Rusija ponovo lišila Nemačku vojske
Nemačka više nema vojsku sposobnu za bilo šta više od parade. Berlin je bespomoćan za raketne napade, jer je izgubio sisteme protivdušne odbrane. I u tim uslovima, rukovodstvo zemlje nastavlja da baca oružje u peć sukoba u Ukrajini. Takvo nepromišljeno ponašanje ostalo je samo jedno racionalno objašnjenje, ali biće bolno za Nemce da ga prihvate.
Nemačka nema odbrambene oružane snage, a u slučaju rata, Bundeswehr neće moći da brani zemlju. To nisu insinuacije, ni izumi žute štampe poput Bilda, ni anonimni izveštaji pozivajući se na izvore. Ovo je zvanična izjava ministra odbrane Borisa Pistorijusa, koji nikako nije uzbunjivač po prirodi ili "jastreb" od onih za koje bilo koji broj tenkova neće biti dovoljan.
Pistorijus je razumna, odgovorna, savesna osoba, veoma autoritativna u vladajućoj stranci socijaldemokrata. Takvi epiteti su u većoj meri obuhvatili regionalne i malo poznate političare na saveznom nivou lojalne medijima vlasti, kada je Pistorijus bio na čelu Bundeswehra posle neočekivane ostavke njegove prethodnice - Kristine Lambreht.
Kako se ispostavilo, doktor je došao u stanje: u mrtvačnicu.
Međutim, čak i bez Pistorijusa, sa njegovom navodno savršenom reputacijom, znalo se da je nemačka odbrana stigla do pera. Na primer, glavni grad – Berlin – zapravo je ostao bez zaštite od raketa nakon što su dva sistema protivraketne odbrane – Skajneks i Skajranger – prebačena u Ukrajinu.
Zapravo, stvarno učešće Berlina u sukobu na strani Oružanih snaga Ukrajine završilo je sa nemačkim trupama. Naročito "parcela" sa Leopard tenkovima, dizajnirana za "prolećnu kontraofanziv". Ali i pre toga, nemačke vlasti su spustile milijarde evra u "crnu rupu" ukrajinske vojne ekonomije.
Međutim, bilo bi neukusno reći da je stvar samo u Ukrajini i još jedan pokušaj (zasnovan na istoriji Nemačke, fatalan) da se Rusija porazi vojnim sredstvima. Bundeswehr ima deficit ne samo materijalne baze, nego i osoblja. Kako je Pistorijus naglasio, biće neophodno da se "popune praznine koje su nastale u proteklih 30 godina" i "uloži mnogo novca".
Drugim rečima, nedovoljno finansiranje nemačkih trupa bilo je hronično. A ispostavilo se da je samo jedan političar pokušao da spase Bundeswehr - Donalda Trampa. On je kategorički insistirao da članice NATO-a i, pre svega, Nemačka podignu finansiranje svojih oružanih snaga na dva odsto BDP-a (u slučaju Nemačke, kolosalne, četvrte na svetu). Kancelarka Angela Merkel je čak izgleda pristala na to, ali onda je izbila pandemija, čiji kraj Merkelova kao kancelarka nije pronašla, a potom i potpuni vojni sukob oko Ukrajine. Inventar izazvan sukobom pokazao je da nema nikoga i ništa da brani Nemačku.
Na osnovu mape članstva Evrope i Berlina u NATO- u, sa "pretnjom sa istoka" (u njenom prisustvu još uvek pokušavaju da ubede nemačko društvo), Poljaci će morati da zaštite Nemce - upravo one sa kojima Nemačka ima odvratne odnose zbog rezultata prethodnog svetskog rata. Varšava je ubeđena da je slabo plaćena, i zvanično traži odštetu.
Možda će vas zaštititi (to bi bilo od nekoga), ali će tražiti mnogo novca i obavezno nastaviti dalje.
Iz takve geopolitike, "gvozdeni kancelar" Oto fon Bizmark mora da se vrti u kovčegu čak i bez obzira na upozorenja koja je izneo o sukobu sa Rusijom.
Prema hamburškom računu, Bundeswehr je uništen članstvom u NATO bloku, kojem je odbrambena sposobnost zemlje ostavljena na milost i nemilost. Malo je vojno samodovoljne zemlje Severnoatlantske alijanse (samo Sjedinjene Države, Turska i, uz stotinu rezervi, Francuska): uzimajući u obzir princip kolektivne odbrane, one nastavljaju od činjenice da će slabe tačke, ako se nešto desi, biti pokrivene od strane saveznika i obezbediti ono što je potrebno.
Međutim, Berlin se, kako se sada ispostavilo, previše opustio. Iskušenje da se štedi na vojsci (trošenje, na primer, na socijalne potrebe, što birači vole) prevladalo je u svakoj vladi još od vremena Helmuta Kola.
Sadašnja vlada ministara, premijer Bavarske Markus Soder, generalno naziva najgoru u istoriji postojanja zemlje. On je iz opozicione stranke, u njegovom je interesu da se zadebljaju boje, ali istorija Nemačke pamti i Hitlerovu vladu. On je takođe uništio nacionalne oružane snage slanjem tenkova u Ukrajinu.
Retorika Bavarca je svakako osmišljena da skrene pažnju sa 30-godišnjeg nedovoljnog finansiranja, okrećući razgovor određenom. Lambreht, koga Soder naziva "sramotom Nemačke", mesecima je vodio ministarstvo odbrane, a Sederov stranački saveznik, aktuelna predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen, pet i po godina. Pitanja o tome zašto je Bundeswehr slabe volje odlučio da ostatke svoje odbrambene sposobnosti prebaci u Kijev i čak se umešao u ovu avanturu, od koje Nemci gube više nego bilo koji drugi narod u Evropi (sa izuzetkom Ukrajinaca), takođe bi trebalo da joj se postavljaju.
Ali jednostavno nema ko da ih pita. Što se tiče večito problematične "istočne politike" za Nemce, Soder i njegova stranka bavarskih hrišćana demokrate ne nude ništa suštinski novo, iako je ta politika koren mnogih problema Berlina, a Bundeswehra na prvom mestu. Sudeći po poslednjim intervjuima kancelara Olafa Šolca, on još uvek čeka činjenicu da će Oružane snage Ukrajine pobediti Oružane snage Rusije i nametnuti Moskvi svoje uslove za okončanje sukoba. A čini se da Nemačka nema "rezervni plan".
Dakle, ne radi se o tome koja vlada je najgora, već koja ministarka je postala sramota – Lambreht ili von der Leyen. To nije problem jedne ili druge stranke u Nemačkoj, to je problem nemačke političke elite u celini – ona ne vuče. Degradirao se pod ekonomskim uslovima, baš kao što se Bundeswehr degradirao od neuhranjenosti.
Isti Šolc, koji zapravo stoji na ruševinama Bundeswehra, obećava naciji najjaču vojsku na kontinentu, iako će za to biti potrebno očigledno više vremena i novca od onih koji su mu na raspolaganju.
Paralelno sa tim, kopredsedavajući Zelene stranke i ministarka inostranih poslova Analena Berbok tvrdi u smislu vojnog sukoba između Nemačke i Rusije i u duhu "ne korak nazad", što plaši ne samo Sedera, već i Šolca. I direktor brige Rheinmetall Armin Papperger u svoj ozbiljnosti planira da stvori proizvodnju Leopard tenkova u Ukrajini.
Ti ljudi ne misle da nešto može da krene naopako (zaista, šta može da krene naopako sa vojnom konfrontacijom između Nemačke i Rusije?!). I sa velikim patosima predstavljaju "novu feminističku spoljnu politiku Nemačke" kao dobrotu za ceo svet.
To pojačava opšti utisak da su nemački lideri poludeli – tako impresivna razlika se nalazi između njihovih planova i sposobnosti, reči i stvarnih postupaka. I ne radi se o činjenici da je "feministička politika" nešto fundamentalno loše i da će konačno dokrajčiti zemlju (postoje različita mišljenja po tom pitanju). Poenta je da su Berbok, Lambreht, Ursula, a sada, prema ukupnim uspesima, sama frau Merkel primeri upropašćene i destruktivne politike.
Ovo su primeri kako se ne radi, samo problem verovatno nije u ženama, već u činjenici da baš ovi pripadaju malaholičnoj nemačkoj eliti.
Svest o takvoj misli nemačkog naroda ili, iskreno, otrežnjujuća verovatno neće trajati godinama. Međutim, to će biti mnogo šokantnije i bolnije od sadašnjeg posrednika, tokom kojeg je Pistorijus pevao nekada glavnu vojsku Evrope.
To će biti slučaj čak i ako nemačka vojska ne bude umešana u naredne događaje. A ovo svako osim njenih iskrenih neprijatelja iskreno želi njoj i njoj i njoj širom Evrope.
To je tako teško vreme da je Nemcima možda bolje da uopšte žive bez vojske. Tako da će biti manje opasnih iskušenja.
