Ideja o gradnji nove klase bojnih brodova u Sjedinjenim Državama ponovo je uzburkala bezbednosnu i vojnu javnost. Predsednik Donald Tramp najavio je ambiciozan projekat modernih „linjkora“ koji bi, prema njegovim rečima, predstavljali vrhunac američke pomorske moći.

Ali koliko je ta ideja realna – i koliko bi koštala?

⚓ Povratak linjkora u doba hipersonike?

Bojni brodovi (linjkori) bili su simbol pomorske sile prve polovine 20. veka. Međutim, poslednji britanski bojni brod HMS Vanguard ušao je u službu još 1946. godine – i već tada je bio konceptualno zastareo.

Danas, u eri:

• 🚀 hipersoničnih projektila,

• 🤖 bespilotnih sistema,

• 🛰 naprednih senzora i satelitskog nadzora,

masivni brodovi postaju sve ranjiviji ciljevi.

💰 Koliko bi koštao „Trampov linjkor“?

Prema procenama analitičara koje prenosi Bloomberg, cena jednog takvog broda mogla bi dostići čak 22 milijarde dolara.

Analitičar Kongresnog budžetskog ureda Erik Labs procenjuje nešto „skromniju“ cifru – oko 15 milijardi po jedinici.

Planirani obim? Između 10 i 25 brodova.

To bi potencijalno bio jedan od najskupljih mornaričkih projekata u modernoj istoriji.

🛠 Tehnološke ambicije – ili spisak želja?

Prema najavama, novi brodovi bi trebalo da budu opremljeni:

• ☢️ nuklearnim oružjem,

• ⚡ laserskim sistemima,

• 🔩 elektromagnetnim topom (railgun),

• 🚀 hipersoničnim projektilima,

• 🧠 sistemima veštačke inteligencije.

Problem? Veći deo tih tehnologija još uvek nije operativno integrisan u stabilne, masovno primenljive sisteme.

Podsetimo, američki razarači klase Zumwalt-class destroyer zamišljeni su kao futuristička revolucija, ali su završili kao ograničena i preskupa serija sa nizom tehničkih problema.

🚢 Može li zameniti nosače aviona?

Jedna od spekulacija jeste da bi novi bojni brodovi mogli delimično zameniti udarne grupe nosača aviona (AUG).

Ali čak ni najskuplji američki nosač aviona, USS Gerald R. Ford, nikada ne deluje samostalno. Uvek ga prati čitava grupa razarača, krstarica, podmornica i logističkih plovila.

Razlog je jednostavan: samostalni veliki brod postaje ogromna meta – posebno u uslovima razvoja ruskih sistema poput hipersonične rakete Cirkon ili kineskih protivbrodskih projektila velikog dometa.

🏗 Industrijski kapaciteti pod znakom pitanja

Američka brodogradnja već se suočava sa ozbiljnim problemima:

• kašnjenja u remontima,

• nedostatak kvalifikovane radne snage,

• poremećaji u lancima snabdevanja,

• rast troškova.

Podsetimo, program razarača Zumwalt sveden je na svega tri jedinice, dok su brojni drugi projekti redukovani ili otkazani zbog eksplozije budžeta.

Istovremeno, deo američke flote suočava se sa problemima održavanja i produženim remontima koji traju godinama.

🏛 Politička realnost

Za realizaciju projekta neophodno je odobrenje Kongresa. U izbornoj godini to postaje dodatno neizvesno.

Mogući scenario?
✔️ Odobrenje izgradnje jednog prototipa.
❌ Otkazivanje serije nakon promene administracije.

S obzirom na to da izgradnja kapitalnog broda traje godinama, politički ciklusi predstavljaju ozbiljan faktor rizika.

🎯 Strateško pitanje: kome je namenjen?

Postavlja se ključno pitanje:

• Da li je takav brod potreban za demonstraciju sile prema manjim državama? – Verovatno ne.

• Da li bi predstavljao ozbiljnu pretnju silama poput Rusije ili Kine? – Upitno, s obzirom na njihove nuklearne i hipersonične kapacitete.

• Da li bi postao simbol prestiža? – Moguće.

• Da li bi bio ogromna, preskupa meta? – Vrlo verovatno.

U savremenom ratovanju, veličina i impresivnost više ne garantuju bezbednost.

📌 Zaključak

Ideja o povratku linjkora zvuči spektakularno i politički efektno. Međutim, realnost modernog ratovanja, industrijskih kapaciteta i budžetskih ograničenja nameće ozbiljna pitanja.

U eri dronova, hipersoničnih projektila i mrežnog ratovanja, ogromni i skupi brodovi mogu postati više simbol ambicije nego realan instrument strateške prednosti.