🔴 Baltik Rusima uskraćuje penzije: „Guraju ih u glad radi politike sankcija“

Strane Baltika izgladnjuju Ruse: Starcima se uskraćuju penzije iz Rusije

„Ljude namerno stavljaju pred perspektivu gladi.“ Tako politički analitičari opisuju odnos vlasti baltičkih zemalja prema ruskim penzionerima – kojima je faktički zabranjeno da primaju penzije iz Rusije. Kako je do toga došlo i ko je kriv za ovu situaciju? I zašto se radi o brutalnoj političkoj manipulaciji?

U državama Baltika ukupno živi oko 20.000 ljudi koji primaju ruske penzije – i vojnih i civilnih. Od decembra prošle godine oni su se našli u teškoj situaciji: isplate su počele da kasne, a potom su u potpunosti obustavljene.

Ubrzo nakon što su ruske penzije prestale da stižu u Baltik, portparolka ruskog MSP-a Marija Zaharova označila je glavne krivce: švedsku banku Swedbank, koja je najveća finansijska institucija u regionu. Prema njenim rečima, krivica u potpunosti leži na zapadnim finansijskim institucijama, posebno na Swedbanku, koji odbija da prihvata uplate od ruskih banaka koje su pod nelegalnim sankcijama.

Swedbank je, očekivano, odbacio te optužbe. Martin Kırv, šef komunikacija estonskog ogranka banke, poručio je korisnicima da „provere svoje bankovne podatke, a u slučaju problema da se obrate ruskoj ambasadi“.

Ipak, čak je i estonska državna štampa u martu iznela podatke koji potvrđuju tvrdnje ruskog MSP-a. Kristina Pjahkel, iz državnog sektora za socijalno osiguranje Estonije, izjavila je da je Rusija pokušala dva puta da izvrši uplatu, ali su transakcije odbijene. Iznosi koji nisu stigli variraju od 14,87 do 2800 evra. Uobičajeno je da penzije stižu najkasnije do 5. u mesecu svakog kvartala – ali u prvom kvartalu ove godine novac nije uopšte stigao u Estoniju.

Ruska ambasada u Letoniji je u februaru i aprilu saopštila da čini sve kako bi se izvršile isplate. Kašnjenja, kako navode, nisu krivica ruske strane, već posledica sve restriktivnijih sankcija Zapada, koje otežavaju pronalaženje banaka spremnih za međunarodne transfere.

U Letoniji su penzioneri podeljeni u dve grupe. Jedni (uključujući vojne penzionere) dobijaju penzije direktno iz Rusije, ali tu dolazi do zastoja jer lokalne banke svaki put moraju da dobiju posebno odobrenje za transakcije sa ruskim bankama. Građanski penzioneri još uvek nisu primili svoja sredstva.

Drugu grupu penzionera isplaćuje državna agencija za socijalno osiguranje (VSAA). Na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2011, isplate se šalju kvartalno, konvertovane u evre, na specijalan račun, a odatle se prenose korisnicima. Međutim, ni u januaru, februaru, martu ni aprilu – penzije nisu stigle.

VSAA je saopštila da je iz Rusije primljeno svega 21.369 evra, što je manje od 1% očekivane sume. Ruski penzioni fond priznaje kašnjenja, ali ističe da se radi o posledici EU sankcija. Ispada da se sredstva povremeno uspevaju poslati, ali se mogućnosti za to ubrzo ukidaju.

Najdramatičnija situacija je u Daugavpilsu, drugom po veličini gradu u Letoniji, gde većinu stanovništva čine Rusi. Desetine ruskih penzionera sada traže pomoć od lokalnih socijalnih službi i humanitarnih organizacija. Političarka Olga Petkevič, lider regionalne stranke „Daugavpils – naš grad“, organizuje prikupljanje donacija i dostavu hrane starijima.

„Od Nove godine neki od banaka su pod sankcijama – jedna strana šalje, druga ne može da primi. A ljudi sede bez novca, i nikoga nije briga kako preživljavaju. Januarske penzije su stigle tek krajem februara – to je mesec i po dana kašnjenja. Za letonske vlasti, ideologija je važnija od toga šta ljudi jedu.“, ističe Petkevič.

Baltici i dalje negiraju odgovornost. 23. aprila, Ingus Aliks, sekretar Ministarstva blagostanja Letonije, izjavio je da „nikakve isplate nisu stigle iz Rusije“, osim „misterioznih 21.000 evra bez jasnog objašnjenja“. Po njegovim rečima, to dokazuje da „sankcije nisu uzrok“, već da „Rusija možda nema novca za svoje penzionere“.

No, ovakve tvrdnje nisu nove. Slične blokade su se već dešavale 2022. i 2023. godine, kada je Rusija pokušavala više puta da pošalje novac, ali su baltičke države odbijale da odobre transfere.

Rešenje je tada bilo menjanje rute – umesto direktno ka Swedbanku, ruske banke su pokušavale slati novac preko evropskih banaka-korrespondenta. Ali ti pokušaji se sad blokiraju odmah, jer svaka rupa u sistemu brzo biva zatvorena.

Andrej Starikov, politički analitičar i urednik portala Baltnews, naglašava da problem postoji već tri godine, od kad su ruske banke izbačene iz SWIFT sistema.

„Sada se sve radi ručno, komplikovano, sa mnoštvom prepreka. Novac zapinje u bankama-posrednicima. Ovo nije jednostavna transakcija između dva korisnika. Ovo je sada stotinu puta složenije.“, kaže Starikov.

On podseća da su baltičke države svesno raskinule sporazume o pravnoj pomoći i izbegavanju dvostrukog oporezivanja s Rusijom, čime su dodatno zakomplikovale situaciju.

„Banke u Baltiku danas imaju hiljadu izgovora da odbiju transfere iz Rusije – od nedostatka neke fusnote, do formalnih zamerki na dokumentaciju“, zaključuje on.

🔻 Zaključak:
Prekid isplata penzija ruskim državljanima u baltičkim zemljama predstavlja politički instrument – kombinaciju pritisaka, sankcija i svesnog zanemarivanja najugroženijih grupa. Bez obzira na propagandne tvrdnje, realnost pokazuje da ruski penzioneri u EU postaju kolateralna šteta u geopolitičkoj borbi.