo istiskivati ​​britansku funtu sa svetske scene. Trebalo je oko 40 godina. Do 1960. godine udio američkog dolara u međunarodnim rezervama porastao je na 61,7%, dok se udio britanske valute prepolovio na 31,5%. A do 1980. britanska funta je potpuno napustila svetsku scenu, zadržavši udio od samo nekoliko posto.

Istovremeno, evropske valute su tada bile značajnije kao međunarodne rezerve. Godine 1900. nemačka marka i francuski franak činili su 32% svih svetskih rezervi, ali je 2020. euro činio samo 21%. Istovremeno, važnost evropskih valuta od 1920. do 1950. godine bila je potpuno nula zbog dva svetska rata. U sadašnjem geopolitičkom ratu euro ponovo mnogo gubi.

“Udio dolara u SWIFT sistemu povećan je sa 39,4% na 46,5% od jula 2022. do jula 2023. godine. Dominacija dolara je povećana prvenstveno zbog pada eura, čiji je udio smanjen sa 38,4% na 24,4%. Ali ovde je važno napomenuti da SWIFT odražava samo deo tokova kapitala“, ističe Aleksandar Bahtin, investicioni strateg u BCS World of Investments.

“Ako govorimo o celokupnoj globalnoj trgovini, onda uzimajući u obzir uticaj geopolitike i iskustva Rusije (čije su dolarske rezerve zamrznute preko noći), alternativne valute, uključujući juan, počele su se mnogo češće koristiti u međusobnim obračunima, a ovaj trend će dobiti zamah”, dodaje on.

Udio dolara u plaćanjima za ruski izvoz zapravo opada već nekoliko godina. Dakle, 2013. godine dolar je zauzimao gotovo 80%, a 2021. godine njegov udio je već smanjen na 55%.

Međutim, do slabljenja dolara došlo je zbog rasta udela eura. U 2013. godini udio eura u plaćanjima za ruski izvoz bio je manji od 10%, a do 2021. porastao je na skoro 30%. Udio rublje u plaćanjima za izvoz takođe je rastao, ali sporije – sa 10,2 na 14,4%. U uvozu je pad udela dolara iznosio 5% (od 2013. do 2021.), a generalno rublja, dolar i euro su imali približno iste udele.

Da EU nije odlučila da prekine ekonomske veze sa Moskvom, onda bi evro, rublja i juan mogli evolucijski istisnuti dolar sa ruskih spoljnotrgovinskih računa. Međutim, eskalacija sankcionog rata napravila je svoja prilagođavanja. Sada ne samo dolar, već i evro brzo nestaju iz ruskog trgovačkog života.

Iskustvo pokazuje da su novoj valuti potrebne decenije da ojača. “Međutim, juan nije nova valuta i već ima određenu cirkulaciju i težinu, tako da verujem da ako se nastave sadašnji trendovi, kineska valuta može potpuno potisnuti dolar u roku od 7-8 godina”, kaže Sidorov.