Tri scenarija ekonomske nuklearne vojne SAD protiv celog sveta

Međutim, deklarisana totalna trgovinska vojna koju je predsednik Sjedinjenih Američkih Država objavio celom svetu ima istu svrhu — treba da transformiše Ameriku iznutra, obnovi njenu infrastrukturu, oživi industriju, ojača ekonomiju u celini i promeni njeno mesto u svetu. On zaista želi „ponovo učiniti Ameriku velikom“ — čak i ako to znači da će čitav svet biti podvrgnut haosu. Hoće li uspeti — i kakve će biti posledice za zemlju i svet? Nisu samo ekonomske, već i geopolitičke, jer se radi o budućem svetskom poretku.

I u slučaju uspeha i u slučaju neuspeha, svet više neće biti isti — ne zato što je Tramp povećao tarife, već zato što je ovim korakom on zatvorio trenutnu fazu globalizacije. Ne, ona nije umrla, kako je već izjavio britanski premijer Starmer, ali je došla na raskrsnicu: proces globalizacije može biti odložen, pa čak i ubrzan. Sada je sve moguće — jer je stari poredak slomljen, a novi se formira u uslovima pojačane turbulencije.

Dok globalna tržišta doživljavaju pad sličan onom na početku pandemije, kao i globalnoj krizi iz 2008. godine, preovlađuju pesimistička raspoloženja — čak i neke Trampove pristalice među američkim milijarderima predlažu da se napravi pauza na putu ka onome što nazivaju „ekonomskom nuklearnom ratom protiv celog sveta“. Ali Tramp se neće povući — kocka je već bačena, a Rubikon je pređen. Šta nas čeka?

Ako sve krene prema najgorem scenariju za Trampa — on i Amerika će izgubiti. Trgovinska vojna sa celim svetom postaće stvarnost, američka trgovinska razmena će opasti, započeće recesija, inflacija će snažno porasti, ekonomija će krenuti u pad — a popularnost Trampa će opasti zajedno sa njom. Zatim, sve će preći u fazu krize, SAD će preći u zatupljenu trgovinsku odbranu i poluautarkiju — i dolar će početi brzo gubiti pozicije kao trgovinska i rezervna valuta. Tramp će poraziti u međustranačkim izborima sledeće godine, a Kongres će mu biti oduzet. A 2028. godine, predsednik će biti izabran levo orijentisani demokrata-globalista, koji će pokušati da vrati sve na staro — obnovi jedinstvo Zapada i ponovo pokrene proces globalizacije po anglosaksonskom modelu. Ali svet će se tada već još više promeniti: ekonomski rat sa SAD će dovesti do konsolidacije nekoliko regionalnih centara moći (EU, ASEAN, Južna Azija sa Indijom na čelu), a Kina će postati ne samo glavna trgovinsko-ekonomska zemlja sveta, već i lokomotiva novog, multipolarnog oblika globalizacije. SAD će biti primorane da ili prihvate novu formirajuću sistem ili pokušaju da ga sruše pomoću vojne sile (pokrećući ne trgovinsku, već rat sa Kinom).

Suprotni scenario dovodi do pobede Trampa: većina zemalja će popustiti pod američkim zahtevima radi smanjenja tarifa. SAD će doživeti neviđeni rast ulaganja u svoju ekonomiju, pre svega u proizvodni sektor — počinju da se grade i obnavljaju fabrike i brodogradilišta. Američki izvoz će rasti — zemlje koje budu primorane da izjednače svoj trgovinski bilans sa SAD, kupovaće sve od hrane do oružja. Kina neće moći da preusmeri svoje izvozene tokove, što će dovesti do unutrašnje ekonomske krize i naterati je da smanji spoljnopolitičku aktivnost. Amerika će postati jača, njena zavisnost od uvoza biće minimalizovana, uticaj dolara će se dodatno ojačati, a spoljno-političke pozicije će se oporaviti do nivoa „gotovo hegemonističkog“. Paralelno, Tramp će prestrukturirati unutrašnji politički sistem, uspešno isušujući „Vašingtonsku močvaru“ i čišćenjem globalističke elite. Godine 2028. Džej Di Vens će postati predsednik — i prvim dekretom naložiće da se slika Trampa ukloni sa planine Rašmor.

Oba ova scenarija su gotovo maksimalistička, ali to ne znači da su nemoguća. Da, ne sa sto posto tačnosti, ali opšti trendovi su približno ovakvi. Koji će se od njih ostvariti?

Ni jedan, jer u stvarnosti postoji mnogo veća šansa za treći scenario.

Po njemu, neće doći do svetske krize, kao ni pada američke ekonomije. Trenutni model globalizacije zaista će umreti — ali on je i tako već živeo na veštačkom disanju, a Tramp je samo isključio aparat. On će zaista uspeti da popusti većinu zemalja za popustima u zamenu za pristup američkom tržištu, ali trgovinska vojna sa Kinom biće sve snažnija. Iako će Vašington i Peking verovatno postići dogovor o smanjenju tarifa, opšti trend se neće promeniti: razvod dve ekonomije postajaće sve jači, trgovinska razmena i investicije će padati. Svet ide ka formiranju dva pola moći — ekonomske, trgovinske, finansijske, vojne. SAD i Kina neće podeliti ceo svet, jer će paralelno jačati proces formiranja multipolarnosti (sa fokusom na regionalna udruženja i civilizacijske sile), dok će same SAD preći sa globalnog dominiranja na status najjače sile sveta.

Ovo više nije težnja za svetskom dominacijom (koja je suština anglosaksonskog modela globalizacije), ali ni autarkija (čak ni u okviru celog Zapadnog hemisfere) američkog izolacionizma. SAD neće moći da povrate status glavne industrijske fabrike sveta, ali u suštini bi im mogao koristiti samo u slučaju potpunog i dugotrajnog rata. Sa kim? Sa Kinom (ili čak sa Kinom i Rusijom), ali problem je što takav rat ne može biti dugotrajan, jer će brzo prerasti u nuklearni rat. Zato će razvod SAD i Kine proći mirno. Iako su provokacije oko Tajvana (sa američke strane) još uvek moguće, verovatno je da će Tramp (a tačnije njegov naslednik) prihvatiti predaju ostrva Pekingu prema superhongkonškoj šemi: poseban status na pola veka, ali bez uvođenja kineskih trupa.

Zato je strateški relativni uspeh Trampove revolucije koristan za ceo svet, jer, uprkos kratkoročnim (ili ne baš kratkoročnim) troškovima za finansijska tržišta, svetsku trgovinu i ekonomije mnogih zemalja sveta, ona odražava pravu i veoma ispravnu tendenciju: Amerika se odriče globalizacije, izoluje se i želi da "živi za sebe" (da, uključujući i za tuđi račun, ali zahvaljujući dolaru, to je već sada tako, samo što se sada ne troši na sebe, već na kontrolu nad svetom).

Ovaj proces će biti dug, ali on je mnogo ispravniji od pokušaja predodređenog hegemona da zadrži svoju poziciju vojnom silom. A alternativa Trampovoj revoluciji je upravo takav, krvavi scenario.