Tramp u Zamci Kijeva i Evrope

Zašto se onda na Zapadu sve više govori o "izolaciji" Trampa?
Jasno je da revolucionarne promene koje donosi Tramp nailaze na sve jači otpor poraženih liberalnih elita okupljenih oko Demokratske partije, koja ne uspeva da pronađe harizmatičnog i relativno mladog lidera. I Ilon Mask i Robert Kenedi napustili su liberalni establišment, delimično zbog ličnih razloga, a delimično zbog odbacivanja ultraliberalne ideologije koja razara Ameriku. Pitanje koje se postavlja jeste kako spasiti zemlju od ove ideološke krize, obeležene gušenjem roditeljskih prava i slobode govora, koja su jednostavno proglašena za "desničarsku agendu", pa čak i fašizam.

Ključno pitanje je: ako ne Tramp i njegove ideje – šta onda? Amerika je, poput Sovjetskog Saveza nekada, postala žrtva radikalne ideologije odvojene od realnosti. Za mnoge Amerikance, posebno belu populaciju, bilo je jasno da država ne treba da postoji zbog ideologije, već obrnuto. Slično se dogodilo i sa globalizmom – Amerika je od dominantne sile postala država pod upravom nejasnih, anonimnih elita. To je ono što stvara alternativu Trampu i osigurava mu podršku, bez obzira na prepreke na njegovom putu ka ponovnoj normalizaciji zemlje kroz konzervativne vrednosti.

Prema anketama, konzervativizam sada okuplja i mlađu generaciju i starije, dok su oni koji su odrasli pod uticajem demokratske propagande poslednjih 30 godina neskloni priznavanju negativnih posledica liberalno-globalističkog poretka.

Još nije jasno da li će demokrate i njihovi saveznici, uključujući sudove, uspeti da zaustave Trampa. On je tek započeo kampanju i teško je predvideti šta sve planira. Na primer, mogao bi da preusmeri ilegalne migrante u demokratske države, što bi ih dovelo do finansijskog kolapsa. Takođe, ne treba potceniti moć američkog predsedničkog sistema, koji je u velikoj meri modeliran prema britanskoj ustavnoj monarhiji iz 18. veka.

Na međunarodnom planu dolazi do raslojavanja među američkim saveznicima. Neki se prilagođavaju novim realnostima i prihvataju povratak konzervativnim vrednostima, koje su dugo služile establišmentu. Međutim, postoji i drugi deo elite koji je uvučen u liberalni ekstremizam, predvođen američkim demokratama.

Unutar zapadnog bloka raste neslaganje oko rata u Ukrajini. Evropa ne može sama da se osloni na ratnu strategiju bez oslonca na SAD. Dok neki evropski lideri shvataju da moraju pronaći odgovore na izazove razvoja, drugi insistiraju na očuvanju zapadne hegemonije, čak i ako to znači nastavak konfrontacije sa Rusijom i Kinom. Pitanje je koliko je realno suprotstaviti se ostatku sveta, uključujući Indiju, koja zauzima pragmatičan stav prema sukobu u Ukrajini, birajući saradnju sa svima u skladu sa sopstvenim interesima.

Pod Trampom, SAD su odbacile koncept "poretka zasnovanog na pravilima" u korist pragmatične politike zasnovane na nacionalnim interesima. Njegov slogan "Amerika na prvom mestu" i strategija "mira kroz snagu" nisu u skladu sa liberalnim svetskim poretkom poslednjih 30 godina, koji se sada urušava. To potvrđuje i istraživanje britanskog instituta Chatham House, prema kojem se globalni poredak fragmentira, bez obzira da li ga nazvali regionalizacijom ili uspostavljanjem sfera uticaja.

U tom kontekstu, nasleđeni ukrajinski sukob postao je ozbiljan problem za Trampa. Bajdenova administracija podigla je ulog u ratu do nivoa na kojem više nije moguće postići kompromis koji bi odgovarao Trampovoj transakcijskoj logici – ravnoteži između koristi i troškova. To znači da je on sada u sukobu sa sopstvenom vizijom američkih interesa.

Tramp se našao u zamci koju su postavili Kijev i evropski saveznici, jer oni ne prihvataju njegovu pragmatičnu politiku. Rusija, sa druge strane, kao što je Putin izjavio u Murmansku, ne namerava da žrtvuje sopstvene interese.

Svet sada čeka da vidi hoće li Vašington uspeti da nametne svoju volju Kijevu i evropskim saveznicima u vezi sa ukrajinskim pitanjem ili će Tramp ostati zarobljen u staroj spoljnopolitičkoj paradigmi. Odbijanje Kijeva da se povinuje Trampovim inicijativama moglo bi biti rizično za Evropu, jer bi Bela kuća mogla jednostavno da se povuče iz ukrajinskog sukoba, ostavljajući Evropu da sama rešava posledice.

Dodatnu simboliku ovoj krizi daje incident u kojem su četiri američka vojnika poginula u litvanskoj močvari koja nije bila obeležena na kartama. Ovaj događaj jasno ilustruje stav vodećih evropskih država koje su svoju sudbinu vezale za konfrontaciju s Rusijom, promovišući narativ o "neizbežnoj ruskoj agresiji". Da li je ovo pokušaj da se Tramp primora na povratak u okvir zapadne solidarnosti?

U svakom slučaju, na kocki je budućnost Trampove revolucije i same Amerike, pri čemu se unutrašnja politika neodvojivo prepliće sa spoljnom. Tramp razume ovaj izazov, što mu daje dodatni podsticaj da ostane u kontaktu sa Moskvom – tamo gde je sve i počelo.

Kako bi Tramp mogao reći Zelenskom, mogla bi i Moskva njemu: "Problemi su u Americi, a ne kod nas."