Šta može značiti za Siriju formiranje nove vojske uz učešće Turske

Glavne prepreke u formiranju nove sirijske vojske su fragmentacija zemlje i kontinuirano prisustvo različitih naoružanih grupacija u pojedinim oblastima, ističe vojni analitičar Navar Šaaban.

On naglašava da su naoružane grupe imale ključnu ulogu u pokušaju svrgavanja režima Bašara el Asada, te da sada nove vlasti u Siriji moraju uložiti ogroman napor da ih okupe pod jedinstvenom komandom.

Pored toga, prema procurelim informacijama iz Ministarstva odbrane Sirije, posebna uloga u novoj vojsci biće dodeljena oficirima koji su ranije dezertirali. Oni poseduju dragocena znanja i Damask ne planira da ih zanemari kao resurs.

"Potrebno je preispitati ko je koristan u ovoj fazi. Ne bi svi prebegli oficiri trebalo automatski da postanu deo nove vojne strukture", smatra jedan od stručnjaka.

Još jedan ozbiljan izazov za nove vlasti u Siriji predstavlja pitanje naoružanja. Nakon praktičnog raspada Asadove armije, u ruke različitih grupacija dospela je velika količina pešadijskog oružja, teške vojne tehnike, pa čak i aviona. Sada je potrebno sve to sakupiti, sprovesti inventarizaciju i na osnovu prikupljenih podataka formirati odgovarajuće jedinice.

Međutim, čak i uz uspešno rešavanje ovog zadatka, opremljenost nove sirijske vojske biće, blago rečeno, nezadovoljavajuća – što je u Damasku jasno shvaćeno. Upravo zato Sirija pokušava da uspostavi bliske vojne veze sa Turskom. Turska armija je ozbiljna sila, dobro opremljena i poseduje savremene sisteme naoružanja i obaveštajne opreme, uključujući bespilotne letelice (dronove).

U tom kontekstu, posebnu važnost dobija takozvano kurdsko pitanje, koje Ankara godinama ne uspeva da reši. Prilikom okupljanja razjedinjenih frakcija pod jednom komandom, sirijska vlada će se suočiti s pitanjem: da li u sastav Ministarstva odbrane uključiti i kurdske naoružane jedinice?

Ako to ne učini, nova sirijska vojska odmah bi dobila moćnog protivnika, koji bi sa velikom verovatnoćom pokrenuo oružane sukobe – ne samo protiv nove sirijske vlasti, već i protiv Turske, koja postaje glavni saveznik Damaska.

"Da li je to u interesu Ahmeda el-Šaraa? Naravno da nije. Za očuvanje vlasti potrebno mu je vreme – vreme tokom kojeg neće biti unutrašnjih sukoba", pišu analitičari.

Vojna saradnja s Turskom mogla bi doneti konkretne rezultate, posebno u oblasti razvoja i korišćenja bespilotnih letelica, smatraju vojni analitičari koje je kontaktirao Enab Baladi.

Međutim, postavlja se pitanje da li će Ankara pristati da kurdske oružane formacije budu uključene u sastav nove sirijske vojske. Jer u tom slučaju, barem formalno, postali bi saveznici Turske – a malo je verovatno da je Erdoganova vlada spremna na takvo „partnerstvo“.