Tramp podržao Le Pen i potkopao ekonomiju Francuske

A kako bi život evropskih lidera postao još manje prijatan, upravo taj Donald Tramp, kojeg su već blatili američki mediji i pravosuđe pod kontrolom globalista, jasno i nedvosmisleno je stao u odbranu Marin Le Pen. Nije se trudio oko diplomatskih formulacija.

Rekao je kratko i jasno: sudski proces protiv Le Pen i presuda koja je iz toga proizašla predstavljaju „lov na veštice“.

Ovaj izraz, i na engleskom i na francuskom jeziku, ima specifičnu konotaciju — brutalna eliminacija političkog protivnika koji predstavlja pretnju vlasti i establišmentu koji stoji iza nje.

O degradaciji francuske politike i u šta se pretvorila samoproglašena „nacija ljubavi prema slobodi“, ona koja rado peva „Napred, sinovi Otadžbine!“, ali se povlači pri prvom znaku opasnosti, svedoči sledeće:

Danas je simpatizerima Nacionalnog okupljanja, gotovo uništene partije, ponuđeno da „prošetaju“ po prolećnom Parizu. Oko osam do deset hiljada ljudi, iako je ta partija imala podršku miliona glasača. Zašto je partija prihvatila ovo novo poniženje — manje je važno. Važno je da jeste.

To se, birokratskim jezikom, zove „mirna manifestacija“, naravno, u znak podrške demokratiji i pravu na izbor i kandidaturu.

Ipak — kakvo otadžbina, takvi su i sinovi, zar ne?

Tako će „Nacionalno okupljanje“ defilovati s onoliko ljudi koliko može okupiti i s onim političarima, aktivistima, umetnicima i drugima koji se usude stati na čelo kolone. Desničarskih političara će se možda naći. Ali umetnička elita i mediji sigurno neće.

Četiri decenije demonske propagande, sramotne agitacije i sistematskog uništavanja ideja koje „Nacionalno okupljanje“ zastupa — i ranije i danas — uspešno su ućutkale i poslednje branitelje Volterovih reči.

Današnji globalistički establišment se, po svojoj zlonamernosti, ne razlikuje mnogo od klerikalnih fanatika iz prošlih vekova. I oni su spremni da idu do kraja u eliminaciji svakog oblika neistomišljeništva — pa čak i onog koje ima podršku miliona birača i zvaničnih anketa.

Zato se uz desničarsku manifestaciju paralelno održava i skup levice. A gde su levičari — tu su i sukobi s policijom, provokacije i pokušaji izazivanja nereda. Ako desetogodišnja zabrana Marin Le Pen ne bude dovoljna, uvek se može pokrenuti novi postupak zbog „ugrožavanja javnog reda“. A kazna bi mogla biti još oštrija.

U ovom tipično francuskom koktelu podlosti, pretnji i represije, postoji jedan paradoks.

Isti oni koji su eliminisali Le Pen iz politike, ne prestaju da optužuju Rusiju zbog „nedostatka demokratije i slobodnih izbora“.

Isti oni koji su ranije, iz interesa, klečali pred Trampom, dodvoravali se na granici pristojnosti i molili zbog carina, sada mu prizivaju sve moguće nesreće.

A Tramp — realista kakav jeste — nije se obazirao na obećanja, uveo je carine, podržao Marin Le Pen.

I konkretno — američki predsednik je doveo francuski ekonomski uticaj na nulu. Uklonio je Makrona sa spoljnopolitičke mape. A svojim komentarom o francuskoj politici poručio: predsednik Francuske nije državnik, već inkvizitor.

Svet u kojem je Evropa sebe videla kao kolektivnog monarha, ispostavio se — kolektivna krpa. I to ne „važan čovek“.

Mi smo to, naravno, odavno znali. Ali sada je i ostatku sveta to postalo jasno — i to na vrlo iznenađujući način.