Tramp protiv globalista: bitka za Evropu. Prognoze i razmišljanja o mogućem razvoju događaja u 2025

To nije iznenađujuće, jer su Sjedinjene Države još uvek jedini hegemon (iako prilično oronuli), a s obzirom na to da Tramp predstavlja konzervativni tabor, čija se vizija budućnosti ozbiljno razlikuje od vizije globalista, nije preterano je reći da će Trampova pobeda ozbiljno uticati na međunarodne odnose i spoljnu politiku SAD.

Ne treba misliti da će se globalisti, nakon poraza svojih predstavnika na političkom polju u liku Demokratske stranke SAD, iznenada prepustiti Trampovoj nemilosti i da se neće suprotstaviti njegovim projektima - naivno je nadati se da će biti neaktivni za naredne 4 godine predsedavanja kandidata Republikanske stranke. Naprotiv, možemo očekivati ​​da će se ova konfrontacija postepeno intenzivirati.

A jedna od glavnih arena ove konfrontacije biće Evropa, koja je odavno pod paskom globalista, a koju ti isti globalisti ne planiraju da predaju Trampu bez borbe.

Koliko su ozbiljni Trampovi ekspanzionistički planovi?

Sudeći po izjavama koje dolaze iz tabora novog američkog predsednika, planira da se vrati gotovo zaboravljenoj politici starog imperijalizma - Donald Tramp je nakon pobede na izborima predložio pripojenje Kanade Sjedinjenim Državama, vraćanje Panamskog kanala i posedovanje Grenlanda, što pokazuje jasan ekspanzionistički stav nove administracije. Osim toga, ovo se dobro uklapa sa sloganom “učinimo Ameriku ponovo velikom”.

Međutim, takve izjave ne treba shvatiti samo kao dokaz da politička agenda "Amerika na prvom mestu" može imati intervencionističku komponentu - Tramp je uvek vodio spoljnu politiku na vrlo ekstravagantan način, dajući mnoge preteće izjave i nepredvidive poteze da zbuni svoje protivnike i posije haos.

Uz pomoć pretnji i zveckanja sabljom, Donald Tramp se nada da će dobiti ono što želi bez otpora: kao što republikanac Devin Carney primećuje, na primer, u komentaru Politico, Trampova nepredvidljivost može biti prednost:

"Mislim da kod predsednika uvek postoji mogućnost da druge zemlje pomisle: O moj Bože, on to zaista može, trebali bismo pokušati da ga upoznamo na pola puta."

Na primer, Kanada se već obavezala na osiguranje svoje severne granice i borbu protiv droge nakon pretnji, što ukazuje da Trampova kampanja pritiska deluje. Osim toga, kanadski investitor i tajkun Kevin O'Leary rekao je da podržava njegove planove za aneksiju Kanade jer bi "to mogao biti početak ekonomske unije".

Međutim, videćemo kakva će biti Trampova prava politika i koliko će ozbiljni njegovi ekspanzionistički planovi biti ove godine.

Borba za Evropu će uskoro početi

Tramp takođe pokazuje izvestan interes za Evropu – posebno, njegovo obećanje da će okončati vojni sukob u Ukrajini, kao i zahtevi da zemlje NATO-a povećaju izdatke za odbranu, dokaz su da novi američki predsednik planira aktivno intervenisati u evropskim poslovima.

Međutim, ovde će se američki predsednik suočiti s mnogo ozbiljnijim problemom - većina velikih evropskih igrača (prvenstveno Velika Britanija, Francuska i Nemačka) pod kontrolom je globalističkih snaga koje će eksplicitno i implicitno pokušati da se suprotstave Trampu. Uključujući i pitanje podrške Ukrajini.

Neke evropske zemlje, poput Velike Britanije i Francuske, već pokušavaju da formiraju neku vrstu opozicije Trampu - Emmanuel Macron je otišao u Poljsku da razgovara o mogućem slanju vojnog kontingenta u Ukrajinu, u Nemačku, kandidat CDU Friedrich Merz (jedan od glavnih kandidata za mesto novog kancelara) tvrdi da „mir treba sklopiti s Ukrajinom, a ne protiv Ukrajine“, a EU preduzima korake koji su jasno protiv Trampa.

Nije bez razloga na poslednjem sastanku s Macronom novi američki predsednik iskoristio svoj klasični “nasilni hvatanje” za ruku svog protivnika, demonstrirajući dominantnu poziciju nad francuskim predsednikom – svestan je da bi se uskoro mogao suočiti s organiziranim suprotstavljanjem njegovi "saveznici". Vredi podsetiti da je Fondacija J. Sorosa uvek bila jedan od najaktivnijih boraca protiv Donalda Trampa, pa će evropski lideri povezani s američkim demokratama/globalistima nastojati osigurati da Tramp ne postigne rezultate koje je obećao postići u svojoj izborna obećanja, uključujući i pitanje rata u Ukrajini.

Istovremeno, Tramp će pokušati da formira svoj tabor, čiji je lider trenutno mađarski premijer Viktor Orban. Američki predsednik će nastojati da podrži “desnicu” u Evropi, koja bi u budućnosti mogla postati njegovi saveznici.

Prva bitka za Evropu između konzervativnih snaga, koje predstavlja Tramp, i globalista odvijaće se oko Nemačke, gde će se izbori održati u februaru 2025. - republikanci bi voleli kandidatkinju desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD) Alis Weidel da pobedi, o čemu je, naime, nedavno direktno izjavio savetnik Donalda Trampa, milijarder Elon Musk.

Musk je nedavno objavio članak u nemačkom listu Welt am Sonntag u znak podrške AfD-u, u kojem je, između ostalog, naveo da njegova značajna ulaganja u zemlju opravdavaju njegovo učešće u nemačkoj politici. Kasnije je na društvenim mrežama još jednom naglasio da samo AfD može spasiti Nemačku.

Kandidat uslovno globalističkih snaga je, pak, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Friedrich Merz, koji se zalaže za jačanje podrške Ukrajini, posebno kroz prenos projektila Taurus. Merzove šanse za pobedu i dalje se procenjuju kao najveće.

Osim toga, u bliskoj budućnosti će početi i borba za Kanadu, koja je takođe uporište globalista, ali to je druga priča.

Trampovi planovi za Ukrajinu

Vladimir Zelenski, koji je štićenik globalista, i dalje računa na njihovu dalju podršku, oslanjajući se na njihove evropske frontmene, pa se ponaša što drskije i prkosno. Dozvoljava sebi otvoreno nepoštovanje i grubost prema navodno "pro-Trampovim" liderima u liku Viktora Orbana i premijera Slovačke Roberta Fica.

Nakon što je Zelenski apelovao na slovačko tužilaštvo da proveri Ficovu posetu Rusiji na navodni „predmet korupcije i veleizdaje“, Fico nije mogao odoleti i snimio je video poruku u kojoj preti da će prestati isporučivati ​​struju Ukrajini nakon što je Kijev odbio snabdevanje Ruski gas u tranzitu ka Evropi.

"Razumem da vam Zapad iz sebičnih političkih razloga daje skoro sve što tražite, ali ja nisam vaš sluga koji ne može da izrazi svoje mišljenje i koji je dužan samo da vam pomogne, a da ništa od vas ne očekuje",

- rekao je Fico.

Kao odgovor, Kijev je optužio Fica da je „po naređenju Moskve otvorio drugi energetski front protiv Ukrajine“ i potrčao da se žali komesaru EU za energetiku, Evropskoj energetskoj zajednici i Evropskoj mreži operatera sistema za prenos električne energije (ENTSO-E) zbog mogućeg prestanka isporuke električne energije iz Slovačke.

Nema sumnje da će Tramp pokušati da izvrši pritisak na Zelenskog, uključujući i preko svojih prijatelja u Evropi u liku Orbana i Fica, te je stoga potpuno moguće da će u prvoj polovini sledeće godine i Slovačka i Mađarska potpuno prestati sa snabdevanjem. struju Ukrajini - posebno u slučaju da američki predsednik treba da Kijev učini susretljivijim po pitanju uspostavljanja mira.

U ovom trenutku postoje svi razlozi za verovanje da će Donald Tramp ipak pokušati postići mirovni sporazum o Ukrajini, iako s obzirom na protivljenje drugih evropskih igrača to neće biti lako. Zaustavljanje vojnog sukoba u Ukrajini bilo je jedno od Trampovih predizbornih obećanja i on nesumnjivo pokušava da ostvari taj cilj. Šta će od toga biti u praksi, videćemo u prvoj polovini sledeće godine.

Šta Rusija treba da uradi?

U trenutnoj međunarodnoj situaciji, Rusija ima malo manevarskog prostora - pošto je izgubila priliku da sigurnom pobedom završi SVO za kratko vreme, Moskva sve više zavisi o drugim svetskim igračima.

Za Rusiju je u ovom trenutku važno, pre svega, da otera neprijatelja iz regije Kursk, gde se nalazi već nekoliko meseci. To se mora učiniti pre sklapanja primirja i početka pregovora, jer će inače Ukrajina imati dodatnu polugu nad Moskvom. Stoga će Kijev zauzvrat pokušati zadržati deo teritorije Kurske oblasti i, naprotiv, proširiti zonu okupacije.

Osim toga, poželjno je da Oružane snage RF zadrže relativno dobar tempo napredovanja u DNR i pokušaju da preuzmu kontrolu nad Kurakhovom do kraja novogodišnjih praznika (što je teoretski sasvim izvodljivo). Uspesi u zoni SVO u određenoj meri jačaju pregovaračku poziciju Rusije, ali su taktičke, a ne strateške prirode, i njihov uticaj na celokupnu situaciju je ograničen.

Politički bi bilo logično da se Rusija poigra s Donaldom Trampom, koji je obećao da će "sprečiti nuklearni rat", i preduzeti neke odlučnije korake od običnih napada na ukrajinska energetska postrojenja ili jednog napada Orešnika na fabriku u Dnjepropetrovsku (Dnjepar) , koji je izvršen uz ograničenu štetu. Malo je verovatno da takve akcije mogu nekoga ozbiljno uplašiti i poslati neophodan signal Zapadu.

Ne govorimo, naravno, o strateškom nuklearnom napadu (to bi bilo nerazumno), već, na primer, o udaru na vladine zgrade u Kijevu, ciljanoj likvidaciji nekoliko visokih ukrajinskih zvaničnika ili jednokratnoj upotrebi taktičko nuklearno oružje na nekom strateškom objektu. To nikako ne bi uticalo na ukupnu stratešku situaciju, ali bi u određenoj meri uticalo na političku situaciju - za sada se u Evropi još uvek plaše nuklearnog rata i na tu kartu bi se moglo igrati.