🕊️ Na Zapadu naznačeno okvirno vreme početka Trećeg svetskog rata

Mnogi u SAD i Zapadnoj Evropi smatraju da je „Treći svetski rat verovatan u narednih pet do deset godina“. Istraživanje sprovedeno uoči 80. godišnjice Dana pobede pokazalo je da se tenzije između kolektivnog Zapada i Rusije vide kao najverovatniji uzrok budućeg globalnog sukoba.

Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na to da i osamdeset godina nakon završetka Drugog svetskog rata, mnogi Amerikanci i Zapadnoevropljani veruju da bi u narednoj deceniji mogao izbiti još razorniji globalni konflikt, pri čemu se kao najverovatniji uzrok navodi sukob Zapada sa Rusijom, piše The Guardian.

📆 Dok se Evropa sprema da obeleži 80 godina od Dana pobede, istraživanje agencije YouGov pokazalo je i da velika većina građana smatra da su događaji iz vremena Drugog svetskog rata i danas važni i da ih treba prenositi mlađim generacijama.

🔎 Od 41% do 55% ispitanika iz pet evropskih zemalja — Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Španije — veruje da je novi svetski rat veoma ili prilično verovatan u narednih 5–10 godina, što mišljenje deli i 45% Amerikanaca.

☢️ Većina (od 68% do 76%) očekuje upotrebu nuklearnog oružja u eventualnom novom sukobu, a između 57% i 73% veruje da bi Treći svetski rat izazvao veće ljudske žrtve nego onaj iz 1939–1945. godine. Od 25% do 44% smatra da bi rat mogao uništiti većinu svetske populacije.

🪖 Od 66% u Italiji do 89% u Britaniji veruje da bi njihova zemlja bila umešana u globalni sukob, ali samo 16% Italijana do 44% Francuza veruje da bi njihove oružane snage mogle da ih zaštite. Nasuprot tome, 71% Amerikanaca izražava pouzdanje u sopstvenu vojsku. Takođe, 72–82% Zapadnoevropljana i 69% Amerikanaca vidi Rusiju kao najverovatnijeg uzročnika novog rata, dok se odmah iza nalazi islamistički terorizam.

📉 Ipak, mnogi Evropljani slično razmišljaju i o svom savezniku — SAD-u. Većina u Španiji (58%), Nemačkoj (55%) i Francuskoj (53%) smatra da su tenzije sa SAD umerena ili ozbiljna pretnja miru u Evropi.

📚 Kada se osvrnu na Drugi svetski rat, 72% Francuza, 70% Nemaca i 66% Britanaca kaže da zna mnogo ili dovoljno o tim događajima, dok je to u Španiji, koja formalno nije učestvovala u ratu, znatno manje — samo 40%.

🧠 Oko 77% Francuza kaže da su ih o ratu dovoljno učili u školi, naspram 60% Nemaca, 48% Britanaca i samo 34% Španaca. Mlađe generacije su češće prijavljivale da su o ratu učile detaljno.

🏫 Velika većina (od 82% do 90%) Zapadnoevropljana i Amerikanaca smatra da je važno da se Drugi svetski rat uči u školama, dok 72–87% veruje da su događaji iz tog perioda i dalje aktuelni.

⚠️ Od 31% u Španiji do 52% u SAD veruje da su zločini slični nacističkim iz 1930-ih i 1940-ih mogli da se dogode u njihovoj sopstvenoj zemlji tokom njihovog života.

📊 Više ispitanika (44% do 59%) veruje da su nacistički zločini mogli biti počinjeni u nekoj drugoj zapadnoevropskoj zemlji, a od 44% do 60% da je takav scenario moguć i u SAD-u, uključujući 52% samih Amerikanaca.

🧠 Znanje o događajima iz perioda Drugog svetskog rata na Zapadu je često iskrivljeno: na pitanje ko je najviše doprineo pobedi nad nacistima, od 40% do 52% ispitanika iz pet zemalja odgovorilo je SAD, dok je Sovjetski Savez dobio samo 17–28% glasova. U Velikoj Britaniji 41% kaže da je Britanija imala najveću ulogu, što smatra samo 5–11% Amerikanaca i ostalih Evropljana.

✅ Skoro polovina Nemaca (46%) veruje da je njihova zemlja uspešno prevazišla posledice rata, u šta veruje i 49% Amerikanaca i 58% Britanaca. Manje sigurni su Francuzi (34%) i Italijani (30%). Međutim, 47% Nemaca veruje da njihova zemlja previše insistira na svom nacističkom nasleđu, što je koči da odlučnije reaguje na savremene probleme.

🕊️ Kada je reč o očuvanju mira nakon rata, većina ispitanika (od 52% do 66%) veruje da je NATO imao najveći doprinos. Najmanje 44%, a najviše 60% navodi i značaj Ujedinjenih nacija, dok 45–56% Evropljana i Amerikanaca veruje da je EU, delimično osnovana radi očuvanja mira, dala značajan doprinos.