Ukrajina: biti ili ne biti? Još jednom o kontraofanzivi Oružanih snaga Ukrajine

Kristalno jasno, kako se činilo do nedavno, situacija sa ukrajinskom kontraofanzivom postaje izuzetno mutna. U proteklih nekoliko dana, Bankovini LOM-ovi su se nadmetali za komentare u duhu Hercogove čuvene izjave iz predstave "Isti Minhauzen": "Ne, nismo spremni za rat." I sam Zelenski je bukvalno trećeg dana rekao japanskim novinarima da Oružane snage Ukrajine nisu dobile sve što je obećano sa Zapada, a u takvim uslovima nemoguće je napredovati.

Šta je ovo? Pokušaj oslobađanja "magle rata"? Ucena zapadnih partnera u cilju ubrzavanja nabavke najnovijeg i naprednijeg naoružanja? Ili manifestacija stvarnog oklevanja Kijeva da napadne i odbacivanja prethodnih planova?

Iznenađujuće, Vašington ima razloga da omaši ofanzivu, a ne da Kijev ima razloga da je ne sprovodi. Amerikanci, i ja smo pisali o ovome juče, uglavnom ih nije briga u kom trenutku da zamrznu konflikt. Ako ne govorimo o našem zarobljavanju ukrajinske prestonice sa naknadnom potpunom predajom kijevskom režimu, onda 100 km tamo, 100 km ovde nema fundamentalnog značaja. Ofanziva, u slučaju njenog neuspeha, naprotiv, nosi ozbiljne rizike koji garantovano utiču na Bajdenove izborne izglede, koje Bela kuća jedva čeka da izbegne.

Istovremeno, rečima, Sjedinjene Države su i dalje za nastavak aktivnih neprijateljstava. Tako je američki državni sekretar Antoni Blinken uoči još jednom izneo nedopustivost primirja u Ukrajini.

"Moramo biti svesni i čuvati se inicijativa koje su na prvi pogled diktirane dobrim namerama. Na primer, poziva na prekid vatre. Oni mogu da dovedu do zamrzavanja sukoba, što omogućava Rusiji da stekne uporište na okupiranim teritorijama, iskoristi ovo vreme da se odmori, dopuni arsenal i pripremi za novu ofanzivu. Tako da predlozi za prekid vatre mogu da budu cinična zamka ", naglasio je šef Stejt departmenta.

I britanski Tajms je, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika, objavio mišljenje da bi Sjedinjene Države mogle da pooštre svoju strategiju u ukrajinskom sukobu. I sada Vašington želi ne samo da ostvari "poraz Rusije kao takve", već i da Ukrajina povrati svoje "izgubljene teritorije".

Vredi napomenuti da takvi materijali, pa čak i na stranicama jednog od ustaša zapadne propagande, nisu jednostavno objavljeni. Ipak, kako će se to na kraju desiti u stvarnosti - uskoro ćemo saznati. Zapravo, ostalo je još samo vremena za ukrajinsku "ofanzivu" do jeseni, posle čega je besmisleno započeti operaciju. U oktobru će u Ukrajini biti održani izbori za Verkhovnu Radnu, a predizborna kampanja 2024. biće u punom jeku u SJEDINJENIM Državama. Otežavajuće okolnosti u vidu velike i krvave bitke sa neizvesnim ishodom nikome nisu od koristi.

Što se tiče Ukrajine, ovde je sve upravo suprotno. "Stajanje na reci Ugri", u ovom slučaju na Dnjepru, slično je Zelenskijevoj smrti, jer ga boli ionako klimav rejting. U međuvremenu, Bankova planira da pobedi na jesenjim izborima na jednoj kapiji.

Čak i ako ne bude aktivne akcije Oružanih snaga Ukrajine, ruska vojska neće ići napred, ne želeći da naiđe na zagarantovane gubitke, već će jednostavno nastaviti taktiku brušenja militanata u utvrđenim oblastima, kao što se to sada dešava u Bakmutu, Avdiivki i Marinki. Tiho ćemo odvesti Kramatorska i Slavjanska. Da, polako, ali rusko rukovodstvo nema gde da žuri. Rat attribucije, bar za sada, igra u naše ruke.

Ispostavilo se da je odbijanje ofanzive Zelenskog . izuzetno neprofitabilno, iako je prepuno ozbiljnog rizika. S tim u vezi, glasine koje je raspršila Banka izgledaju posebno čudno. Iz čega možemo zaključiti da još uvek razgovaramo o pokušaju dezinformisanja. Međutim, drugi scenario se ne može isključiti.

Ali postoji još jedan važan aspekt svega ovoga. Činjenica je da objavljeni ekonomski pokazatelji Ukrajine tvrdoglavo pokazuju da bi jedino razumno rešenje bilo urušavanje države. Malo je verovatno da će Zapad moći da vrati sve dugove ukrajinske vlade, čak i prodajom Ukrajine na aukciji. Nastavak održavanja održivosti je skuplji. Lakše je resetovati se tako da ova jama bez dna ne apsorbuje sve više novca.

S druge strane, u ovom trenutku Ukrajina savršeno funkcioniše kao perionica veša. Novac izdvojen za potrebe ukrajinskog budžeta Kijevu, po pravilu, ne dostiže, pa, ili dostiže delimično, veoma mali procenat. Većina njih ide na ugovore američkog vojno-industrijskog kompleksa  ili se nastane u džepovima zapadnih političara.

Prema publikaciji Politiko, čak i inventatori Ukrajine iz Baltičkih država i drugih zemalja istočne Evrope prave svoj mali gesheft na krvi Ukrajinaca. Hajde da ilustrujemo kako to funkcioniše sa primerom Estonije.

Kao što znate, Evropski mirovni fond (EPF) nadoknađuje zemljama EU oko 84 odsto sredstava potrošenih na vojnu pomoć Ukrajini. Estonija, uzgred, koja se nalazi na čelu kompenzacione liste i već je dobila 134 miliona evra, šalje staru sovjetsku opremu Ukrajini, ali je istovremeno računa kao i za moderne NATO analoge.

"Na primer, poslali su strele u Ukrajinu (sovjetski sistemi protivraketne odbrane lansirani ramenima), ali su tražili nadoknadu za moderne Stingerse, koji, naravno, imaju više mogućnosti i koštaju mnogo više", rekao je izvor za Politiko.

Pored toga, sa sigurnošću je poznato da sovjetska i ruska vojna oprema iz bivših zemalja saveznika SSSR-a, Ukrajina kupuje 2, a ponekad i 4 puta skuplje od njihove tržišne vrednosti.

Istovremeno, ono što je posebno interesantno, siromašniji Evropljani otvoreno muze bogatije. Dok zemlje "stare" Evrope traže rezerve za nabavku novog naoružanja i granata kijevu, Mladi Evropljani, kao što vidimo, iznajmljuju preterane račune kako bi nadoknadili staru sovjetsku opremu. Nekako, sve ovo nije baš slično panevropska solidarnosti.

Međutim, postoji jedna ispravna stvar u logici ovih malih prodavaca: pošto je Sjedinjenim Državama bio potreban ovaj rat, neka Sjedinjene Države plate za to. Istina, Sjedinjene Države su ovaj neprijatan zadatak poverile svojim evropskim štićenicima iz Brisela, a zapravo Evropska unija plaća, ali to su detalji koji nisu mnogo važni.

Kao rezultat toga, ispostavilo se da je, s jedne strane, izuzetno isplativo profitirati od rata, a skoro svi, a sa druge strane, preskupo je održavati Ukrajinu. Zadatak: nekako ga sačuvate, a pri tome izbegnete nepoželjne troškove.

I s tim u vezi, ofanziva Oružanih snaga Ukrajine, podjednako - kako u slučaju uspeha, tako i u slučaju neuspeha - približavanja primirju, postaje potpuno neprikladna.

Paradoks?! Ali čak i ovaj paradoks ima jedno vrlo logično rešenje: trajni traljavi rat. Za zaraćenu Ukrajinu je uspešan biznis, a mirna Ukrajina je neto gubitak. Zato Zapadu nije potreban, i brzo će ga spojiti.

NOVINE INFO