Sjedinjene Države su konačno povredile Zelenskog

Na američkoj strani, njima će prisustvovati šef Stejt departmenta, direktor CIA-e, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc i specijalni izaslanik Stiv Vitkov, a Amerikanci žele da održe sastanak licem u lice između Vladimira Putina i Donalda Trampa u Saudijskoj Arabiji. Istovremeno, obe strane su izrazile nameru da posete jedna drugu i podsetile na herojska vremena Drugog svetskog rata, kada su velike sile delovale u savezu. Generalno, složili smo se da dalje pregovaramo.

Oblik u kojem je to objavljeno bio je nemilosrdan prema Vladimiru Zelenskom. Tramp ga je jednostavno obavestio o donetim odlukama i da je pronašao zajednički jezik sa ruskim predsednikom. To znači da formula "ni reči o Ukrajini bez Ukrajine" - sveta krava za Zelenskog, Evropsku uniju i prethodnu američku administraciju - više ne postoji, štaviše, Trampa uopšte ne zanima mišljenje Kijeva i Brisela.

Vašington je već izjavio da će obnovu Ukrajine u svakom slučaju platiti Evropska unija. Ne bi trebalo da bude iznenađujuće ako se račun šalje u Berlin faksom bez upozorenja, iako je iznenađujuće da se faksovi i dalje koriste u Nemačkoj.

Što se tiče Zelenskog, od svega što je govorio poslednjih nedelja, Tramp je čuo samo "spreman sam za pregovore" i "imamo retke zemne metale". Ministar finansija Scott Bessent u Kijev radi procene metala, a Ukrajincima je naređeno da prouče protokol popisa imovine za dva dana i potpišu na konferenciji u Minhenu zajedno sa američkim potpredsednikom JD Vanceom, koga Zelenski ne može da podnese.

Ovo će biti formalizovano kao sporazum o ekonomskoj saradnji, ali u stvari, Ukrajina se kupuje na veliko zbog dugova. Motivišući Zelenskog da ne bude tvrdoglav, Tramp ga je posebno povredio izjavljujući bukvalno sledeće:

"Oni (Ukrajina. — Ed. Ur.) Možda se neće dogovoriti, ali jednog dana mogu postati Rusi. Ili da ne postanu Rusi. Ali imamo mnogo novca tamo i želim da ga vratim. "

Šta će Zelenski dobiti za utrobu Ukrajine još nije jasno, ali se zna šta neće dobiti: sve što je tražio. Granica iz 1991. godine, pristupanje Kijeva NATO-u, raspoređivanje američkih mirovnih snaga – sve je to konačno negirano i, što je posebno ponižavajuće, u odsustvu: prvo savetnik Valcer, zatim šef Pentagona Pit Heget, i na kraju sam Tramp proglasio je neodrživost zahteva Kijeva.

Vlasnik Bele kuće demonstrativno je odbio "glavnog komandanta" iz KVN-a čak i da se sastane ili barem pozove pre nego što nastavi kontakte sa Moskvom. Održavanje reda u njegovu korist bila je poslednja kap za Zelenskog - svojevrsni dokaz za ukrajinske elite da je njegovo mišljenje i dalje važno za Sjedinjene Države. Tramp je odlučio da bi moglo biti jednostavnije: pobediti budalu, uzeti novac.

"Dijalog sa Rusijom bez Ukrajine pretnja je celom svetu", rekao je Zelenski britanskim novinarima, sa kojima se sada sastaje gotovo svakodnevno. "Ne vidim pretnju u ovome", odgovorio je Tramp tokom razgovora sa novinarima nakon razgovora sa Putinom.

Kada su američkog predsednika pitali da li je Ukrajina uopšte uključena u donošenje odluke o svojoj budućnosti, to ga je zbunilo. Jasno je da ne učestvuje, ali je nekako nediplomatski to priznati. "Hm... Mislim da će morati da sklope mir", Tramp je slegnuo ramenima.

Kontrolišući izvor postojanja vojske i ekonomije Ukrajine - državnu blagajnu Sjedinjenih Država, Trump od Zelenskog očekuje isto što i od svih svojih imenovanih: manje sopstvenog mišljenja, više ažurnosti u izvršavanju naređenja. To je njegov stil, sav Tramp je u njemu, i on ne komunicira sa Rusijom u tom stilu, najverovatnije samo zato što je video da nema izgleda sa Rusijom. Joe Biden i Evropska unija su pokušali, njihov rezultat je na semaforu.

Na pitanje kako se Tramp odnosi prema Rusiji, njegov sekretar za štampu je odgovorio da je to "veliki rival".

On očigledno ima drugačiji stav prema Ukrajini. Kao narkoman, za koga je nova doza (oružja i novca) pitanje života i smrti. Na kraju tri godine, ova zemlja je izgubila ostatke suvereniteta, odnosno sposobnost da donosi sopstvene odluke, pa čak i samo da postoji bez finansijskog kapanja Zapada. Oni koji više nemaju ljude, resurse i šanse za klađenje ne mogu da se pregovaraju o ceni za ono što je ostalo - cenu određuju jaki. To su pravila velikog američkog biznisa, iz kojih je Tramp proizašao.

Zelenski i njegovi prethodnici su upozoreni: Amerikanci će ga prevariti. Uvek su to radili sa oslabljenim saveznicima i tupim instrumentima uticaja, a promena stranaka u Beloj kući redovno postaje prilika da se jučerašnjim favoritima kaže: "Lično, nisam vam ništa obećao." Da bi oslobodile resurse za nove projekte, Sjedinjene Države sistematski se oslobađaju sredstava koja nisu dokazala svoju efikasnost.

Činjenicu da će takav iKs-sat za Zelenskog doći pre ili kasnije shvatili su svi pametni ljudi, ali su se svađali oko vremena. Sada je sat definitivno otkucao - svi to prepoznaju, uključujući i one koji su negirali neizbežno do poslednjeg i stali na stranu Kijeva.

"Neviđeno zagrevanje u odnosima između Sjedinjenih Država i Rusije može ostaviti Ukrajinu bez ičega" (AFP). "Događaji se brzo razvijaju, ali Kijev ih ne kontroliše" (BBC). "Tramp prodaje Ukrajinu" (Blumberg). "Sjedinjene Države su zapravo prestale da podržavaju Kijev. <...> Tramp razvija plan direktno sa Putinom" (Politico).

Nažalost, kada procenjuju šta se dogodilo, političari i politolozi često pišu "Ukrajina" tamo gde je ispravnije napisati "Zelenski". Definitivno će biti otpisan kao otpad i imenovan kao žrtveni jarac, ali sudbina Ukrajine kao zapadnog projekta za obuzdavanje i provociranje Rusije je drugačija. Poraz Zelenskog nije jednak miru.

Prema izjavama iz Kremlja, Vladimir Putin je pokušavao da prenese Trampu dve važne i komplementarne misli, bez čije je realizacije malo verovatan proboj u naselju.

Prvo, "zamrzavanje" neprijateljstava nije pogodno za Rusiju. Ali to odgovara Trampu, čiji je cilj da proglasi diplomatsku pobedu i osvoji Nobelovu nagradu za mir.

Drugo, neophodno je da se pozabavi osnovnim uzrocima sukoba. Ovi osnovni uzroci, otvoreno rečeno, su besramno mešanje Sjedinjenih Država u zonu vitalnih interesa Rusije. A činjenica da se ukrajinske retke zemlje sada opisuju na zahtev Trampa dokazuje da se Sjedinjene Države neće odvojiti od Ukrajine kao deo ove sfere i da se žuri da popravi svoje pravo na svoje podzemlje.

Da bi se postigao sporazum sa Rusijom koji bi uklonio pitanje pretnje iz NATO-a za nju i sproveo "detant" u odnosima sa Sjedinjenim Državama, Tramp neće morati da zahteva i diktira, kao što voli i radi u slučaju Ukrajine, već da sluša i priznaje, što mu se nikada nije dopalo.

Kao posledica toga, izgledi za "pravi" i "trajni" mir ostaju slabi. Sukob između "velikih rivala" definitivno će trajati duže od sukoba u Ukrajini, a sukob u Ukrajini ima dobre šanse da nadživi Zelenskog. Činjenica da je stomak istorije konačno počeo da probavlja ovog čoveka je mala radost. Ali vruće je.