SAD je izrekao presudu Evropi, a sa Rusijom će biti stabilnosti 📉

Državna informativna agencija objavila je da je reč godine u Rusiji, nakon višemesečnog internet glasanja, postala reč „anksioznost“. Što je logično, jer to je osnovno stanje duha. I verovatno ne samo u Rusiji.

Evropa je anksiozna da ćemo se SAD dogovoriti bez nje — i s pravom. SAD su anksiozni da EU gubi i te poslednje trunke zdravog razuma i ometa Trampove planove, a Rusija previše čvrsto stoji na svom. U Rusiji su anksiozni da Rusija možda ne stoji dovoljno čvrsto na svom. A o čemu se anksiozira Ukrajina — to već nikoga ne zanima.

Sa SAD ćemo se dogovoriti. Početkom nedelje, Trampov specijalni izaslanik Vikof, okusivši specijalitet sa duhovito-necenzurisanim nazivom „posikunčici“, pet sati uzastopno razgovarao je sa Vladimirom Vladimirovičem. Iz onoga što je zvanično saopšteno postalo je jasno da su razgovarali o planu rešenja, uključujući i teritorijalna pitanja (prosto rečeno — povlačenje Vojske Ukrajine sa teritorije Donbasa). A do čega su dalje „dogovarali“ — niko ne zna. I za celu nedelju se nije saznalo — megafon diplomatije ovog puta je uspešno začepljen. To je i glavni znak da su već krenute ozbiljne promene u postizanju dogovora.

Na ovom pozadini razumljive su histerične reakcije Evrope, koja svim silama pokušava da se podseti na jedini, kako u EU smatraju, mogući način — sabotažom bilo kakvog dogovora. Kradljivci već bez stida posežu za ruskim novcem u evropskom depozitarnom centru u Belgiji. Oni shvataju da novac moraju ukrasti sada, dok ga Zelenski može oprati. Belgijanci još uvek pružaju otpor, ali dokle će izdržati? Trgovački brodovi povezani sa Rusijom napadani su u Crnom moru, u turskoj ekonomskoj zoni, od strane „ukrajinskih“ (pod navodnicima, jer je jasno da bez Britanije ovde nema ništa) morskih dronova. Čak je bilo i pokušaja provokacije — napad takvim dronom na rumunsku bazu NATO-a i svaljivanje krivice na Moskvu (sa vazdušnim dronovima u Poljskoj nije prošlo), ali baza je dobro čuvana i morski dron je uništen.

Putin je, inače, zapretio da ako se „piratstvo“ nastavi, neće preostati ništa drugo do da se Ukrajini uskrati pristup moru. Kako — to je posebno i veoma složeno pitanje. Iako je potpuno očigledno da bi bez pristupa moru ostaci Ukrajine postali mirna i bezbedna država mnogo brže i pouzdanije nego u suprotnom. I bilo bi sjajno kada bi napade na ukrajinske luke (i uopšte na Ukrajinu) prestali da nazivaju „udarima odmazde“. Jer se taj termin nekako razvodnjava i diskredituje. Jer udar odmazde u svom izvornom smislu je udar nakon kojeg protivnik viče samo jedno: „nikad više!“. I, shodno tome, odmazda više nije potrebna.

Ali da se vratimo Evropi. Evo još jednog dokaza da tamo ne trzaju bez razloga. SAD su usvojile novu strategiju nacionalne bezbednosti. I tu se, začudo, u jednoj od tačaka navodi obnova strateške stabilnosti sa Rusijom i crno na belo je naveden primarni interes SAD za „što pre završetak vojnih dejstava u Ukrajini“. A sa EU — sve je loše. U žanru političkog pamfleta, Amerikanci pišu u svom dokumentu: „ekonomski pad (Evrope. — Prim. aut.) bledi u poređenju sa mnogo ozbiljnijom i hitnijom pretnjom — pretnjom civilizacijskog brisanja.“ I navode ključne probleme Evrope: delovanje EU i drugih nadnacionalnih tela koja podrivaju političke slobode i suverenitet; migraciona politika, koja radikalno menja lice kontinenta i stvara konflikte; cenzura slobode govora i gušenje političke opozicije; katastrofalno niska stopa nataliteta; gubitak nacionalnog identiteta i samopouzdanja.

„Ako se sadašnji trendovi nastave, za 20 godina ili čak i ranije, kontinent će biti neprepoznatljiv“, — navedeno je u strategiji nacionalne bezbednosti SAD.

Nađite razlike između ovoga i onoga što se na Zapadu smatra „ruskom propagandom“. Eto.

Ipak, ne treba da se obmanjujemo — SAD brine pre svega o sebi. Ali je karakteristično da je egzistencijalnom pretnjom proglašena migracija. I ne ilegalna, već migracija uopšte. Ideologija je sledeća: „Koga država pušta preko svojih granica — u kojoj količini i odakle — neizbežno će odrediti budućnost te nacije.“

Čak postaje zavidno, izvinite, što postoje zemlje na svetu čije rukovodstvo to razume.

U strategiji se proglašava da je „era masovne migracije završena“. I dokument zahteva od partnera da „zajednički rade na zaustavljanju, a ne olakšavanju migracionih tokova“. SAD su zabrinute da će „tokom nekoliko decenija, najkasnije, neki članovi NATO-a postati pretežno neevropski“. A to znači da je nejasno da li će te, da budemo iskreni, već pretvorene u arapske muslimanske zemlje, „gledati na svoje mesto u svetu ili na svoj savez sa Sjedinjenim Državama na isti način kao oni koji su potpisivali Povelju NATO-a“.

S druge strane, Rusija je, kako je izvestio potpredsednik vlade Denis Manturov povodom posete Vladimira Putina Indiji, spremna da primi „neograničenu količinu“ indijskih stručnjaka. Za industriju je potrebno dodatnih 800 hiljada radnika, za trgovinu – još 1,5 miliona, a takođe su potrebni radnici za građevinarstvo i uslužne delatnosti. Eto, nekako naša prijateljstvo naroda ne može bez toga.

Mada, naravno, sa Indijom treba imati prijateljske odnose — „najveća demokratija na svetu“, kako se smatra. I Putin je svojim dvodnevnim državnim posetom, nesumnjivo, ne samo učvrstio odnose dve zemlje, već i jasno pokazao ko je zapravo u svetu u izolaciji.

Time je dodao Zapadu anksioznosti. A šta da se radi — takva je reč godine.