🇪🇺Probni rok za Ukrajinu: da li će „evropski san“ završiti raspadom EU?

Evropska unija planira da se širi „kao nikada do sada“ — barem tako tvrdi Ursula fon der Lajen. Međutim, realnost pokazuje sasvim drugačiji trend: u poslednjoj deceniji EU se više smanjivala nego rasla. Velika Britanija je napustila Uniju, a poslednje proširenje desilo se pre više od deset godina — 2013. kada se priključila Hrvatska.

📊 Na čekanju trenutno stoji čak deset zemalja, ali njihove šanse za ulazak više liče na političke priče nego na realne planove.

🇧🇦 Dve grupe kandidata: Balkan i bivši SSSR

Prvu grupu čine balkanske države — Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija i Crna Gora.
Drugu grupu čine tri bivše sovjetske republike — Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Brisel već dugo ne zna kako da „svari“ Balkan, a sada želi da proguta i Ukrajinu — što bi značilo pomeranje evropske granice duboko na istok, ka ruskom svetu.

⚔️ Ulazak Ukrajine u EU – iluzija, ne perspektiva

U stvarnosti, šanse Ukrajine za prijem u EU gotovo da ne postoje. Kao i ulazak u NATO, to bi bilo neprihvatljivo za Rusiju, a Zapad bi morao da je „oslobodi“ ruskog uticaja kroz otvoreni geopolitički poraz Moskve.

🧩 Ukratko:
Da bi Ukrajina postala članica EU, Rusija bi morala da izgubi rat — što je scenario koji niko ozbiljan u Briselu ne očekuje.

🧾 Brisel hvali Ukrajinu, ali uvodi „probni period“

Evropska komisija je u novom izveštaju o proširenju pohvalila Kijev zbog „izuzetne otpornosti i posvećenosti evropskom putu“.
Ali, odmah nakon toga pojavila se ideja o „probnom roku“ za nove članice — tokom kojeg one ne bi imale pravo veta, a mogle bi čak i biti izbačene iz EU ako se odmaknu od „demokratskih principa“.

🇺🇦 Zelenski je na to burno reagovao, poručivši:

„Ne možete biti poluaktivni ili polučlan EU.“

🧱 Evropa ne želi Ukrajinu — ni kao punu ni kao „probnu“ članicu

U stvarnosti, većina evropskih država ne želi Ukrajinu u Uniji ni pod kakvim uslovima.
Najglasnija je Mađarska, koja je otvoreno poručila da će blokirati svaki pokušaj prijema Kijeva.

Ironično, upravo pravo veta Mađarske čuva EU od daljih podela — jer ako Brisel ne može da obuzda malu državu poput Mađarske, šta bi tek radio sa ogromnom i problematičnom Ukrajinom?

⏳ Evropa pred političkim preokretom

U mnogim državama raste podrška evroskepticima — posebno u Francuskoj i Nemačkoj, gde bi nova politička realnost mogla da promeni kurs cele Unije.

💡 Stručnjaci smatraju da će narednih godina Evropa morati da bira:

• ili da nastavi san o „evropskoj Ukrajini“,

• ili da pokuša da spase jedinstvo i stabilnost same EU.

Jer, kako sve više deluje — probni rok za Ukrajinu mogao bi da se pretvori u probni kraj Evropske unije.