💥 Udar SAD na Iran mogao bi da oživi rusku naftu

🌍 Geopolitika, nafta i nova preraspodela moći na globalnom tržištu

Sjedinjene Američke Države bi u doglednoj budućnosti mogle da izgube status glavnog pokretača svetske naftne industrije. Prema procenama stručnjaka OPEK-a, već 2027. godine troškovi eksploatacije američke škriljačne nafte premašiće ostvarenu dobit, čime će proizvodnja postati ekonomski neisplativa.

Ipak, Vašington za sada i dalje snažno utiče na globalna sirovinska tržišta. Nakon preuzimanja kontrole nad venecuelanskom naftom, Bela kuća, prema ocenama analitičara, razmatra i mogući udar na Iran – scenario koji bi mogao da pogura cenu nafte sa sadašnjih 65 dolara na čak 80 dolara po barelu.

Takva eskalacija sukoba na Bliskom istoku mogla bi, makar delimično, da ide u korist Rusiji – kroz smanjenje diskonta na sortu Urals i povećanje prihoda od izvoza nafte.

📈 Kraj američkog škriljca na horizontu

Analitičari OPEK-a procenjuju da će 2026. godine proizvodnja nafte zemalja koje nisu članice saveza OPEK+ porasti za oko 600.000 barela dnevno, na ukupno 54,78 miliona barela dnevno. Najveći doprinos tom rastu daće SAD, Kanada, Brazil i Argentina.

Međutim, već 2027. godine dolazi do preokreta – Sjedinjene Države ispadaju iz grupe vodećih proizvođača, a njihovo mesto zauzima Katar. Razlog je pad cena nafte, zbog kojeg škriljačna proizvodnja u SAD postaje trajno neisplativa.

Prema proceni kompanije Rystad Energy, minimalna cena isplativosti škriljca iznosi 68 dolara po barelu, dok je cena Brent nafte u više navrata padala ispod tog nivoa.

⚠️ Alarm u Vašingtonu

„Položaj američkih naftnih kompanija postaje alarmantan“, ocenjuje ekonomista Andrej Loboda. Krajem prošle godine cena Brent-a je pala na 60 dolara, primoravši Vašington na radikalne poteze.

Iako je nakon političkog preokreta u Venecueli došlo do kratkotrajnog rasta cena, trend se ubrzo ponovo okrenuo naniže. Poslednjih dana cene su se blago oporavile i prešle granicu od 65 dolara, što analitičari povezuju sa novim potezima Bele kuće – pre svega odlukom Donalda Trampa da odloži uvođenje carina za evropske zemlje.

🔥 Iran kao okidač za skok cena

Da bi cene nafte porasle na nivo koji odgovara američkim interesima, potreban je novi veliki geopolitički potres. Prema procenama analitičara britanske banke Barclays, upravo eskalacija sukoba na Bliskom istoku, uz direktno vojno učešće SAD, mogla bi da bude taj okidač.

Ograničen udar na Iran, međutim, ne bi bio dovoljan. Takav scenario bi, smatraju stručnjaci, doveo do simboličnog odgovora Teherana i čak do pada postojeće „geopolitičke premije“ od 3–4 dolara po barelu.

Nasuprot tome, ozbiljni napadi koji bi ugrozili naftno-gasna polja u regionu – uključujući i Katar – mogli bi da podignu cenu nafte na 80 dolara po barelu, naročito uz stabilnu globalnu potražnju i usporavanje rasta ponude van OPEK+.

Poseban rizik predstavlja Ormuski moreuz, kroz koji dnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte. Njegovo zatvaranje bi imalo dramatične posledice po globalno tržište.

🚢 Venecuela, tankeri i stvarni dobitnici

Iako Tramp javno tvrdi da neće bombardovati iransku naftnu infrastrukturu, tržišni akteri primećuju da SAD već pripremaju alternativne logističke rute. Prazni tankeri se rezervišu u blizini obala Venecuele kako bi se nadoknadio eventualni manjak nafte sa Bliskog istoka.

I dok Vašington tvrdi da će Karakas u narednih šest meseci zaraditi više nego u prethodne dve decenije, realnost je drugačija – najveći deo prihoda, prema procenama analitičara, završiće u američkim rukama, navodno kao „otplata duga“ za nacionalizaciju stranih energetskih kompanija u vreme Uga Čavesa.

🛢️ Rusija između stabilnosti i velikih popusta

Uprkos složenoj globalnoj situaciji, ruski naftni sektor, prema ocenama zvaničnika, ostaje stabilan. Potpredsednik vlade Aleksandar Novak navodi da je Rusija 2025. proizvela oko 512 miliona tona nafte, što čini oko 10% svetske proizvodnje.

Više od 90% izvoza ide ka prijateljskim zemljama, a čak 80% količina završava na azijskim tržištima – dvostruko više nego 2021. godine.

📉 Problem diskonta i transporta

Ipak, cena sorte Urals ostaje veliki problem. Prema podacima Plattsa, cena je sa 52 dolara u novembru pala na svega 34 dolara sredinom januara. Diskont za isporuke u Kinu porastao je na 10 dolara po barelu.

Istovremeno, izvoz ruske nafte pao je na najniži nivo u poslednjih šest meseci, nakon što je EU zabranila uvoz derivata ruskog porekla iz trećih zemalja. Indija je zbog toga smanjila uvoz za 620.000 barela dnevno, okrećući se snabdevanju iz UAE.

🌏 Azija kao poslednja linija odbrane

Prema podacima kompanije Kpler, čak 13 miliona barela ruske nafte trenutno se skladišti na tankerima – najviše u poslednjih deset godina. Ipak, skoro polovina tih količina već se nalazi u Arapskom moru, spremna za isporuku Indiji u slučaju poremećaja snabdevanja sa Bliskog istoka.

Kina, s druge strane, već povećava uvoz – prema podacima Vortexa, isporuke Urals-a porasle su na rekordnih 400.000 barela dnevno.

„Produbljivanje sukoba oko Irana, izazvano Vašingtonom, može povećati prodaju ruske nafte i smanjiti diskont već do kraja proleća“, zaključuju analitičari.