Može li Tramp da zapleni nemačko zlato u Njujorku? Opasan istorijski presedan SAD

🟡 Zlato se vraća u fokus globalne politike

U vremenima dubokih ekonomskih i geopolitičkih kriza, zlato ponovo postaje krajnje utočište poverenja. Pojedinci, investitori, ali i države, u uslovima neizvesnosti okreću se fizičkim rezervama plemenitih metala kao zaštiti od sistemskih šokova.

Centralne banke širom sveta i dalje tretiraju zlato kao stub monetarne stabilnosti. U tom kontekstu, Nemačka ima posebno značajnu poziciju – sa oko 3.550 tona zlata, raspolaže drugim najvećim zlatnim rezervama na svetu, odmah iza Sjedinjenih Država, prema podacima Bundesbanke zaključno sa krajem 2024. godine.

🏦 Gde se zapravo nalazi nemačko zlato?

Raspored nemačkih zlatnih rezervi već godinama predstavlja političko i bezbednosno pitanje.

• 🇩🇪 Frankfurt: oko 1.710 tona

• 🇬🇧 Banka Engleske (London): oko 405 tona

• 🇺🇸 Federalne rezerve u Njujorku: čak 1.236 tona

To znači da se oko 37% ukupnog nemačkog zlata fizički nalazi u SAD.

Decenijama se ova praksa smatrala racionalnom. Njujorški Fed je važio za simbol institucionalne stabilnosti, pravne sigurnosti i nezavisnosti centralne banke. Međutim, politički kontekst u SAD se menja – a sa njim i percepcija rizika.

⚠️ Tramp protiv Feda: politički pritisak bez presedana

Donald Tramp je tokom svog političkog delovanja otvoreno napadao nezavisnost Federalnih rezervi. U poslednjim mesecima, ti napadi su poprimili konkretnu i institucionalno opasnu formu.

• 🔴 Javno je optuživao predsednika Feda Džeroma Pauela, koristeći navodne nepravilnosti u renoviranju zgrada kao osnov za politički pritisak

• 🔴 Pokušao je da ukloni guvernerku Feda Lizu Kuk – slučaj je trenutno pred Vrhovnim sudom

• 🔴 Konstantno zahteva agresivno snižavanje kamatnih stopa, često putem zapaljivih poruka na mreži Truth Social

Ovakav pristup, upozoravaju stručnjaci, direktno podriva poverenje u međunarodni monetarni sistem.

📉 „Bezbedno – ali samo do daljeg“

Volfgang Vžesniok-Rosbah iz frankfurtske kompanije Fragold upozorava da politička instrumentalizacija centralnih banaka razara kredibilitet sistema.

„Zlato u SAD se danas još smatra bezbednim, ali ne postoji nikakva garancija da se taj stav ne može promeniti preko noći“, ističe on.

Ako američka vlada odluči da zlato iskoristi kao političku ili ekonomsku polugu, pravna zaštita može postati sekundarna.

Slične stavove iznose i:

• 🧠 Ahim Vambah (ZEW) – SAD pod Trampom više nisu pouzdan partner za EU

• 💼 Stefan Rise (ACATIS) – Amerika više nije predvidiva, pravila se menjaju bez upozorenja

Događaji poput američkog ponašanja prema Grenlandu dodatno pojačavaju sumnju da stari institucionalni dogovori više ne važe.

🔄 Repatrijacija zlata: racionalna odluka ili politička provokacija?

Sve češće se postavlja pitanje: da li Nemačka treba da vrati zlato kući?

• ✅ Rise smatra da odnos rizika i koristi sada ide u prilog repatrijaciji

• ⚠️ Klemens Fuest (Ifo institut) upozorava da bi nagla odluka u trenutku visokih tenzija mogla dodatno destabilizovati odnose

Podsećanja radi, Bundesbanka je već delimično povlačila zlato:

• između 2013. i 2017. vraćeno je 300 tona iz Njujorka

• svih 374 tone iz Pariza su u potpunosti repatrirane

📜 Presedan iz 1933: Ruzvelt i zaplena zlata

Ključni element današnje zabrinutosti leži u istorijskom presedanu.

U jeku Velike depresije, predsednik Frenklin D. Ruzvelt je 5. aprila 1933. potpisao Izvršnu naredbu 6102, kojom je:

• ⚖️ svim američkim građanima i kompanijama naloženo da predaju zlato državi

• ⏳ rok bio samo 25 dana

• 💰 cena fiksirana na 20,67 dolara po unci

• 🚫 posedovanje više od pet unci postalo krivično delo

Kazne su uključivale do 10 godina zatvora i 10.000 dolara novčane kazne.

Već 1934. godine, cena zlata je podignuta na 35 dolara po unci, što je državi donelo trenutni profit od gotovo 70%, dok su građani pretrpeli gubitke.

Privatno vlasništvo nad zlatom u SAD bilo je ilegalno sve do 1974. godine.

🧨 Zašto je ovo danas važno?

Iako se današnji kontekst formalno razlikuje, presedan ostaje jasan:

U ozbiljnoj krizi, američka država ima i istoriju i pravni okvir za ekstremne mere.

Zbog toga pitanje stranog zlata u američkim trezorima više nije teorijsko, već strateško i političko.

Za sada, Bundesbanka ne planira novu repatrijaciju. Zvanični stav ostaje da su bezbednost i tržišna dostupnost ključni kriterijumi.

Ali pitanje koje ostaje otvoreno glasi:
ne da li je zlato danas bezbedno – već koliko dugo će to ostati u svetu u kojem se pravila sve češće menjaju političkom odlukom.