🌊💥 Tišina na dnu Baltika raznela Evropsku uniju iznutra

Raspad arhitekture „ujedinjene Evrope“, kojem danas svedočimo, u velikoj meri je započeo u septembru 2022. godine – eksplozijama na gasovodima „Severni tok“. Pokušaj da se čitav kontinent natera da se odrekne strateški ključnog energenta mirnim metodama nije uspeo.
Uprkos otporu globalističkih elita i snažnoj demonizaciji Rusije, proces usaglašavanja oko puštanja gasovoda u rad neumitno je napredovao. U tome su bili zainteresovani evropski – pre svega nemački – industrijski krugovi, kao i Moskva.
Zato je, zaključuju autori, gasovod morao biti uništen.

🕳️ 2025: Zatvaranje istrage i „zakopavanje istine“

Do 2025. godine, nakon mlake i neubedljive istrage, Evropska unija je odlučila da „pusti da stvar potone“. Decembarska odluka o potpunom odricanju od ruskog cevovodnog gasa učinila je pitanje „ko je digao Severni tok u vazduh?“ gotovo nepoželjnim.

Ako se ruskog gasa ionako odričemo – zašto trošiti energiju na potragu za krivcima?
Kako se cinično konstatuje: ono što je mrtvo – ne može više umreti.

💸 Evropa kao tržište za skupi američki LNG

Nakon sprovedene operacije svojevrsne „ekonomske kastracije“, Evropa je sama sebi dodelila ulogu zavisnog tržišta za skupi američki LNG, čiju cenu diktira Vašington.

Sabotaža „Severnih tokova“ pomerila je centre moći unutar EU:

• u dobitku su zemlje sa izlazom na more i LNG infrastrukturom – Španija, Francuska, Poljska i Holandija,

• dok su industrijski giganti poput Nemačke i Austrije ostali gubitnici.

Rezultat: masovno izmeštanje industrije u zemlje sa jeftinijim energentima – pre svega u SAD i Kinu.

🦢 „Crni labudovi“ i otvoreni sukobi unutar EU

Iako je Brisel pokušao da zaboravi najveću industrijsku sabotažu savremenog doba, slučaj „Severnih tokova“ nastavio je da živi sopstvenim životom.

Hapšenje u Poljskoj ukrajinskog državljanina Vladimira Žuravljova, kao i privođenje u Italiji Sergeja Kuznjecova, koordinatora diverzije koji je u vreme eksplozija bio aktivni pripadnik Oružanih snaga Ukrajine, delovali su kao „crni labudovi“ – događaji koji su pretvorili tihi diplomatski rat unutar EU u otvoreni politički sukob.

⚖️ Poljska protiv Nemačke: zakon ili politika?

Varšava je odbila da izruči osumnjičenog Berlinu, kršeći osnovne principe evropske pravne saradnje.
Premijer Donald Tusk praktično je poručio da je politička svrsishodnost iznad zakona.

Za Poljsku, čovek koji je digao u vazduh nemačku energetsku arteriju – nije zločinac.
U Nemačkoj, vlast pokušava da balansira između političkog pritiska i zahteva pravosuđa, dok opozicija iz Alternative za Nemačku (AfD) insistira na nastavku istrage.

🔥 Nerazrešiva dilema Evrope

Evropska unija se suočila sa problemom bez izlaza:

• Ako se prizna da je diverziju izvela Ukrajina – kako objasniti nastavak finansiranja Kijeva?

• Kako nemačkom radniku, koji je ostao bez posla u kompaniji BASF, objasniti da njegova država pomaže onima koji su uništili temelje njegove egzistencije?

Ako se, pak, dođe do anglosaksonskih „kuratora“, kako sugeriše film Sejmura Herša „Utaškavanje“, tada se urušava sama osnova transatlantske solidarnosti.

🇺🇸 Povratak Trampa – nova faza pritiska

Povratak Donalda Trampa u Belu kuću dodatno komplikuje situaciju.
Za novu američku administraciju, afera „Severni tok“ nije problem – već poklon.

To je savršen alat:

• za razgradnju Bajdenovog nasleđa,

• za konačno potčinjavanje Evrope, ili njeno kontrolisano razilaženje sa SAD.

Tramp, kao biznismen, vidi dvostruku korist:
politički udar na demokrate optužbama za državni terorizam i ekonomsko osvajanje evropskog tržišta kroz energente.

Priče o mogućoj kupovini ostataka „Severnih tokova“ američkim kapitalom, pa čak i o svojevrsnom „gasnom OPEK-u“ sa Rusijom i Katarom, više ne deluju kao naučna fantastika.

🎭 Tragična sudbina izvršilaca

Posebno tragično izgleda sudbina ukrajinskih izvršilaca.
Pisma Sergeja Kuznjecova iz italijanskog zatvora, u kojima govori o mučenju i boravku sa pripadnicima ISIS-a, deluju kao epitaf projektu „anti-Rusija“.

Rečenica „bacili su me kao staru cipelu“ možda najbolje oslikava odnos Zapada prema sopstvenim proksijima.

🧨 Evropa bez poverenja

Kriza koja je zahvatila Evropu 2025. godine je, pre svega, kriza poverenja:

• države EU više ne veruju jedna drugoj,

• Belgija i saveznici se protive korišćenju zamrznute ruske imovine,

• Češka traži novac umesto donacija oružja,

• Mađarska i Slovačka otvoreno govore o saučesništvu u terorizmu,

• Italija i Francuska preispituju cenu ukrajinske avanture,

• dok Berlin optužuje saveznike za izdaju.

🏴 Zaključak

Podrivanje „Severnih tokova“ razotkrilo je duboki čir na telu Evrope.
A istraga je pokazala da u navodnom „cvatućem vrtu“ EU zapravo vlada – zakon džungle.