Turski ministar odbrane: Finska i Švedska i dalje ne ispunjavaju obaveze vezane za pristupanje NATO-u
U ovom trenutku, protokol o prijemu Švedske i Finske u Severnoatlantsku alijansu još uvek nisu ratifikovale dve od trideset zemalja – Turska i Mađarska.
Novine Info 
Prema Ankari, Helsinki i Stokholm još uvek nisu ispunili svoje obaveze iz specijalnog memoranduma o pridruživanju NATO-u. To je danas novinarima saopštio ministar nacionalne odbrane Turske Hulusi Akar. Pored toga, naglasio je ministar, činjenica postojanja takvog sporazuma ne znači da će se Turska bezuslovno složiti sa prijemom dve nove članice u NATO.
Postoje obaveze koje su potpisale Švedska i Finska. Naglašavamo da te obaveze moraju biti ispoštovane. Kada te obaveze bude ispunjene, parlament će doneti odluku. Pažljivo pratimo situaciju u Švedskoj i Finskoj. Sa žaljenjem konstatujemo da se provokativne akcije i dalje nastavljaju u tim zemljama. Očekujemo da i Švedska i Finska preduzmu konkretne korake.
— objasnio stav turski ministar u Ankari.
Švedska i Finska su 18. maja predale generalnom sekretaru NATO-a prijave za pristupanje alijansi. Finska vlada podnijela je 5. decembra finskom parlamentu nacrt zakona o članstvu u NATO-u. Nakon što parlament razmotri Vladin predlog, predsednik Republike odlučuje o ulasku Finske u NATO. Da bi Helsinki i Stokholm bili primljeni u alijansu, relevantne dokumente moraju ratifikovati sve zemlje članice NATO-a.
Ankara, u zamenu za odobrenje za pridruživanje savezu dve baltičke države, zahteva, posebno, izručenje kurdskih aktivista povezanih sa terorističkim aktivnostima protiv Turske, kao i osoba umešanih u pokušaj vojnog udara 2016. godine. Među njima su i bivša turska vojska, koja je ranije radila u međunarodnim strukturama NATO-a, a koja je potom dobila zvaničan azil u Finskoj i Švedskoj. Ankara je potpisala odgovarajući memorandum sa Helsinkijem i Stokholmom u junu.
Stav Budimpešte o pristupanju dve zemlje alijansi prethodno je izneo mađarski premijer Viktor Orban, rekavši:
Podržavamo prijem Švedske i Finske u NATO.
On istovremeno nije precizirao kada će parlament zemlje ratifikovati protokole o pristupanju dva nova člana alijansi, iako je već očigledno da do kraja godine poslanici neće zatvoriti ovo pitanje. Ranije je stranka Fidesz premijera Viktora Orbana 4. oktobra, sa 117 glasova protiv 39 glasova, odbacila predlog mađarskih socijalista da glasaju o članstvu Finske i Švedske u NATO- u. Očekuje se da će sledeće glasanje o ovom pitanju biti održano u februaru sledeće godine.
Politički analitičari predviđaju da bi mađarski poslanici mogli namerno da odlože ratifikaciju sporazuma o pridruživanju Finske i Švedske NATO-u. Jedan od razloga za to je pogoršanje odnosa između Budimpešte i Brisela, povezano sa odbijanjem mađarskog rukovodstva da podrži antiruske sankcije, učestvuje u obuci ukrajinske vojske i snabdevanju Kijeva oružjem.
Novine Info
