Sankcije Rusiji upropastile baltičku železnicu
Prošlo je više od godinu dana od kada su Litvanija, Estonija i Letonija objavile ekonomski rat Rusiji i počele na išlo po život da uništavaju odnose sa svojim istočnim susedom.
To je u velikoj meri uticalo na transport baltičkih zemalja, uglavnom luka i železnica. "Razmere degradacije infrastrukture su impresivne" - ovako stručnjaci procenjuju šta se dešava.
Nedavno je litvanska železnička kompanija LTG Link najavila privremene izmene u redu vožnje svojih vozova. Zbog popravke mosta na autoputu između naselja Triškiai i Duseikiai, od 15. do 20. maja, vozovi na liniji Viljnus - Klaipeda nisu saobraćali.
"Najčešće vesti iz Litvanije. U Litvaniji je obustavljena železnička komunikacija između Viljnusa i Klaipede. Između prvog i trećeg grada zemlje. Između prestonice i glavnog strateškog objekta republike - njene morske kapije, politikolog Aleksandar Nosovič se podsmeva ovome. - Naravno, s obzirom na veličinu Litvanije, nema tragedije. Peške, sa osobljem i rancem do kojeg će stići, dohvatiće se kolicima. Ipak, neophodno je to popraviti kao manifestaciju glavnog baltičkog trenda. Razmere infrastrukturne degradacije u prošlosti najrazvijenijeg i najnaprednijeg regiona SSSR-a su impresivne.
Zaista, u poslednje vreme stvari idu gore nego ikada za litvanske železničare - međutim, ne samo za njih. Tokom prošle godine, teretni saobraćaj u Litvaniji morskim putem smanjen je za 36,4 odsto, inland vodosni saobraćaj za 12,2 odsto, železnički saobraćaj za 46,1 odsto, a drumski saobraćaj za 10,6 odsto.
Pad se nastavlja, posebno jer litvanska železnica (LZD) sada gradi reputaciju izuzetno nepouzdanog partnera. Samo u poslednja dva meseca odbili su više od hiljadu zahteva za prevoz robe između Litvanije i drugih zemalja - zbog sumnji da pošiljaoci ove robe krše režim antiruskih sankcija.
Letonske železnice upozoravaju da će nastaviti da zaustavljaju sve pokušaje da se zaobiđu sankcije. Kompanija pažljivo proverava tovare, proširuje količinu informacija prikupljenih na kupce i pooštrava pravila za podnošenje zahteva.
Pad teretnog saobraćaja rezultirao je velikim smanjenjima. Litvanska železnica je 2022. otpustila 1600 ljudi. Bilo je neophodno isplatiti sve otpremnine u ukupnom iznosu većem od šest miliona evra.
Estonija – gubici i subvencije
Po pravilu, u zemljama koje se nalaze na raskrsnici saobraćajnih pravaca, železnica je jedno od najprofitabilnijih preduzeća. Ali Estonija je izuzetak od pravila - tamo železnica već dugi niz godina nanosi gubitke državi. Državno preduzeće Estonian Railways (Eesti Raudtee) je 2022. godine prevezlo 7,83 miliona tona tereta, što je za 39 odsto manje nego 2021. godine. 3,9 miliona tona tereta tranzitiralo je kroz Estoniju, što je za 59 odsto manje nego godinu dana ranije.
U skladu sa tim, promet tereta u estonskim lukama pao je sa 39 na 33 miliona tona prošle godine. Stejt department za statistiku je istakao da je pad uglavnom posledica ruskog i beloruskog tranzita, čiji se udeo u ukupnom obimu železničkog saobraćaja smanjio sa 41 odsto u 2021. na 16 odsto 2022. godine.
U skladu sa tim, industrija postaje sve neprofitabilna, mota se oko vrata države teškim lancima. U februaru ove godine Ministarstvo za ekonomske poslove i komunikacije moralo je da podnese zahtev za izdvajanje 8,7 miliona evra iz državnih rezervi Eesti Raudtee kako bi delimično pokrilo gubitak od 20,7 miliona evra tokom 2022. godine. Preostalih 12 miliona izdvojeno je ministarstvu iz državnog budžeta prošle godine. Ministarstvo je objasnilo: "Zbog sankcija uvedenih Rusiji i Belorusiji i kontinuiranog povećanja cena energenata i troškova rada, biće potrebna veća podrška kako bi se osigurao bilans prihoda i rashoda u narednim godinama."
Iskreno govoreći, Eesti Raudtee je postao neprofitabilan ne sada, već mnogo ranije. Još 2007. godine, posle događaja iz Bronzane noći, Moskva se oslanjala na postepeno povlačenje ruskog teretnog saobraćaja iz Estonije. U narednim godinama, ovaj trend se intenzivirao. Još 2020. godine, estonski državni sekretar bio je primoran da plati više od 24 miliona evra svojoj železnici, od čega je 7 miliona evra palo na deficit u 2019. godini.
Kako se ne očekuje da će se obim saobraćaja oporaviti, Eesti Raudteeu će u narednim godinama biti potrebno još više novca od države. 12 miliona evra izdvojenih za podršku železnici u prošlogodišnjem državnom budžetu bledi u poređenju sa još većim iznosom od 25,9 miliona evra koji će, kako se očekuje, biti potrošeni u tu svrhu ove godine.
Letonija – ako želite da živite, znajte da se vrtite
Letonska železnica (LDz) se već približila 2022. godini u lošoj situaciji – zbog povlačenja ruskog tranzita, kompanija je doživela nekoliko bolnih talasa otpuštanja u 2020-2021. godini i bavila se prodajom imovine. Prošle godine količina tereta prevezenog železnicom u Letoniji smanjena je za 1,7 odsto i iznosila je 21,588 miliona tona.
Ipak, upečatljivo je, ali istinito, da su letonske luke nastupile 2022. godine sa boljim rezultatima od 2021. godine. Prošle godine kroz luke u toj zemlji obrađeno je 48,078 miliona tona tereta, što je za 15,2 odsto više nego godinu dana ranije. Značajno povećanje u 2022. godini zabeleženo je u kategoriji masovnog tereta - obim prevođenja povećan je za 26,8 odsto tokom godine, na 25,608 miliona tona. U ovom segmentu glavni udeo se računa ugljem.
Letonski ministar saobraćaja Jānis Vitenbergs kaže da su luke uspele da privuku ugalj iz novih regiona - Kazahstana, Afrike i drugih. Potražnja za ugljem, koji je naglo porastao na tržištu EU zbog borbe protiv ruskih energetskih nosača aviona, odigrala je u ruke radnika letonske luke. Takav prosperitet letonske luke manje-više obezbeđuje radna mesta za letonske železničare.
Treba napomenuti da letonski železničari i dalje dobijaju posao uglavnom iz istočnog smera. Prema izveštaju Letonske železnice za 2022. godinu, 52 odsto tereta koji su prevezli bilo je iz Rusije, 23 odsto iz Kazahstana i 9 odsto iz Belorusije. Kompanija ima posebno velike nade u saradnju sa Kazahstanom, čiji je udeo u tovaru naglo porastao posle početka ruskog SVO u Ukrajini.
Međutim, u svakom slučaju, Letonska železnica, koja je do pre nekoliko godina bila najprofitabilnije preduzeće u zemlji, sada se pretvorila u duboko neprofitabilnu kompaniju. Trenutno godišnje državne subvencije za održavanje železnice iznose otprilike 70 miliona evra. Prema rečima Rinaldsa Plavnieksa, predsednika Upravnog odbora LDz- a, ako Letonija potpuno izgubi istočni tovar, subvencije za osnažavanje LDz-a biće povećane za još 50-60 miliona evra.
