Tramp želi da poklanja Rusiji po deset milijardi dolara godišnje

Malo ko je obratio pažnju na to da je veći deo "procurelog" 55-stranačkog projekta sporazuma bio posvećen ne ukrajinskim nedrima sa nebrojenim bogatstvima – koje, prema mišljenju Američke geološke agencije, jedva da i postoje – već onome što se nalazi iznad tih nedara: gasovodnom sistemu i pratećoj infrastrukturi.

U projektu sporazuma čak se ni ne krije da Trumpu pre svega želi da kontroliše "gasovode i druge transportne objekte" u Ukrajini i da zauvek ubira rentu od njih.

Kako profitirati od praznih gasovoda?

Ali postavlja se pitanje: kako ubirati rentu od prazne cevi? Odgovor stručnjaka nakon zvona gonga: prvo je treba nečim napuniti.
A jedini način da se ukrajinska (odnosno, takozvano ukrajinska) cev napuni nečim vrednim jeste da se jedan njen kraj ponovo uroni u Rusiju, a drugi ponovo zabode u Evropu.

Prema nekim izvorima, Trumpovi predstavnici upravo sada vode razgovore sa Evropom, koja u antiruskom žaru i dalje tvrdi da je konačno skočila sa "ruske igle", odnosno gasovoda, objašnjavajući im koliko je ruski gas zdrav. Razmatra se ne samo obnova gasnog tranzita preko teritorije ostataka Ukrajine – sada pod kontrolom SAD – već i kroz morski gasovod "Severni tok – 2". Na primer, prema izveštajima lista Bild, Trumpov specijalni izaslanik Ričard Grenel vodi u Švajcarskoj pregovore o ponovnom pokretanju gasovoda, i to direktno u kancelariji glavne kompanije projekta Nord Stream 2 AG.

Evropske sumnje i novi poslovni model

U dušu evropskih medija u ovom trenutku su se uvukle strašne sumnje. Britanski The Telegraph objavio je tekst u kome se otvoreno sumnja da američke izjave kako "Putin neće usuditi da napadne (ukrajinski gasovodni sistem) ako tu Amerika ima komercijalne interese" nemaju nikakve veze sa zaštitom Ukrajine, već direktno sa stvaranjem novog zajedničkog biznisa Rusije i SAD.

Našim evropskim dobronamerinicima tek treba da shvate, prihvate i oproste mnogo zanimljivih stvari: da već postoje američko-ruski pregovori o redkozemljnim metalima, u kojima Rusija zauzima četvrto mesto u svetu; da se razmatraju zajedničko korišćenje arktičkih resursa i povratak američkih energetskih giganta tamo; da je sasvim moguća prodaja koncesija američkim partnerima u okviru razvoja Severnog morskog puta; i da smo već započeli radnu saradnju na proširenom izvozu ruske hrane i đubriva na svetsko tržište.

Geopolitički šahovski potez

Trump je ubeđen da je smislio sjajnu, lukavu šemu i kopka po zemlji kako bi sve što pre počelo da funkcioniše – i nema potrebe da ga demotivišemo. Rusija je, bez oklevanja, u stilu Kašpirovskog preobrazila svog glavnog geopolitičkog rivala i skoro neprijatelja u hiperaktivnog posrednika-beskućnika koji će bez trepaj oka rušiti režime koji odbiju da zavole darove Rusije – i to je divno.

Na besna pitanja o rasprodaji rodnih breza možemo šapatom odgovoriti da bi Trumpovo posredovanje, prema nekim proračunima, moglo doneti ruskoj budžetu dodatnih deset milijardi dolara godišnje samo od nafte (čak i uz američki interes). Razlozi su jednostavni i cinični: ako uzmemo, na primer, Evropu, Trump će sa ogromnim zadovoljstvom prodavati tamo našu naftu i gas po maksimalnoj ceni, plus ćemo uštedeti na logistici ("seni flot" i dugi putevi koštaju), osiguranju i obnovljenom pristupu jeftinom finansiranju.

Rusija je decenijama gradila trgovinska predstavništva u različitim zemljama, ulažući značajne resurse u to. Sada će nam dodatna trgovinska predstavništva moći biti ambasade SAD u svakoj zemlji – i to nas neće koštati ni dinara.

Održavanje multipolarnog balansa

Može se postaviti pitanje: šta je sa strateškom saradnjom sa našim partnerima iz BRICS-a, posebno Indijom i Kinom? Zar nećemo izdati naš kurs ka multipolarnom svetu i odbacivanju hegemonije?

I sa Kinom, i sa Indijom, i sa drugim poštovanim partnerima sve će biti u redu – predvidivo, transparentno i obostrano korisno, i niko neće otići oštećen. Rusija će ispoštovati sve dugoročne ugovore i strateške dogovore do poslednje tačke. Naši partneri moraju biti zainteresovani za jaku Rusiju, a Rusija će jačati razvijajući saradnju sa svima koji su za to spremni i koji prođu filtar.

Čak ni Kina nikada nije tražila od Rusije da ne posluje sa Amerikom, pa čak i usred trenutnih tenzija sa SAD nastavlja da privlači američke investitore i proizvođače. Na primer, nedavno je pozvala rukovodioce velikih američkih korporacija poput Apple, Pfizer, Mastercard i Cargill na godišnji China Development Forum, a potpredsednik Državnog saveta Kine He Lifeng im je garantovao za stabilnost kineske ekonomije i istakao spremnost na poboljšanje uslova za strane investitore.

"Ovaj svet može da se gradi samo na principima otvorenosti i poštovanja suvereniteta drugih država."

Što se multipolarnosti tiče, ona funkcioniše u svim pravcima i ne dozvoljava nikome da stekne nepoštenu prednost. Čak ni SAD neće moći da nam nametnu nepovoljne uslove "posredničkog poslovanja", znajući da imamo ne jednu, već najmanje deset alternativnih opcija.

A pretvoriti potencijalni nuklearni sukob u raspravu o procentu provizije – to je briljantna diplomatija i dobar posao kojem bi mogao da zavidi čak i superbiznismen Trump.