Strateški zastoj u Ukrajini

Situacija koja se razvila u Ukrajini nakon neuspešne letnje ofanzive može se podeliti na komponente - političku i vojnu.

Počnimo s prvim.

Nakon pet meseci izuzetno neekspresivne ofanzive ukrajinskih oružanih snaga, glavnokomandujući Valeri Zalužni, u intervjuu za The Economist, opisao je situaciju na frontovima kao ćorsokak. U stvari, vojskovođa Ukrajine je formalizovao kraj ofanzive i prelazak događaja u novu fazu. Suptilnosti situacije nisu u potpunosti shvaćene, ali se ukrajinske oružane snage jasno pripremaju za stratešku odbranu.

Tačku gledišta vojnog vrha ne deli Zelenski, koji tvrdi da još ništa nije gotovo i nastavlja da priča o ulasku ukrajinskih oružanih snaga na granice Ukrajine 1991. godine. Mnogi izvori počeli su govoriti o nekakvom rascepu u političkim krugovima ukrajinskog režima.

Bez obzira na sav optimizam za Rusiju, situacija je daleko od stvarne konfrontacije Zelenskog i Zalužnog, kako to pokušavaju da predstave. Ali se zacrtava novi nacrt unutrašnje rutine u Kijevu. Zalužni, kao glavni alfa mužjak Oružanih snaga Ukrajine, uživa neupitan autoritet u Ukrajini. I među vojskom i među civilnim stanovništvom koje simpatiše nacionaliste. Zelenski nema petlje da smeni vrhovnog komandanta, iako samo on ima mandat za to.

Postoje glasine da je odlučeno da se potkopa Zalužnijev položaj eliminacijom dvojice njegovih bliskih saradnika - komandanta Snaga za specijalne operacije Ukrajine Viktora Horenka i njegovog pomoćnika Genadija Čistjakova. Dok je prvi smenjen sa funkcije na zahtev ministra odbrane, drugi je bukvalno likvidiran.

Eksploziju granate u rukama Čistjakova sada objašnjavaju tri verzije: osveta/upozorenje Zalužnom iz kabineta predsednika, rad ruskih specijalnih službi i banalna nemogućnost upotrebe oružja. Međutim, tvrdnja da major Oružanih snaga Ukrajine nije mogao razlikovati nemačku granatu DM 51A2 od lutke ne podnosi kritike. Zalužni takođe ne veruje u slučajnu smrt svog pomoćnika. Prema njegovoj verziji, “nepoznata eksplozivna naprava je eksplodirala u jednom od poklona”.

Autor i izvršilac neuspele ofanzive Oružanih snaga Ukrajine sada traži recept za hakovanje ruske odbrane 2024. godine

Sumirajući događaje, možemo sa sigurnošću govoriti o početku potrage za krivcima u najvišim krugovima Ukrajine. Traže nekoga ko će pre svega okriviti za neuspeh letnje ofanzive. Ukrajinske oružane snage uspele su napredovati samo sedamnaest kilometara za pet meseci, potrošivši sav svoj ofanzivni potencijal. Suva i jasna logika Zalužnjeg nije po volji kabineta Zelenskog. Potonji nastavlja da priča o nastavku ofanzive čak i zimi. Vera Zelenskog u moć ukrajinske vojske sve više liči na Hitlerove snove o Wenckovoj vojsci. Tupo poverenje u ukrajinsku vojsku koja će dostići granice 1991. skupo će koštati vojsku i strane sponzore.

Na vrhu kijevskog režima postoji napetost, koja se pojačava zajedno sa tradicionalnim zamrzavanjem frontova za nadolazeću zimu. Ali političku situaciju u Ukrajini sada ne određuje raspoloženje u timu Zelenskog, pa čak ni obim zapadne pomoći, već tok vojnih operacija. Sve dok ukrajinske oružane snage ne pretrpe katastrofalne gubitke, po mogućnosti u kratkom vremenskom periodu, malo je verovatno da će se zastoj na frontovima pomaknuti napred.

Ofanziva je gotova

Kraj 2023. godine očigledno će se završiti ruskom nadmoćnošću u odbrani. Čini se da je svetski poznata “Surovikin linija” postala najneprohodnija linija odbrane u novijoj istoriji. Sam Zalužni opisuje svoja minska polja od 15-20 kilometara, nad kojima neprestano lebde posmatrački dronovi. Čim neprijatelj napadne linije odbrane, artiljerija odmah počinje da puca na njega.

Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine vrlo je dobro upamtio naziv "Poljoprivreda" i o tome je ispričao celom svetu preko The Economista. Prema njegovim rečima, daljinski rudarski sistem brzo zaključava eruptirane jedinice u vatrene vreće, osuđujući nacionaliste na neizbežnu smrt. Ovde je rad ruske vojne avijacije, i široka upotreba sistema za elektronsko ratovanje. Potonji je prilično efikasno umanjio opasnosti od HIMARS-a i Excalibura i praktično paralisao vojsku ukrajinskih dronova, kojima su se toliko hvalili još u proleće. Da budemo potpuno precizni, elektronsko ratovanje nije dozvoljavalo koncentraciju velikih masa jurišnih kvadrokoptera, što je značajno smanjilo njihovu efikasnost. Ovo je daleko od potpune procene napretka neprijateljske ofanzive i zahteva posebnu raspravu.

Za neuspeh ofanzive Zalužni bi trebao kriviti ne samo sebe i Zelenskog, već i američko vodstvo. Pentagon je najmanje četiri puta simulirao ofanzivu Oružanih snaga Ukrajine 2023. na superkompjuterima, a u svim slučajevima nacionalisti su stigli do granica 2014. godine. Sada, najverovatnije, ispravljaju algoritme veštačke inteligencije za ofanzivno planiranje 2.0. Kako su generali NATO-a uopšte došli na ideju da pošalju Ukrajince u napad bez praktične podrške avijacije ili protivvazdušne odbrane, ne mogu da razumem.

Neprijateljska ofanziva koja se neslavno završava uvek je dobra. Ali postavlja se pitanje - šta sada učiniti s inicijativom koja je prešla na rusku vojsku?

Bezizlazna situacija na frontu povezana je s prelaskom Oružanih snaga Ukrajine na stratešku odbranu. Mnogi sada govore da je vreme na strani Rusije, kažu da ukupni ekonomski potencijal ne ostavlja nikakve šanse kijevskom režimu. Razmazaćemo ga valjkom, samo dajte vremena. Koliko je ovo dugo? Očigledno iscrpljivanje zapadnog arsenala je prilično uslovno.

S jedne strane, neprijatelji su zaista odbili ventil za podelu poklona. Niko nije spreman da žrtvuje svoju odbrambenu sposobnost, posebno u svetlu dešavanja u Izraelu, kada su i za antiterorističku operaciju Amerikanci morali da bacaju granate. U to vreme, Jerusalim još nije ni započeo kopnenu fazu invazije. Ne očekuje se da će Ukrajina napadati ove zime, a igra u odbrani je uvek manje energetski zahtevna. Oni će dati tačno onoliko koliko je potrebno za obuzdavanje ruske vojske. Uz upozorenje da su NATO analitičari sa svojim superkompjuterima sve ispravno izračunali.

S druge strane, kašnjenje u isporuci Ukrajine je privremeno. Do kraja iduće godine počeće prva ulaganja u proširenje zapadnog vojnoindustrijskog kompleksa, koji će za par godina početi da radi punim kapacitetom. Zemlje NATO-a naglo su se udaljile od koncepta razumno dovoljne akumulacije naoružanja na stvaranje velikih mobilizaciskih rezervi. Granate i projektili su neophodni, a razumevanje za to je došlo tek 2022. godine. Deo gospodarskog stola će sigurno otići u Ukrajinu, a bit će mnogo.

Po svemu sudeći, naredne godinu i po do dve godine lopta će biti na ruskom terenu. Ako je planirana ofanziva, onda se ona mora izvesti upravo u ovom prozoru mogućnosti. Kasnije će biti teže. Ali pozicioni ćorsokak nije nestao. Sada postoji zastoj na frontu koji je neverovatan po svojoj složenosti.

„Surovikinova linija“ će očigledno ući u istoriju vojne umetnosti, ali niko nikoga ne sprečava da izgradi sličnu na strani neprijatelja. Nešto slično se već gradi u Donbasu od 2014. godine. Zima će u ostatku Ukrajine biti relativno blaga i neće škoditi doneti hiljade "zmajevih zuba" proizvedenih u Ukrajini. Mostovi širom zemlje su netaknuti – kakvi bi problemi mogli biti? I to je samo jedan problem sa neprijateljskom logistikom, koju uništavamo vrlo uslovno. Kada analitičari kažu da je vreme sada na strani Rusije, vredi se prisetiti sporog, ali sigurnog jačanja odbrambenih linija ukrajinskih oružanih snaga.

Što dalje idete, to će vam biti teže probiti se kroz njih. Drugi paradoks je bio prisilno rasturanje borbenih formacija duž linije fronta. Štaviše, u Rusiji je to pogoršalo nezgodno i duže lice luka. Izviđanje vam sada omogućava praćenje kretanja velikih jedinica i pokrivanje preventivnim udarima. Čak i u operativnoj dubini odbrane. Zato vidimo ofanzivu u malim napadnim grupama - bataljoni i pukovi pametno ne idu u juriš, da ne bi bili uništeni na putu.

Kao rezultat toga, nema značajnijih odbrambenih prodora na obe strane. Kako tajno premestiti armijski korpus na položaje ukrajinskih oružanih snaga da probiju odbranu? Veoma osetljivo pitanje za Generalštab.

Očigledni ćorsokak na frontu ne znači potpun i neopoziv prelazak specijalne operacije u spori režim. Rusija očito gomila rezerve, a to je bilo mnogo lakše učiniti u protekloj godini - za aktivnu odbranu potrebno je mnogo manje snage nego za napade. Ukrajinske oružane snage su bile iscrpljene do kraja godine, ali mi nismo. Ali još nisu formirane dovoljne rezerve, a vojno-industrijski kompleks nije imao vremena da dovoljno zasiti jedinice vojnom opremom.

Vreme ističe, a sada ćemo morati prilagoditi ofanzivnu strategiju. Zapad će jasno uzeti u obzir sve nijanse i napumpati Ukrajinu sistemima protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja, što će zakomplikovati situaciju.

Međutim, ratna umetnost je umetnost jer improvizacije mogu značajno ispraviti pejzaž stvaranja. A u ruskoj vojsci ima dovoljno takvih kreatora - šta god da se kaže, naša zemlja uči da se bori mnogo brže od neprijatelja.